БЕОГРАД – Послије пресуде хрватским генералима у Хагу и констатације да је акција „Олуја“ била удружени злочиначки подухват, наступила је нова невоља за Србе који су остали или се вратили у Хрватску, јер у тој земљи никада од „Олује“ није било израженијег говора мржње, изјавио је генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.
„Питамо се може ли се у оваквим околностима извршити попис становништва и могу ли Срби слободно изразити своју вјерску и националну припадност? Посебно говор мржње долази до изражаја када се гледају информативне емисије на Хрватској телевизији. У томе не предњаче само гости, на примјер пензионисани адмирал Давор Домазет Лошо или бивши министар Јуре Радић, него и водитељи који се надмећу у мржњи према Србима“, рекао је Будимир за Срну.
Према његовим ријечима, Хашки трибунал за њих је политичка институција која је и основана „само да напакости Хрватима“ и поквари мишљење о њиховој „најсјајнијој“ и „најчистијој побједи“.
Он је рекао да би најбољи опис функције коју је обављао Јуре Радић био да је он уствари био „министар за етничко чишћење“.
„Јуре Радић као хрватски министар обнове био је задужен за теренско извођење тзв. хуманог пресељења Срба и Хрвата. Послије прогона Срба, Радићево министарство преузело је сву њихову имовину, уз задатак да им трајно онемогући повратак. Закон је био срочен тако да се избјеглице у року од 15 дана морају јавити да потврде власништво -иначе ће им оно бити одузето“, подсјећа Будимир.
Да је овај закон био права фарса, како каже Будимир, показује и чињеница да је и оним ријетким Србима који су остали имовина одузета, као и станарско право, само зато што су били Срби.
„Отимачина је извршена под окриљем државе, а избјеглице су проглашене оптантима тј. онима који су добровољно напустили Хрватску“, истиче Будимир.
Он наводи да је Јуре Радић уселио у српске куће и станове не само избјегле Хрвате из БиХ, него и Хрвате из других дијелова Хрватске, а намјера је била да се населе и Хрвати који су раније отишли у Аустралију или неке друге земље.
„Након тога, Хрватска је умјесто враћања станова донијела Програм стамбеног збрињавања и на тај начин наставила са легализацијоим политике коју је водио министар Јуре Радић“, каже Будимир.
Он додаје да Удружење Срба из Хрватске, заједно са другим удружењима избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске, указује да је акција „Олуја“ злочин који још траје, да се хрватска политика није промијенила када је повратак у питању и да су још на снази дискриминаторски закони које је усвојио хрватски Сабор.
Будимир наглашава да избјегли и прогнани Срби очекују да за њихов прогон и етничко чишћење одговарају сви они које је поменило Тужилаштво Хашког трибунала, а међу њима је сигурно и Јуре Радић чије су доказане „заслуге“ што није дошло до повратка Срба ни до нормализације односа.
„Ако Хрватска жели у чланство ЕУ онда мора прихватити одлуке Хага и изнесене квалификације када је `Олуја` у питању и престати са мржњом према Србима који су хрватски држављани, те омогућити њихов несметан повратак“, констатује Будимир.
Он очекује да ће Хрватска, када прође ова еуфорија, прихватити и захтјеве који се налазе у Петицији избјегличких удружења и отворити нову страницу сарадње у региону.
„Тек ако правда буде задовољена, може се очекивати и срећнија будућност на овим нашим просторима“, закључио је Будимир.