Генерал Бајић: Хрватски суд је средство за фалсификовање историје

ПОСЛЕ ОДЛУКЕ ДА СЕ У ЗАГРЕБУ СУДИ ПИЛОТИМА ЈНА У ОДСУСТВУ

Бивши командант Петог ваздухопловног корпуса, првооптужени за ракетирање Банских двора 7. октобра 1991. године, доставио је доказе из хрватских архива о злочинима тамошње војске, због којих, све до пре два дана, оптужница није могла да буде потврђена

У дејствима против ЈНА у Хрватској, по наређењу Фрање Туђмана, до 1. октобра 1991. године убијено је 178 војника и старешина. Од последица рањавања умрло је још 18, рањено је 709, а заробљене су 3.042 особе. Из Хрватске је избегло 3.583 члана породица активних војних лица због терора који се према њима спроводио. Заузета су 94 војна објекта.

– Само до тада од ЈНА отет је 231 тенк, 150 оклопних транспортера, 18 различитих бродова, 400 топова различитих калибара, 22 вишецевна бацача ракета, 180.000 пушака, 1.106 моторних возила, више хиљада тона муниције и експлозива и друге војне опреме укупне вредности више од 700 милиона америчких долара. Сви гарнизони и касарне у Хрватској су били потпуно физички блокирани на дан 1. октобра 1991. године – наводи се у изјави коју је Жупанијском суду у Хрватској послао генерал Љубомир Бајић, командант Петог ваздухопловног корпуса РВ и ПВО ЈНА, првооптужени за ракетирање Банских двора у оптужници коју је у петак потврдио суд у Загребу, одлучивши да се Бајићу и још петорици официра ЈНА суди у одсуству.

Докази, фотографије и видео-материјали које је генерал Бајић доставио суду били су толико јаки да оптужно веће две године није могло да потврди оптужницу за случај Бански двори. Генерал је у допису Жупанијском суду поручио да га не сматра судом, већ средством за фалсификовање историје и информациони рат.

– Туђман је 12. септембра 1991. године донео наредбу о предузимању мера приправности, која је подразумевала блокаду касарни ЈНА, искључивање струје, воде, плина, инсистирање на предаји и нападе на све објекте ЈНА. Отпочео је грађански рат за истребљење и стварање нове државе, са катастрофалним последицама. То је био рат руководства Хрватске на челу са Фрањом Туђманом за промену територијалног суверенитета СФР Југославије. Само до 31. септембра 1991. године оружане формације МУП-а и тзв. Збора народне гарде по наређењу Фрање Туђмана извршиле су 363 напада на јединице и објекте ЈНА – наводи генерал Бајић.

Генерал Антон Тус је 27. септембра донео наредбу „Билогора” о нападу на касарну у Бјеловару, у којој је писало: „У припреми реализације плана с одстојања тајно извршити ликвидацију крајње екстремних личности које су у стању да својим непромишљеним поступцима нанесу масовне губитке пучанства и огромне материјалне штете.”

– Два дана касније, свучени су до гола, па стрељани пуковник Рајко Ковачевић, потпуковник Миљко Васић и капетан Драгиша Јовановић пред стројем заробљених војника у кругу касарне у Бјеловару после предаје, а потом је наређено да се по њиховим телима пљује и уринира што је у мимоходу и вршено цео дан. Шесторица војника су издвојени у полицијску станицу, одакле су после четири дана изведени и стрељани у шуми Чесма. У Загребу су формирана четири логора у којима су злостављани и убијани заробљеници, и то: Центар за обуку МУП Ракитје, затвор у Селској улици, у Влашкој улици и Керестинец – наводи генерал.

Туђман је 5. октобра 1991. године, донео наредбу о општој мобилизацији у паравојну организацију Хрватска војска и настављени су напади оружаних формација на припаднике и објекте ЈНА. У ноћи између 5. и 6. октобра 1991. године нападнути су објекти и људство у Делницама, Самобору, Карловцу, као и Команда Војнопоморске области у Сплиту. У Загребу су снаге МУП-а Хрватске насилно ушле и заузеле војни Самачки хотел. Блокирани су и гарнизони Сплит, Шибеник, Задар, Загреб, Дуго Село, Јастребарско, а нападнут је и гарнизон Самобор.

– У ноћи између 6. и 7. октобра 1991. године, након вишенедељне физичке блокаде, одсечене струје и воде и ватреног дејства по њему, пао је и војни објекат Петог ВАК-а, којим сам ја командовао. У саставу Петог ВАК-а РВ и ПВО ЈНА било је 2.238 професионалних припадника армије, 5.184 војника и 389 грађанских лица на служби у ЈНА. Међу њима било је свих националности: Југословена, Хрвата, Срба, Македонаца, муслимана, Мађара, Словака, Русина, Албанаца, па и Словенаца –пише у изјави генерала Бајића.

Он је истакао да је као и сви припадници ЈНА од војника до генерала положио заклетву и обавезао се на одговорност за очување живота војника – деветнаестогодишњака, пред војним руководством, пред њиховим породицама и пред читавим народом.

– Све су то опште познате чињенице, нарочито у Хрватској, где су се сви описани догађаји одиграли, чије руководство је на челу са Фрањом Туђманом изводило оружану побуну ради угрожавања уставног уређења и безбедности и угрожавања територијалне целине СФР Југославије, у чему је, нажалост, и успело оног тренутка када се 19. априла 1992. године ЈНА повукла из Хрватске. Ови догађаји су по својој природи акти оружане побуне и тероризма ради рушења утврђеног државног уређења и ради сецесије дела њене територије и стварања нове државе, етнички чисте Републике Хрватске – закључио је генерал, истичући да је држава имала право, укључујући и оружану акцију у циљу самоодбране на основу међународног права.

Поред генерала Љубомира Бајића, пилота суперсоничне авијације, оптужени су и пуковници, пилоти Слободан Јеремић, Ђуро Миличевић, Ратко Допуђа и Чедо Кнежевић. Приписује им се да су, кршењем међународног права, намеравали да авионским нападом на Банске дворе убију Туђмана, који је у то време требало да има састанак са Стјепаном Месићем и Антом Марковићем. На просторије Банских двора из два авиона „галеб” испаљено је, како се наводи, 16 ракета БР-ВЗ 128 мм М-74 „муња”, а Туђман је са гостима напустио просторије свега минут раније. У бомбардовању је погинуо Марко Михић, у оптужници означен као цивил, док је заправо реч о припаднику оружаних формација Хрватске војске.

Адвокат Братић: Није освета за „Петровачку цесту” већ редовно стање

Потврђивање оптужнице није резултат освете за београдску оптужницу у предмету „Петровачка цеста”, сматра адвокат Душан Братић, бранилац оптужених официра. То је, како каже, редовно стање у Хрватској, где је у новембру било у току 107 суђења за ратне злочине у одсуству.

– Ова оптужница је подигнута 30. децембра 2020. године. Генерал Бајић је дао свој одговор и доставио писане доказе, фотографије и видео-записе из архива државних органа Хрватске, којима је демаскирао све фалсификате оптужнице и учинио је митом за нову хрватску историју. Оптужно веће није знало како да превазиђе те Бајићеве наводе и доказе. Сада се неки нови састав оптужног већа снашао. Погледаћемо у даљем току поступка да ли ће и како загребачки суд да пренебрегне доказе које је доставио генерал Бајић – каже адвокат Братић за „Политику”.

Извор: ПОЛИТИКА