Заборављен банијски херој Васиљ Гаћеша

Годинама се 22. јуна у Брезовици, на обиљежавању државног празника Дана антифашизма, у службеним говорима прешућује истина о антифашистичкој борби, у којој значајне заслуге припадају банијским Србима Баније, као и о страдању хиљада невиних српских жртава, посебно на почетку Другога свјетског рата.

– Говорници из Брезовице упорно се избјегавају суочити с повијесним чињеницама које јасно кажу да су први устаници у Хрватској били банијски Срби под водством Васиља Гаћеше. Народ Баније заслужује да се то у новијој хрватској повијести јавно и недвојбено каже, јер се о Брезовици без Баније не може говорити. Истицати велику славу одреда који је живио само четири мјесеца и осам дана а не говорити о Банији која га је примила и спасила, није поштено. На Банији је покренут први устанак у Хрватској и положена прва партизанска заклетва – каже Адам Дупало, истакнути борац 7. банијске дивизије.

Повијесне чињенице говоре да се Сисачки партизански одред, који је чинило шездесетак комуниста под водством Владе Јанића Цапе, 22. јуна 1941. није ни  формирао у Брезовици него неколико километара даље, у селу Жабно, у шуми Шипражје, одакле су покренули неколико мањих диверзија на жељезничку пругу Загреб-Сисак. Мјесец дана касније, Сисачки одред нападају усташе; разбијени пролетери тек се крајем јула састају у Брезовици, одакле покрећу прву оружану акцију 12. септембра, након чега крећу пут Баније гдје већ постоји организирани устанак.

Брезовички  фалсификати

Партијску одлуку донесену 19/20. јула у шуми Абез крај Вргинмоста о почетку устанка на Банији и Кордуну први је под својим водством провео Гаћеша, када је у ноћи с 23. на 24. јула с 42 партизана напао жељезничку станицу и опћину у Банском Грабовцу, приликом чега је уништена усташка посада и одузето неколико пушака с муницијом. Сисачки одред с 54 партизана на Банију је стигао 22. септембра, а са суборцима их је на Шамарици дочекао Гаћеша ријечима: “Ову чету Хрвата из Сиска носит ће Банија као мало воде на длану, док је Васиља и Баније”.  Послије усташке офензиве на Шамарицу, 1. новембра 1941., Сисачки одред доноси одлуку да престаје дјеловати и враћа се за Сисак.

– За Дан антифашизма сваке године чујемо брезовичке фалсификате и повијесне неистине. Не чује ни једна ријеч о српским устанцима и о Гаћеши као вођи првог устанка у Хрватској – тврди Дупало, истичући да се иза тога  крије чисти национализам оних који пате за НДХ-ом. Данашња Хрватска, по њему, хоће под сваку цијену подцијенити антифашистичку борбу народа Баније на челу с Гаћешом, само зато што су први устанак у Хрватској покренули Срби. Тек нешто више ријечи о Гаћеши каже се у Банском Грабовцу, али одатле гласови истине не стижу далеко.

– О антифашизму се говори само декларативно и опћенито. Ми на Банији чувамо успомену на устанке и на Гаћешу као храброг и одлучног човјека. Међутим, на неком вишем нивоу долази до прешућивања, али не зато што је нетко био Србин него једноставно  зато што се о тим стварима мало зна, што доказује да су сви говори званичника слични – истиче Зринка Ћорић, предсједница Удруге антифашистичких бораца и антифашиста Петриње.

Лапсус Ловрић-Мерзел

Но, на прошлогодишњој комеморацији у Банском Грабовцу, на мјесту гдје су усташе у одмазди за Гаћешину акцију поубијале 1.285 невиних Срба, најављена је шутња “за погинуле партизанске борце, невине жртве и бранитеље из Домовинског рата”; и сама Ћорић одржала је говор, а да ниједном ријечју није споменула усташе или Србе. Колико се на мјестима обиљежавања устанка и страдања невиних српских жртава настоји не изрећи придјев “српски”, толико се на тим истим мјестима не заборавља споменути Блеибург, хрватска страдања у Домовинском рату и бранитељи. Да се у великом изљеву почасти према посљедњима говорници често потпуно погубе, доказује и говор жупанице Сисачко-мославачке жупаније Марине Ловрић-Мерзел у Банском Грабовцу, када је истакнула како су “дјеца, синови и унуци оних који су страдали у антифашизму, били бранитељи у Домовинском рату”. Вјеројатно се у говору занијела и заборавила да је на подручју које је било под РС Крајином, опустошеном од стране ХВ-а у Олуји 1995., када су потомци невиних српских жртава из Банског Грабовца и околине спас су нашли у егзодусу.

– Немам ништа против Блеибурга и бранитеља, али непримјерено је повезивање двају посљедњих ратова, непристојно је према жртвама. Но то је редовна пракса, чак и неких наших другова из Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске – истиче Дупало.

Да за такве говоре не можемо само кривити службену политику него и сам врх САБА-е, слаже се и судионик тих догађаја и народни херој Милутин Балтић.

– За тотално негирање улоге банијских устаника и Гаћеше криве су и одређене групе у самом Савезу које опћенито говоре о антифашизму, што је бјежање од истине и утапање у политику деведесетих и Туђманових фалсификата повијести –  упозорава Балтић.

Предсједник САБА-е Хрватске Ратко Маричић истиче да није важно што се говори на појединим мјестима гдје су се догодиле ‘такве ствари’. – Важно је да о томе говоримо младима, да се тога сјећамо и да одамо почаст свим жртвама које су пале за оно што имамо данас. Није на нама да умјесто повјесничара утврђујемо чињенице о значењу догађаја и личности – тврди Маричић.

Особно или  службено

Међутим, публицисту и издавачу Славку Голдстеину чињенице о првим устанцима на Банији нису спорне.

– Оснивање првог антифашистичког одреда био је само симболичан чин, а не стварни борбени устанак, јер једва да је извршена која акција. Први устанак у Хрватској збио се 23. јула у српским селима Баније, четири дана прије акције у Србу, дана који је касније узет за Дан устанка народа Хрватске јер је тај устанак имао веће размјере. Повијесне чињенице су познате и Гаћеша неће бити заборављени вођа првог устанка без обзира на друштвене околности које нису нормалне – каже.

До закључења броја нисмо успјели дознати хоће ли на овогодишњем обиљежавању у Брезовици  бити исправљена традиционална неправда према српским устанцима на Банији. Маричић нам у телефонском разговору није могао потврдити хоће ли у свом службеном говору споменути вођу првог устанка у Хрватској јер, каже, “ако наступам у своје особно име, онда могу говорити како мислим да треба, а у име САБА-е треба заједно устврдити што ваља рећи”.

Како било, за народ Баније Гаћеша је остао  херој који се одупро злу, а његов кратак ратни пут,  који је трајао до 29. априла 1942., када су га усташе убиле у Брубњу крај Глине, не умањује његову улогу.

Извор: НОВОСТИ