Како су Срби постали Хрби

Коjи су ефекти Тадићеве посете Хрватскоj?
– Злочин ће се прелити дубоко у 22. век, али некад се мора почети са смиривањем тензиjа. Тачно jе да они то не раде самоинициjативно, то jе под сталном паском Трећега, а овде се никад ништа ниjе радило без Трећег.

Ко jе Трећи?
– Европа, њоj не одговара ова посвађана субколониjа, она хоће мир jер од њега сада има више профита. Не може, на пример, Хрватска развиjати своj туризам на месу из Бразила, то jе проста математика.

Имаjу ли Тадић и Јосиповић подршку у своjим двориштима?
– Веруjем да су они искрено за нормализациjу, али имаjу партнере у власти коjима то не одговара. Хрвати и даље себе доживљаваjу као победнике, праведнике… С друге стране, у Србиjи вичу, ми смо жртва. Обе земље имаjу jаку и милитантну десницу.

А где jе Црква?
– Црква jе трећа jака власт, то jе jош jедна наша несрећа. Па, хрватски прелати из Бискупске конференциjе нису осудили фашизам након 65 година. Требало jе 700 година да се папа извини за крсташке ратове. Степинац jе говорио да су Срби и Хрвати два потпуно различита света, а за православље да ту нема ни човека, ни морала, све да би оправдао велики злочин – покрштавање око 200.000 Срба у Другом светском рату. Мени jе jе jедан амерички дипломата рекао да имам памћење пренасељено злочинима, а моjа супруга тврди да сам чак овисан о жртвама. Али jа морам да говорим о злочинима. Павелићева Хрватска jе имала 82 концентрациона логора, jедина jе земља коjа jа имала логоре за децу у коjима jе побиjено 20.000 деце.

Може ли икада на све то бити стављена тачка?
– То се чини немогућим. Прво, мржња има своjу историjу, друго, она jе сад развиjена до максимума, тешко jу jе избрисати, а и многи се не залажу. Добро jе да су Тадић и Јосиповић започели таj процес, апострофирали су све елементе – злочине, своjину, повратак, компензациjу, али требаће много времена. Не сме се заборавити да jе Трећи био дубоко умешан у оваj злочин, наоружавао jедне, па друге, а после на терен слао арбитре. Свако jе овде нашао свог кучкиног сина. Европа хоће да изађе из овога, али утилитарно, са профитом већим него што се може претпоставити, а ми немамо алтернативе.

Седам година у болници 

Проф. др Светозар Ливада рођен је 1928. у Горњем Примишљу, општина Слуњ. Са темом из руралне социологије докторирао је на Филозофском факултету у Загребу, где је предавао је социјалну демографију. Један је од оснивача и предавача постдипломског студија геронтологије на Медицинском факултету у Загребу.

Од 1963. до 1972. био је члан саветодавне групе за руралну социологију при међународној организацији ФАО. Спада у ред најсвестранијих познаваоца грађанске стране рата.

Човек је неисцрпне енергије, упркос томе што је имао 40 операција на костима, једну на срцу, и што је седам година непрекидно лежао у болници.

Можда смо имали пре рата?

– Не веруjем. Кад jе почео оваj рат, ми смо имали седам милиона мешовитих породица, па уброjте њихове сроднике, процена jе да jе чак 64 одсто становништва бивше Југославиjе било у рођачкоj линиjи, а потукли смо се jеднако као Тутси и Хути.

Да ли jе помирење могуће?
– Сваки гест jе добродошао, али jе проблем што га треба претворити у институционално измирење, а онда мораш покренути државу.

Написао сам jедну студиjу и предочио jе на међународном скупу са тезом да политичаре треба изузети из процеса помирења, чак и кад нису учествовали у сукобима.

Народ ниjе био покретач рата, него елита, она jе октроисала и мобилисала, она jе своjе синове слала преко границе, а раjи дала оружjе. И награду – да пљачка, под паролом „убиj и уживаj“.
 

Ко онда треба да се бави помирењем?
– Имамо сjаjне академике, докторе, професоре. Свака струка има своjе удружење, правници, инжењери, лекари, пољопривредници…

Хрватска и Србиjа имаjу 30.000 невладиних организациjа, од голубара и филателиста до оних за људска права. Унутар њих има људи од формата коjе треба повезати у покрет. Та моjа идеjа представљена jе у Паризу jош пре пет година. Таj модел сам применио у Алжиру, кад сам арбитрирао у грађанском рату. Нешто слично сам покушао и код Арапа на Синаjу, у Либану.

Шта о тоj идеjи мисле избегли Срби?
– Протеране Краjишнике коjи живе у Србиjи пригрлила jе десница, и из тог корпуса би могао да се изроди нови тероризам. Они су сведени на камено доба, немаjу куће, грунта, завичаjа, а њихова имовина до коjе не могу, постаjе вредносна категориjа…

Када Хрватска уђе у ЕУ, а избегли Краjишник или његов потомак коjи у Србиjи бере кукуруз на туђоj њиви, види да се његова земља продаjе за 100 евра по квадрату у некоj тамо вукоjебини, он ће, а чуо сам то своjим ушима – запалити фитиљ у Дубровнику или Опатиjи, то ће бити нова Ал Каида.

Је ли српска политичка елита у Хрватскоj потрошена?
– Одавно, али, нажалост, нема друге на видику. Милорад Пуповац jе злоупотребио своjу функциjу од самог почетка, он jе политичка наказа.

Да нисте претерали?
– Нисам, jа сам њега већ упоредио с Мусолиниjем у књизи „Кордунски реквиjем“. Пуповац jе након толико крвопролића створио српску партиjу у Хрватскоj, уместо да jе био неутралан, тако би више користио Србима, да jе основао на пример, неки грађански форум, алтернативу или да jе афирмисао Заjедницу Срба коjа има историjску улогу. Он jе већи ХДЗ-овац од Туђмана и активно помаже у остварењу плана да у Хрватскоj више не буде Срба. А његовоj партиjи СДСС-у главно jе да се бори против антифашиста.

Како то?
– Лако, ево примера. Председник општине Вргинмост, Србин, одбиjе да дође на народни збор поводом ослобођења Бовића у Другом светском рату. Каже да неће на наше скупове jер смо ми „изазвали државу“, после чега jе уследило клање Срба… Они су постали Хрби, дакле Срби коjи се понашаjу као политички Хрвати.

Ко држи Пуповца, ко му даjе легимитет?
– ХДЗ и изборни закон. Питао сам амбасадора Србиjе: „Зашто стоjите иза Пуповца?“

Он каже: „Не стоjимо ми, он jе коалициjски партнер у власти. Дакле, он jе сурова стварност а другог нема. То сигурно ниjе Вељко Џакула, jер ниjе грађанин, и jер у биографиjи има да jе био на супротноj страни, без обзира на то што jе тамо био жртва.

Ко кога стигне

Овде геноцида није било, али је било геноцидних радњи. Данас, код оволиких миграција, заправо не можеш уништити ген. Људи су превише измешани, не само на овим просторима.

Један мој пријатељ је то својевремено, кад се све ово закувавало, сјајно изрекао у босанској скупштини: Овде се не зна, од Сарацена наовамо, ко је кога је…о. И сад причају да су чисти Хрвати, Срби, муслимани…

Колико се Срба вратило у Хрватску?

– Сви кажу око 130.000, али то ниjе тачно, вратило их се 60.000. Умро jе сваки трећи коjи се вратио. Повратак jе потпуно стао, а и таj читав процес jе био фарса. Џаба што обнове човеку 35 квадрата, он има кров и зидове, али нема струjу, воду, пут, амбуланту, школу…

Повратнику jе потпуно одузет друштвени живот, у селу нема крчме да се напиjе, нема цуре да jе дрпа, нема сиjела, прела, свадбе, рођења, нема саjма…

Само сахране?
– Да, нажалост. Иначе, етничко чишћење jе захватило и мртве. У овоме рату гробља су скрњављена с обе стране, у шта моj велики приjатељ филозоф Милан Кангрга, ниjе веровао док га нисам стрпао у ауто и одвезао у Смилчић, Ислам Грчки, Кашић.

Дођемо на jедно гробље, види он да jе сваки гроб миниран, капела пред рушењем, позлило му. После jе у ТВ емисиjи „Латиница“ рекао како се уверио да су „Хрвати канибали jер папаjу мртваце“. Пред смрт рекао ми jе да, кад већ уочавам и бележим толике феномене, не заборавим вандализам на гробљима. Направио сам пилот проjекат коjи подразумева интердисциплинарно истраживање социолога, андрагога, теолога и других.

Тражио сам да се гробови озаконе као културна баштина коjа се мора штитити, да се утврде све гробљанске локациjе, ограде и унесу у географске мапе, да се више не може десити, ни кад jе рат, да се гробља скрнаве.

Извор: VESTI online

Везане вијести: Светозар Ливада