Политика сећања уместо сукоба

Дошао сам да бих допринео стварању политике сећања, која нас неће делити, која ће омогућити да живимо једни с другима и једни поред других, рекао председник Борис Тадић на обележавању 70 година од страдања Срба, Јевреја и Рома у селу Јадовно у Хрватској.

Председник Србије Борис Тадић присуствовао је обележавању 70. годишњице од страдања Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату у месту Јадовно у Хрватској . Комеморација у велебитском селу Јадовно, где су 1941. године усташе убиле неколико десетина хиљада људи, одржана је код Шаранове јаме, а организатор је Српско народно вијеће (СНВ).

Председник Тадић је подсетио на стравичне усташке злочине у Јадовну, где је, како је рекао убијено на десетине хиљада људи, само зато што су имали свој идентитет, име, уверење, веру.

Председник Србије подсетио је и на оно што се дешавало почетком деведесетих година прошлог века, нагласивши да је важно да се једном за свагда страдањима стане на пут.

Тадић је поручио је да је у Јадовно дошао да подели осећања са онима чији су преци ту страдали, али и са својом мајком Невенком, чији су отац и стриц ту убијени.

„Дошао сам да бих допринео стварању политике сећања, која нас неће делити, која ће омогућити да живимо једни с другима и једни поред других“, рекао је Тадић.

Тадић је посебно инсистирао на образовању младих и упозорио на недопустиву мржњу на спортским догађајима широм бивше Југославије.

„То су моји непријатељи и ја сам због тога поносан. Они су, рекао бих, непријатељи људске врсте“, истакао је председник Србије.

Душан Басташић из Удружења „Јадовно 1941″ критиковао је хрватску државу која, како је рекао, не чини довољно да се утврди тачан број жртава усташких злочина и да се обележе места њиховог страдања.

Басташић је упитао и „да ли је данашња Хрватска наследница НДХ“. Одговорила му је Весна Пусић, изасланица хрватског председника Иве Јосиповића. Пусићева је негирала ту изјаву, поручивши да се данашња Хрватска темељи на антифашизму и да се уздиже изнад дневне политике.

Неопходна истина о злочину

Председник Српског народног вијећа Милорад Пуповац је истакао да „политику утврђивања тачног броја жртава треба да замени политика сећања“.

СНВ је позив да присуствује комеморацији упутио и хрватском председнику Иву Јосиповићу, али он није дошао већ је комеморацији, као његова изасланица, присуствовала Весна Пусић, председница Националног одбора Сабора задужена за евроинтеграције и председница Хрватске народне странке.

Изасланик хрватске премијерке, министар културе Јасен Месић рекао је да је злочин почиње у Јадовну супротан свим демократским, хришћанским и људским вредностима.

„Овде смо да одамо почаст жртвама, а опредељеност Владе Хрватске је да се боримо против свих тоталитарних система“, рекао је Јасен Месић.

Пошту жртвама одали су представници удружења Јевреја, Антифашистичког савеза Хрватске, Удружење „Јадовно 1941″, гости из Израела и Италије.

Парастос је служио епископ горњокарловачки Герасим, а откривено је и обновљено спомен обележје у Јадовну подно Велбита.

После комеморације у Јадовну, председник Србије обишао је село Радуч, у близини Госпића, где је посетио кућу повратника Николе Калинића.

Јосиповић је прошле године у Јадовну одао пошту жртвама и изразио саосећање са свима који су на том страшном месту изгубили своје најмилије.

Сећање на жртве

У Јадовну је од маја до августа 1941. године, за 132 дана постојања, убијено више од 40.000 људи, од којих 38.000 Срба.

Шаранова јама је само једна од 32 јаме на Велебиту у које су бацане жртве логора који је имао своје испоставе и у заливима Метајна и Слана на острву Пагу, где су лешеви жена и деце бацани у море.

Комеморацију у Јадовну организовао је СНВ у сарадњи са САБА, Горњокарловачком епархијом СПЦ, Удружењем „Јадовно 1941“ и Координацијом јеврејских општина Хрватске.

Логор Јадовно основале су власти Независне државе Хрватске на планини Велебит, у Лици, убрзо по оснивању НДХ 1941. године. Јадовно је, уз Јасеновац, било највеће усташко губилиште у Другом светском рату.

Италијански сенатор Ајмоне Финестра каже да је тада био поручник, да је имао 21 годиину и да је видо масакр у Госпићу, Лици, Грачцу и Книну.

„Грачац је био у рукама усташа и сва околна села. Тамо смо затекли побијене цијеле фамилије, младе, старе, мушкарце, жене и децу“, рекао је Финестра.

Историчар др Ђуро Затезало из Карловца прецизно је евидентирао, по имену и презимену, више од 10.000 убијених. Логор је, крајем августа 1941. затворила италијанска војска.

Жртве у јамама на Велебиту никада нису есхумиране нити сахрањене.

„Зашто се ћутало? Зато сто нису хтели да знају истину, а све под изговором братства и јединства“, навео је Затезало.

Логор је основао један од најближих сарадника Анте Павелића, Еуген Дидо Кватерник, а заповедник логора био је Стјепан Рубинић из Госпића.

Меморијални центар, подигнут десетак година после Другог светског рата на месту логора Јадовно, девастиран је почетком деведесетих. У Јадовну се налазио и споменик, рад вајара Ратка Петрића, уништен 90-их година, који је у међувремену обновљен и биће откривен данас.

Од прошле године потомци жртава с подручја целе бивше СФРЈ, окупљени у удружењу „Јадовно 1941“, чије је средиште у Бањалуци, састају се на подручју Меморијалног центра Јадовно.

Помен жртвама Јадовна служи се од прошле године у Саборном храму у Бањалуци и у цркви Светог Саве у Београду.

Извор: РТС