Данци знају тко је крив

У чланку, објављеном у холандским новинама „Хет Пароол“, тадашњи виши наредник данских миротвораца Јан Вел Дорф изјавио је да су неуниформиране особе српским избјеглицама пуцале у главу, те да су Данци касније пронашли четверо убијених инвалида у школи у Двору
Након 16 година шутње, дански је војник испричао како је са својим колегама, као дио мисије УН-а, био нијеми свједок убиства деветеро хендикепираних српских цивила у основној школи у Двору, дан након службеног завршетка „Олује“, 8. августа. Дански војници, вјеројатно мучени савјешћу, испричали су телевизији БТ своје виђење тог догађаја.
Егзекуција немоћних цивила, који су били у колицима или на штакама, одвијала се само неколико метара од 200 данских војника који су, под пуном ратном спремом, били стационирани на школском ногометном игралишту. Двојица су била на крову школе, двојица у оближњем бункеру, док је 30 Данаца било западно од школе. Како наводе, примијетили су 12 војника у маскирним униформама, без ознаке којој војсци припадају, како улазе у школу. Наоружани гранатама и аутоматским оружјем, поредали су деветеро психички и физички хендикепираних људи и поубијали их. Покољ је трајао 15 минута, а дански миротворци, иако су имали право да интервенирају и, по ријечима тадашњег вишег наредника Јана Вела Дорфа, чак побију починиоце злочина, нису реагирали јер су имали наређење да само проматрају.

Одсјечени од свијета
Иначе, несрећна група психичких болесника и инвалида евакуирана је из старачког дома у Петрињи и избјегличком колоном допремљена до Двора, гдје је остављена уз УНПРОФОР-ов камп у нади да ће ту бити заштићена.
Након извјештаја данске телевизије, у хрватским медијима поставило се питање којој су војсци припадали масакрирани мушкарци, алудирајући на то да су смакнуће извршиле „крајишке паравојне формације“. Жарко Пуховски истиче да су се у том тренутку у Двору среле три војске: српска у повлачењу, хрватска и бошњачка. Припадници Друге гардијске бригаде ХВ-а, која је дјеловала на том подручју, тврде да је хрватска војска у Двор ушла тек 9. августа.
Атиф Дудаковић, бивши генерал Армије БиХ и ратни командант Петог корпуса, чије су јединице на неколико мјеста прекинуле избјегличку колону на Жировачкој цести према Двору и оставиле иза себе масакр, истиче да је то што се данас дешава бранитељима Хрватске и БиХ жалосно до бола.
– Одједном те разне приче, снимци, миротворци, као да не знају какав је овдје рат био – каже Дудаковић.

Свједочење из Данске није прва вијест о овом масакру. Први пут о страдањима у Двору, укључујући и догађаје у школи, писале су 19. децембра 1996. холандске новине „Хет Пароол“. У том чланку холандски историчари Јан Баласт и Јан Блау, специјализирани за бившу Југославију, изнијели су непознате детаље о покољима почињенима 1995. од стране ХВ-а над стотинама српских избјеглица. Како у чланку пише, у хрватском селу Двор, 7. августа 1995. поубијано је више од двије стотине српских избјеглица од стране ХВ-а. Нека тијела свједоци су видјели у парку, чије су изјаве потврђене и од стране високих функционера УН-а, који су се у вријеме хрватске акције налазили на задатку. „Ја знам да је у дворском парку почињен покољ над немоћним избјеглицама“, изјавила је „Хет Пароолу“ Стефани Бонд, задужена за хуманитарне послове у тадашњем УН-овом Сектору сјевер, стационираном у Топуском.
У истом чланку Јан Вел Дорф изјављује да су и неуниформиране особе српским избјеглицама пуцале у главу, те да су Данци касније пронашли четверо убијених инвалида у школи у Двору. Поручник Моесград, замјеник команданта данског батаљона, изјавио је ауторима текста да је његово људство било приморано до 10. августа остати у бази, чиме су били одсјечени од вањског свијета.

Слободно ишли и „чистили“
„Када смо поново могли да напустимо наш камп, видјели смо мноштво нових гробова, а само понеки су били означени бројевима у изузетку са именом. У околини Двора налази се отприлике шест оваквих масовних гробница. Само на православном гробљу, на једној узбрдици, стоји 112 крстова, на пет од њих са бијелом пластиком наведена имена. Највјеројатније су српске избјеглице у парку биле жртве хрватске војске и резервиста Домовинске пуковније Суња. Ова мобилизирана хрватска јединица свјесно је негирала наређења о ненападању избјеглица јер је 1991. године много Хрвата изгинуло током напада српске војске у околини Суње“, рекао је тада Моесгард „Хет Пароолу“.
Каква су кретања војски тада била у Двору могу посвједочити и становници сусједног Босанског Новог, који су преко Уне у поподневним сатима 7. августа гледали елитну извиђачку чету хрватских војника која је ишла из правца Хрватске Костајнице према Двору. По казивању свједока, хрватска војска је слободно ишла и „чистила“ терен.
Међу свједоцима страшних догађаја августа 1995. био је и данашњи замјеник начелника Опћине Двор Милош Мркобрада, који је унски мост успио прећи 7. августа у поподневним сатима.
– Сутрадан, хрватска војска је ушла у Двор и почела су страдања колоне. Српске војске у Двору више није било. Унски мост прелазили су само истрауматизирани пјешаци са завежљајима у рукама. Само ријетки од њих у пролазу су имали снаге говорити о проживљеним страхотама у Двору. Причали су да Жировницом тече крв и да је у Двору остало много мртвих људи из колоне. Осмог августа више нитко није из Двора изишао с трактором. Тај дан Срби Двора данас обиљежавају као дан велике трагедије и страдања – прича Мркобрада и додаје да је сулудо и помишљати да је злочин у основној школи починила српска војска.

УН одустао од истраге
Шеф „Веритаса“ Саво Штрбац потврђује да је српска војска 7. августа увече била истиснута из Двора и да су те вечери и сљедећег дана хрватски војници извршили масакр колоне.
– Већ 7. августа увече нигдје у Двору није било Војске РСК, а није реагирала ни Војска Републике Српске, јер су се бојали напада Хрватске војске на српско цивилно становништво у Босанском Новом и околним селима уз Уну. Око десет сати навече један наш генерал са 12 војника запутио се према Двору, али стигли су само до Матијевића, на пола пута. Дочекала их је оружана паљба и нису могли даље. С још једним војником покушао је ући у Двор у раним јутарњим сатима 8. августа. Већ тада је затекао страшне призоре у Матијевићима: једну преклану жену на „фићи“ и једног човјека који је још кркљао, такођер ликвидираног 8. августа. Избјегличка колона је била разбијена и тек су се поједине групе околним, шумским путовима покушавали извући до унског моста – каже Штрбац.
О злочину у дворској основној школи свих ових година шути Жупанијско државно одвјетништво (ЖДО), иако службено за њега зна од 2006, када је полиција сисачким тужитељима поднијела казнену пријаву против непознатих починитеља. Иако немају довољно података о том злочину, у ЖДО-у наводе да су према спознајама испитаних, злочине починили припадници паравојних формација српске војске при повлачењу. Сисачко тужитељство наводи да је затражило претрагу базе података Хашког суда како би могло установити идентитет жртава и починитеља, али му до сада још није удовољено. Истрагу о тим злочинима покренуо је и УН. Међутим, од ње се одустало због премало доказа о починитељима.
За злочине у Сектору сјевер, посебно за бројна страдања српских цивила у избјегличкој колони, још нитко није одговарао ни пред домаћим судовима ни пред Хашким трибуналом.

НОВОСТИ, Пише: Паулина Арбутина

Извор: СНВ

Везане виjести:

СРПСКЕ ИНВАЛИДЕ У ДВОРУ ПОБИЛИ „СИСАЧКИ ГРОМОВИ“?

СРПСКО ТУЖИЛАШТВО ПОЧЕЛО ДА ИСТРАЖУЈЕ ЗЛОЧИН У ДВОРУ НА УНИ

Истрага о ликвидациjи Срба у Двору на Уни без резултата