ХРВАТСКА ЈЕ ОГРЕЗЛА У ЗЛОЧИНУ КОЈИ ЈЕ ПОЧИНИЛА ТОКОМ 20. ВИЈЕКА

И сада српске затворенике у Лепоглави ноћу буде на сваких шездесет минута и не дају им право ни на сан, истиче Капетан Драган.

Разговарала: Сања МАЦАНОВИЋ

БЕОГРАД, 1. АПРИЛА /СРНА/ – Драган Васиљковић, познат као Капетан Драган, у интервјуу Срни након 13,5 година затвора у Хрватској, поручује да је садашња Хрватска огрезла у злочину који је починила током 20. вијека и да његова борба за правду тек почиње.

Капетан Драган најављује ангажовање у политици са циљем да би помогао Србима у хрватским затворима и сматра да, након што му је забрањен улазак у Хрватску 20 година, да би и Србија требало исто да учини према двојици Хрвата.

„Имам нека обећања да ће то да се догоди“, истиче Васиљковић.

У осврту на године проведене у затворима Хрватске, Васиљковић наглашава да, без обзира што ће некима зазвучати патетично, он то вријеме „доживљава као Божији дар јер је сагледао суштину Хрватске и хрватског народа“.

„Да нисам био тамо и да то нисам доживео и видео сопственим очима, не бих поверовао да ви можете у 21. веку неке људе, само зато што су припадници једног народа, да осуђујете на дугогодишње робије, без иједног јединог проверљивог доказа“, прича Васиљковић.

Он сматра да је садашња Хрватска огрезла у злочину који је починила током 20. вијека.

Послушајте аудио запис ОВДЈЕ

„То сам им и рекао. Они су насљедници својих родитеља који су измислили индустријске погоне за убијање деце испод 14 година. Боже мој, то нико, нико није радио осим Хрвата. То нема нигде забележено у историји да се тако организовано приступило убијању деце, и то млађе од 14 година. Укупно 11.000 деце је убијено самоу логору у Сиску“, истиче Васиљковић.

Он подсјећа и на то да је само фра Петар Брзица својом руком заклао 1.385 Срба у Јасеновцу и нагласио да се намеће питање и каква је то религија коју исповиједају злочинци.

„И какав је то народ који прихвата такву религију и који толерише индустријске погоне за убијање деце? Погледајте моју биографију из времена рата. Никада нисам нападао хрватски народ. Сада мислим да мора народ да се напада. Мора, јер народ то толерише и злочинци добијају своју снагу од народа који га толерише“, истиче Васиљковић.

Он у прилог томе наводи да је европског посланика Ружу Томашић, која је препозната по усташтву, изабрала већина Хрвата.

„Када год говорим о Хрватима, ја говорим о оним Хрватима унутар Хрватске, не о оним ван Хрватске. Међу њима имам пријатеље којих се не одричем. То су људи који нису хтели да буду дио тог злочиначког усташког амбијента у ком и сада српске затворенике у Лепоглави ноћу буде на сваких шездесет минута и не дају им право ни на сан“, наглашава Васиљковић.

Он констатује да је то страшно и злочиначко понашање и да ће учинити све да помогне тим људима неким видом ангажовања у политици.

Коментаришући да му је Хрватска забранила улазак на њену територију на 20 година, Васиљковић је рекао да није имао никаву намјеру ни да иде тамо, али да сматра да, када је то већ написано, Србија има обавезу да бар двојици „експонираних“ Хрвата, јер, како је рекао, они и немају своје хероје, забрани да уђе у Србију.

Он наглашава да Србија и предсједник Србије Александар Вучић упорно покушавају да поступају људски у многим ситуацијама, као што је на примјер у Сребреници, гдје је он нападнут, али да то не налази на реципроцитет.

„Ок. Пробали смо. Видели смо да то не може. Људски је и хришћански човеку пружити руку, али не можеш животињи да пружиш руку. Ујешће те. Сада треба да кажемо – чекајте, ако ћете бити звери ми ћемо вас третирати као звери. Видите шта они раде. Пређашни злочин где су осудили невиног човека на најстрожу могућу казну користе као оправдање за нови злочин о забрани уласка од 20 година. Разумете ли колико је то цинизам“, рекао је Васиљковић.

БОРБА ЗА ПРАВДУ ТЕК ПОЧИЊЕ

Капетан Драган поручује да иако Хрватска мисли да је изрицањем мјере прогона „завршила са њим“, његова борба за правду тек почиње.

„Сва локална средства морају да се исцрпе. Тужба је сада пред Уставним судом Хрватске. Они то одуговлаче. Међутим, они су се преварили. Морали су да донесу одлуку бар један дан пре мог пуштања на слободу. Пошто ту одлуку нису донели, мени је ускраћено право на суђење. Тако ми то сада терамо пред Комитетом УН“, наглашава Васиљковић.

Он наводи да је његов тим већ раније поднио тужбу за неоправдано дуго држање у затвору без оптужнице.

„Једанаест година провео сам у затвору без икакве оптужнице и наравно без икакве кривице. То је светски рекорд. То је дуже него Нелсон Мандела, Ганди… Сви заједно нису провели једанаест година у затвору без оптужнице као што су Хрвати држали мене тамо. Они су имали шест месеци времена да одговоре на то. Прошао им је тај рок. Нису одговорили. Тако да ће УН сада донети пресуду искључиво на наш захтев без да се чује њихов“, појашњава Васиљковић.

Он истиче да је то само један дио.

„Поред тога, ми имамо одштетни захтев од неких 40 милиона долара против Аустралије, а после ћемо видети колики ће бити одштетни захтев против Хрватске. Тако да се озбиљно припремамо за то. Постоји ту озбиљан тим адвоката на свим континентима“, закључио је Васиљковић.

ДИСЦИПЛИНА У ВРИЈЕМЕ КОРОНЕ ЈЕ МОРАЛНА И ЉУДСКА ОБАВЕЗА

Капетан Драган, који је у хрватским тамницама током 13,5 година искусио сву тежину затворске изолације, а прве дане слободе у Београду такође проводи у изолацији због епидемије вируса корона, каже да дисциплина у вријеме короне више није опција коју неко хоће или неће – него је то нешто што се једноставно мора да би народ физички и ментално опстао.

„То је морална и људска обавеза да морамо бити дисциплиновани јер ако не будемо били лоше нам се пише. Ја себе доживљавам као узорног грађанина и ја ћу то испоштовати до посљедњег дана“, сматра Васиљковић.

Он наводи да је од 23. маја 2019. години био у потпуној затворској изолацији тако да боравак у београдском стану, уз могућност да изађе на балкон, да телефонира и користи рачунар, не сматра никаквом жртвом.

„Када бисмо ми само некако научили да будемо дисциплиновани месец дана, тај вирус би нестао. Једноставно би нестао, али је тешко да ми будемо такви, јер нисмо такви. Када год пожелите да напустите изолацију, сетите се да можда угрожавате нечији живот, а можете спасити живот тако што ћете остати унутра“, поручује Васиљковић.

Извор: СРНА