Плитвички КРВАВИ УСКРС: Дан који је означио почетак рата у Хрватској

На данашњи дан 1991. године, у Националном парку Плитвичка језера, сукобили су се хрватски специјалци и крајишки Срби, што се сматра првим оружаним инцидентом у рату у Хрватској.

Конфликт, познат као “крвави Ускрс”, избио је док су православни верници славили Цвети, а католици Ускрс, и однео је прве жртве на обе стране – Јосипа Јовића и Рајка Вукадиновића – најављујући почетак дугог и крвавог сукоба.

 – У фебруару 1991. године Хрватска доноси одлуке о неважењу савезних закона на њеној територији и о раздруживању од СФРЈ, а након тога и Српска аутономна област (САО) Крајина доноси “Резолуцију о раздруживању од РХ”. Половином марта исте године, ЈНА тражи од Председништва СФРЈ да се у држави уведе ванредно стање, што, услед противљења представника Хрватске, БиХ и Македоније, не пролази – наводи за Директно Саво Штрбац, председник Документационо информационог центра “Веритас”.

У контексту таквог стања, указује, крајишки Срби су 25. марта организовали “митинг истине” на Плитвицама са захтевом да Национални парк “Плитвичка језера” остане у саставу САО Крајине.

– Два дана касније, на улазима у национални парк на јарболима су извешене српске и југословенске заставе. Следећи дан, 29. марта, “мартићевци” из Книна заузимају управне зграде НП “Плитвичка језера”. У раним јутарњим часовима 31. марта, из Загреба је према Плитвицама, с неколико аутобуса, комбија, приватних возила и једним транспортером, кренула колона од око 400 хрватских специјалаца ради “увођења уставноправног поретка на подручју Националног парка” – прича Штрбац.

У том моменту у плитвичким хотелима било је око 400 туриста, међу којима, каже, и група хрватских специјалаца, који су се дан раније, с оружјем у коферима, с намером да “препадом изнутра” у координацији са онима извана, савладају крајинске територијалце и “мартићевце”, помешали са туристима.

И Срби су очекивали напад хрватских специјалаца, па су их на прилазима Плитвицама од Слуња сачекали у заседи и са барикадама од порушених стабала на путу. Јутро је било магловито, а снег до колена.

– Пушкарање је започело ујутро између шест и седам часова. Бројчано надмоћнији хрватски специјалци, уз помоћ оних камуфлираних у госте, успели су да заузму хотеле и до поднева успоставе контролу над националним парком. Даљу ескалацију сукоба спречила је ЈНА, која се између супротстављених страна поставила као тампон зона – вели Штрбац.

На хрватској страни погинуо је полицајац Јосип Јовић (22) из Аржана код Макарске, док их је двадесетак рањено. На српској страни погинуо је територијалац Рајко Вукадиновић (32) из Коренице, док их је 17 заробљено.

– Они су због погибије “редарственика” крвнички пребијани све до њихове размене 13. августа исте године. Хрватска је погинулог Јовића прогласила за прву жртву “домовинског рата” и сваке године, на врло високом нивоу, обележава годишњицу његове погибије, иако је тадашњи министар полиције Јосип Бољковац више пута јавно говорио и у својој књизи “Истина мора изаћи ван” да је обдукција показала да је погођен метком из тзв. пумпарице, јуришне америчке аутоматске пушке увезене из Сингапура, каквих је имала хрватска полиција – истиче Штрбац.

После ове акције хрватска полиција је на Плитвицама формирала полицијску станицу, која се одржала до краја августа те године, када је, због немогућности функционисања услед контроле од стране ЈНА, и расформирана. Контролу над НП “Плитвичка језера” преузеле су крајинске власти и задржале је све до августа 1995.

– Плитвички догађај се по многим изворима узима као почетак рата у Хрватској деведесетих прошлог века. Тога дана православни верници су славили Цвети, а католици Ускрс, због чега су медији овај догађај и назвали “крвави Ускрс” – констатује Штрбац.

Извор:  direktno.rs / VERITAS