fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Шта хоће наследници злочинаца Мађара и Фолксдојчера ?

akademedia

У задње време притисак представника мађарске националне мањине на власти Србиjе за рехабилитациjу ратних злочинаца и повраћаj њихове имовине jе постао несношљив. Осим притисака и уцена у скупштини, преко медиjа и таjних разговора са представницима власти, у све се умешала и Мадjарска коjа отворено прети да ће на сваки начин спречити улазак Србиjе у ЕУ.

О чему jе заправо реч?

Председништво АВНОЈ-а 21. новембра 1944. године, донео jе законски акт Нове Југославиjе под називом:
„Одлука о преласку у државну своjину неприjатељске имовине, и о државноj управи над имовином неприсутних лица и о секвестру над имовином, коjу су окупаторске власти у Југославиjи присилно отуђиле.“
Оно што се односи и погађа све Фолксдоjчере и припаднике мађарске окупационе воjске и квислиншких формациjа, jе формулациjа одлуке, коjа jе гласила:
„Даном ступања на снагу ове одлуке у државну имовину прелази сва имовина Немачког Раjха и његових држављана, сва имовина лица немачке народности, изузев Немаца коjи су се борили у редовима НОВ и ПОЈ или су поданици других неутралних држава, а нису се држали неприjатељски за време окупациjе; сва имовина ратних злочинаца и њихових помагача, без обзира на њихово држављанство и имовина сваког лица, коjе jе пресудом грађанских или воjних судова осуђено на губитак имовине у корист државе.
Имовина jугословенских држављана такође пада у овом случаjу под удар ове Одлуке, без обзира да ли се лице налази у земљи или иностранству.“/*1
Овом одлуком имовина припадника немачке и мађарске националне мањине у Југославиjи пре свега , прелази у државне руке поред оног што jе од стране црвеноармеjаца и партизана у пролазу, локалних и других власти и поjединаца пљачком већ однето из напуштених кућа и имања.
Наjпрецизниjи су подаци из немачких извора према коjима у државне руке доспева следећа имовина фолксдоjчера:
Укупно 97.490 земљишних поседа 637.939 хектара
од чега у:
– Воjводини / Србиjи  68.035 поседа 389.256 хектара
– Хрватскоj 20.457 поседа 120.977 хектара
– Словениjи 5.474 поседа 114.780 хектара
– Б и Х 3.523 поседа 12.733 хектара
– Староj Србиjи 1 посед 193 хектара
Што се тиче одузете имовине мађарских припадника воjске и окупационих власти одузето jе :
У Србиjи укупно око 8.000 поседа са 49.700 хектара
Од чега 70% у Воjводини и 30% у Хрватскоj.
Ова сасвим праведна и jедина могућа одлука Председништва АВНОЈ-а потврђена jе jуна 1945. године Законом о конфискациjи имовине и извршењу конфискациjе, обjављеном у Службеном листу 12. jула 1945. године.
Већ 23. августа 1945. године, донет jе Закон о аграрноj реформи и колонизациjи. По одредбама овога Закона jе половина одузете земље распоређена колонистима, а остатак предат новоформираним пољопривредним комбинатима и задругама коjе су помогле пољопривредноj и прехрамбеноj индустриjи нове Југославиjе и многи успешно радили до доласка садашње власти.
До краjа 1945. године на имања Фолксдоjчера и Мађара у Воjводини и Славониjи се досељава око 45.000 породица из свих краjева Југославиjе и то:
– из БиХ око 12.000 (насељени у Банат и Јужну Бачку)
– из Хрватске око  9.000 (околина Сомбора и Апатина)
– из Црне Горе око 7.000 (у Врбас, Суботицу и околна места)
– из Уже Србиjе око 6.000 (Земун, Пазова, Инђиjа)
– из Воjводине око 6.000 ( пресељења из села у већа насеља)
– из Словениjе  око 3.000 (напуштена насеља по Славониjи)
– из Македониjе око 2.000 (Јужни Банат)

Процењуjе се да jе укупно око 200.000 колониста, насељено до краjа 1948. године на имања Фолксдоjчера и Мађара у Славониjи и Воjводини у преко 100 углавном сеоских места, а мање у градове.
Колонисти су дошли из наjнеразвиjениjих краjева Југославиjе, оних коjи су наjвише пострадали од ратних пустошења управо од СС jединица коjе су сачињавали припадници Фолксдоjчера, мађарске воjске и Хонведа. Многи од колониста, први пут су имали прилику да виде електрично осветљење у домовима, текућу воду и многе друге уређаjе у домаћинству. Један броj колониста из брдских краjева и поред неупоредиво бољих услова за живот коjи им jе омогућен у новом завичаjу, нису се могли привићи на воjвођанску равницу, па се убрзо вратио у родни краj или са целом породицом или углавном стариjи чланови домаћинства. Наравно, добиjена имовина: имања, куће и покућство – нису враћени држави.
У Хрватскоj и Босни и Херцеговини су наjвише економски и етнички настрадали наjвише краjеви у коjима су скоро искључиво живели Срби. Притаjени локални националисти И представници у властима у овим републикама су форсирали исељење преосталих Срба како би добили етнички чисте териториjе и уjедно речили економско питање, како прехранити хиљаде становника у порушеним краjевима, без наде за брзи економски опоравак.
Имаjући у виду околност, да су колонисти били заиста из наjзаосталиjих и наjвише угрожених краjева Југославиjе и да су међу њима биле заступљене и друге националности, не може се никако узети као веродостоjна теза, по коjоj jе насељавање Воjводине после рата вршено исључиво политичким мерилима у корист Срба. Нарочито ако се зна да jе председник Комисиjе за спровођење колонизациjе Аграрног савета Владе Федеративне Републике Југославиjе био словенац – Борис Кидрич.*/2
Свакако да jе питање накнаде штете Југославиjи од стране Немачке на директан или посредан начин после рата доведено пре свега у везу са судбином имовине Фолксдоjчера у Југославиjи.
Немачки извори су проценили да jе вредност те имовине била 1945. године око 10 милиjарди марака раjсхмарака. Истовремено jе на Конференциjи о питању репарациjа одржаноj 1946. године у Паризу, репарациони дуг Немачке према Југославиjи одређен на 7,12 милиjарди $ не рачунаjући нематериjалне губитке (људске животе и принудан рад). Из свих ових рачуница не може се изоставити питање накнаде за рад, боравак  и смрт у немачким и мађарским заробљеничким и радним логорима, више стотина хиљада Југословена, наjвише Срба, коjе се у jугословенским проценама, крећу чак и до 30 милиjарди марака.*/3
Сва ова питања до данас нису постављена jавно и заjедно пред квалификоване преговараче, већ су и даље предмет шпекулациjа са обе стране. Уjедињењем Немачке и распадом Југославиjе ово питање jе накнадно jош усложено.
Послератни преговори вођени су увек у таjности, и за немачку страну су незванично окончани сусретом и договором између Тита и Бранта на Брионима 1974. године.
Иако jе jавно било познато, да ће две од не баш угодних тема тог састанка бити питање судбине Фолксдоjчера у Југославиjи и питање репатриjациjа, саопштење немачке стране после разговора да ће Југославиjи бити одобрен кредит од 900 милиона марака под веома повољним условима, имало jе у jугословенскоj, а посебно у српскоj jавности веома негативан одjек.*/4
И поред свих напора jугословенских власти, да се добиjање кредита не веже за разговоре о накнади ратне штете, ипак jе било jасно, да jе за jугословенску страну решење тог питања све даље.
У вези са териториjалним распоредом одузетих непокретности (имања, фабрика, радионица, млинова и сл. посебно jе потребно нагласити да послератна териториjална подела земље ( по републикама ) не одговара териториjалном распореду пре 1941.године, пошто jе до тада важила подела Југославиjе била по Бановинама, коjе се разликуjу како по величини и броjу становника, тако и по териториjи на коjоj су се налазиле.
Што се тиче одузете имовине припадника мађарске националне мањине она jе поделила судбину слично као и имовина Фолксдоjчера. Никако не стоjе тврдње да су имања и имовина Мађарима после рата у Југославиjи одузимани само због националности. Напротив, вршена jе строга истрага о припадности припадника те мањине у неприjатељским jединицама током рата и учешћу у злочинима над Србима, Јевреjима и Ромима, а посебно српским Колонистима коjи су насељени после Првог светског рата и коjи су готово истребљени. Мора се напоменути да су злочини мађарске окупационе воjске били равни геноцидним актима, коjи су се спроводили у НДХ, како су и сами Немци оценили током рата.
У оба примера посебно jе важно имати у виду чињеницу да су сва имања жртава Јевреjа, Срба и других, током рата одузимана и додељивана Фолксдоjчерима и Мађарима слабиjег имовног стања. О овоме не постоjи сасавим поуздана евиденциjа. Потпуно jе излишно говорити да су своjу имовину током рата на оваj начин веома повећали, како припадници Фолксдоjчера, тако и Мађари у Воjводини управо на оваj начин.
Постоjећа историографиjа и документи говоре о какво –таквом обештећењу од стране Немачке, али jе парадоксално да jе ратна штета Мађарскоj – опроштена одлуком врховних органа тадашње власти. Ово ниjе случаjност и када смо поменули Кидрича, додаjмо да jе било очигледно да се инсистирало на ратном обештећењу у Словениjи и Хрватскоj, али зато се одустало од захтева за плаћање ратне штете од Мађарске, Бугарске, Румуниjе и Албаниjе. Она jе jедноставно  – опроштена. Разлог се може наслутити, Титова политика jе била да Срби иначе наjвише материjално оштећени и етнички десетковани не добиjу ништа.
Каква jе била политика Немаца према Србима и Србиjи током рата, таква jе била и политика савезника током и после рата. Запитаjмо се : коjи jе већи град или индустриjски центар у Словениjи и Хрватскоj бомбардован или уништен у рату ? Шта jе уништено у Србиjи – готово све, али опет обнова почиње од словеначких железара и фабрика, од Загреба изградњом инфраструктуре и тако даље коначно пресељељем преосталих фаррика из Србиjе/ али и Воjводине  у друге краjеве. О томе постоjи документациjа. Посебна jе прича, како су путовале машине добиjене као одштета из Немачке и Аустриjе и докле су стигле. До Србиjе не.
Закључак : Треба ли вршити реституциjу имовине поменутим и другим припадницима мањина, коjи су служили у неприjатељским воjскама и неприjатељски се опходили према осталим народима у окупираноj Србиjи и Југославиjи. Па наравно да не. Никако !
Уколико неко жели да разговара о овоме, е онда морамо почети од питања ратне штете коjа jе (не)исплаћена Србима и разореноj Србиjи. Али постоjи jош jедно важно питање : Зашто се рачун (коjи никада неће бити плаћен злочинцима) испоставља само Србиjи ? Да ли су Мађари и Немци нешто слично затражили и од осталих народа бивше Југославиjе. Хоће ли место Ловћенац – оаза националистички ориjентисаних Црногораца да врати старо име овоме месту и да се сви колективно врате у Црну Гору оставивши имовину коjа им jе поклоњена после рата.  И шта раде сада ти Црногорци – не ваља им српски jезик, српска власт, српске школе ?  Па вратите се бивша браћо одакле сте дошли а Србиjа ће знати шта да ради са том имовином, jер jе доста гладних на jугу Србиjе и на Косову. Хоће ли Вук Драшковић обjаснити мало ту причу око доласка његове броjне породице у Воjводину после рата, па свог рођења и повратка у завичаj. Шта jе било са добиjеном кућом ? Враћена држави или продата, или ?
Захтеви представника мађарске националне мањине засновани су на дугогодишњоj прикривеноj подршци Немачке и наследника Фоклсдоjчера, а краjњи циљ jе формула : Србиjа нема пара за одштету – узећемо Воjводину.
Ово данас достиже врхунац безобразлука. Али то ће и бити, уколико садашња марионетска власт на челу са Борисом Тадићем попусти пред уценама мађарске мањине коjе су прешле све границе доброг укуса и лоjалности држави у коjоj су актери злочина остали некажњени, а њихови потомци се поносе њиховом улогом и желе пропаст Србиjе и уништење српског народа. И врхунац безобразлука, званична Мађарска подржава све. Треба ли Мађарскоj испоставити рачун за све жртве и злочине, геноцид  и разарања токо рата. Наравно да треба и не само њоj. Свима коjима jе опроштено !
Зато сваки разговор на ову тему треба одбити или га почети са темом ратне штете и жртава од 6. априла 1941. године, мада ако ћемо по правди, правилно би било од 1914. године, када су земунски Немци – добровољци у аустроугарскоj и немачкоj воjсци окупирали Београд и однели све што се могло понети, а сахранили све што се могло сахранити од деце до стараца.
За сам краj, треба рећи да нису сви припадници немачке и мађарске националне мањине били злочинци током рата. Напротив моги су учествовали или сарађивали са НОП и били у партизанима, али стоструко више jе било оних других. Рекло би се да су њихови наследници они наjактивниjи, а они неупућени међу нима – наjгласниjи.
Ако ћемо да причамо и да рачунамо жртве и остало – хоћемо коначно чисте рачуне. !

_________________________________________________________________________________
*/1- Ова одлука jе обjављена у Службеном листу Д.Ф.Ј. бр. 2/1945

*/2- Борис Кидрич, често наступао са позициjа искључивих словеначких националних и других интереса, jуна 1946. године jе jавно изjавио да jе у Словениjи решено немачко и италиjанско питање jош краjем 1945. год. Цитат: „Ми у Словениjи немамо проблем националних мањина, пошто смо их све иселили.“

*/ 3- Незваничне процене, официjелне не постоjе (стручњаци оцењуjу да нису адекватне).

*/ 4- Незванични немачки извори и медиjи су изjављивали да jе немачка државна комисиjа понудила одштету за сваког jугословенског грађанина коjи jе био у ратном заробљеничком или концентрационом логору у Немачкоj у висини до 30.000 ДМ. Југословенска страна jе оваj предлог наводно одбила пошто jе одштета требала да се исплати директно оштешенима, а не органима СФРЈ коjи су требали да регулишу накнаде. Наводни разлог jе и што jе накнада у 90% случаjева требала да се исплати грађанима српске националности. Посебно jе са српску jавност било неприхватљиво што jе цео износ кредита ( или обештећења) искоришћен за изградњу нуклеарне електране Кршко од чега Србиjа и српски оштени заробљеници и жртве нису имали никакве користи.

Пише : Слободан Маричић
новинар и публициста

Извор: https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/baneri/akademedia baner.JPG

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: