28 GODINA OD KRVAVOG RATA U SLOVENIJI: Vojnike JNA u Deželi ubijali teroristi

Slovenački krvavi tragovi u desetodnevnom ratu protiv JNA nisu zaboravljeni. Na to podseća i nedavna krivična prijava koju je Tužilaštvu za ratne zločine Srbije podneo advokat Dušan Bratić

Piše: Dragan Vujičić

Danas se navršava 28 godina od završetka oružanih sukoba u Sloveniji, koji su označili početak raspada SFRJ. Rat je počeo 27. juna, a okončan 7. jula 1991, sklapanjem sporazuma između saveznih i slovenačkih funkcionera na Brionima. Tadašnja vlada SFRJ obavezala se da će da povuče saveznu vojsku, a vlasti u Ljubljani da demobilizuju svoje trupe. Tokom tih nekoliko krvavih dana poginula su 44 vojnika JNA, od kojih su mnogi bili mlađi od 20 godina, a ranjeno ih je 180.

Slovenački krvavi tragovi u desetodnevnom ratu protiv JNA nisu zaboravljeni. Na to podseća i nedavna krivična prijava koju je Tužilaštvu za ratne zločine Srbije podneo advokat Dušan Bratić protiv bivšeg predsednika Slovenije Milana Kučana, zbog zločina protiv ratnih zarobljenika. Krivičnom prijavom obuhvaćeni su i komandanti teritorijalne odbrane Janez Slapar i Franc Anderlič.

OKO aerodroma Cerklje kod Ljubljane, tih dana juna 1991. bili su grupisani teroristi, a ne teritorijalci. Oni koji su kidisali na golobrade mladiće na odsluženju vojnog roka u JNA bili su naoružani transporterima, raketnim sistemima „Ambrust“ i „Strela-2M“. Čak su i pokušavali da obore vojne i civilne avione, odnosno helikoptere. Borbena grupa 63. padobranske brigade zato je i prebačena 27. juna na aerodrom, da bi borbe počele iste noći. Nažalost, odmah je pala i naša prva žrtva, poginuo je padobranac Dragan Rodić Barba.

Ovako, za „Novosti“, svedoči Dušan Krstić, tada pripadnik 63. brigade, danas sa činom pomorskog oficira, predavač na Akademiji za bezbednost u Izraelu. Krstić navodi da je čuvena 63. padobranska brigada, odnosno njena jedinica, prvo učešće u borbenim dejstvima imala upravo u Sloveniji, s posebnom ulogom u zaštiti vojnih aerodroma.

Naš sagovornik je, zajedno sa Draganom Rodićem iz Rijeke i tada poručnikom, legendarnim Protom i potporučnikom Karetom, činio prvu borbenu četvorku JNA koja je dobila ratni zadatak. Seća se da su komandu za akciju dobili od potpukovnika Saše Đorđevića, komandanta Operativne grupe. Razlog je bio otvaranje vatre iz „brovinga“ i pešadijskog naoružanja na avione JNA koji su poletali sa piste. Do kontakta sa teroristima, seća se, došlo je u sumrak, nekoliko stotina metara od naselja kraj aerodroma, i tada je ubijen padobranac iz Rijeke. Barba je poginuo tik uz Krstića, izrešetan mitraljezom „broving“. Usledio je žestok odgovor padobranaca, i akcija je trajala cele noći. Iz tog naselja Skopice, više nije pucano na vojsku.

– Tokom nekoliko dana imali smo tri okršaja s teroristima na aerodromu, i već poslednjeg dana juna, niko od njih, a bilo ih je oko 400 pod oružjem koji su okružili aerodrom, više nije viđen u okolini – govori nam Krstić. – Kada nisu prošli u Skopici, Kučanovi ratnici probali su da napadnu skladište goriva na delu aerodroma koji se zvao „Mali Leskovac“. Tu ih je sačekala borbena grupa generala Vidoja i Koštanog, dok je slovenačku minobacačku bateriju, koja je sa oko dva kilometra tukla po aerodromu, eliminisala grupa Žikice Jovanovskog (danas jednog od čelnika makedonske vojske).

Krstić danas u Izraelu ima čin pomorskog oficira

PODSEĆA Krstić da se u međunarodnom pravu događaji sa Cerklja zovu – terorizam. U Izraelu, gde predaje na Akademiji za bezbednost, ovakvim definicijama označavaju događaje kada bojovnici dignu oružje na legitimnu vojnu silu. Naš sagovornik pozdravlja podizanje krivične prijave protiv Milana Kučana i izražava nadu da će biti deo sudskog procesa protiv nekadašnjeg slovenačkog predsednika.

– Pravda ne zastareva – dodaje Krstić. – Tako sam 2006. učestvovao u akciji hvatanja Šandora Kepira, mađarskog ratnog zločinca iz Drugog svetskog rata, optuženog za učešće u ubistvima Srba, Jevreja i Roma tokom Novosadske racije u januaru 1942. Dolijao je u desetoj deceniji života i nikom ga nije bilo žao, pa mislim da niko neće žaliti ni Slovence kada se čuje šta su radili. Inače, te 2006. bio sam u sastavu tima Simona Vizentala koji je sprovodio operaciju „Poslednja šansa“. U Srbiji sam uspeo da nađem svu dokumentaciju sa Kepirovog suđenja u odsustvu i mnogo toga što se o ovom zlikovcu nije znalo.

Nekadašnji pripadnik 63. brigade se s velikom tugom seća rata ’91. Zbog mnogo prolivene krvi i zverske surovosti sa kojom su protiv vojne sile JNA ratovali „pobunjenici“. Svedoči da su padobranci rat počeli kada su u zoru 27. juna dobili uzbunu dok su bili na vežbi na granici sa Bugarskom. Tamo su, ne sluteći da će buknuti rat u Sloveniji, uvežbavali pronalaženje katapultiranog pilota.

– Verovali ili ne, taj pilot je bio Ljubiša Veličković, potonji general i komandant RV i PVO.

SEĆA se Krstić da se prva borbena grupa 63. brigade Saše Đorđevića u avione „an-24“ ukrcavala dok je sa zvučnika kasarne u Nišu grmela pesma grupe AC/DC – Thunderstruck („Udar groma“). To im je bila ratna pesma.

– Kada je Barba poginuo, jedinica je za noć promenila lik – govori Krstić. – Posle njegove smrti smo prvi put izgovorili zakletvu, koja i danas važi: „Za otadžbinu, za druga, za pušku, za vojničku i ratničku čast, padobranci 63. brigade – rade“. Posle smrti Barbe svoje zelene beretke smo zamenili crvenim, da nas neprijatelji „dobro vide“.

Vojnici 63. padobranske brigade u prvim godinama rata bili su angažovani uglavnom na obezbeđenju aerodroma JNA, da bi se posle toga njihovi zadaci izuzetno uvećali i usložnili. Nikad se nije dogodilo da imaju manjka vojnika za zadatak. Jedini sabrat koji je nestao i nisu ga pronašli i izvukli bio je Antelj Šipoš, koji je nestao na helidromu u Mostaru 1992.

– Od nas starih niko nema mira kada se seti Šipoša. To nam je jedini brat za koga ne znamo kako je završio – završava razgovor Krstić.

ISKAKANjE IZ AVIONA

– Prilično dramatično je bilo 27. juna, kada smo zaposedali Cerklje – seća se Krstić. – Nije se znalo da li su, dok smo bili u letu, teroristi prodrli na aerodrom, te je naređeno da tokom sletanja, kada avion smanji brzinu, iskačemo po parovima i da se kotrljamo na ivicu piste. Ja sam bio u prvom avionu. Mi smo posle obezbedili sletanje ostalih letelica koje su nosile ljude i specijalističku opremu.

Plakat povodom Dana Slovenije

DUGI NIZ SLOVENAČKIH ZLOČINA

ZA obračun sa JNA, slovenačko rukovodstvo je izradilo plan pod imenom „Nabava“. Podrazumevao je:

* Isključenje vode i struje u zgradama u kojima su živele porodice starešina JNA i u kasarnama, otvaranje vatre na pripadnike i objekte JNA.

* Formiranje logora, i to: logor rudnik „Dol“ pri Hrasniku, gde su zarobljene starešine i njihove žene i decu dovozili i, vezane, spuštali u rudnička okna puna vode.

* Logor „Kralj“ – 40 vojnika su razdvojili po nacionalnoj pripadnosti – a onda je nastalo sadističko iživljavanje nad mladićima Srbima, Makedoncima i Crnogorcima.

* Vojniku na straži Milanu Tanaskoviću prišao je slovenački policajac i zatražio da zapali cigaretu, a onda mu mučki, dok je ovaj vadio upaljač, na prevaru, pucao u stomak.

* Aleksandar Milošević, potporučnik JNA iz Lebana, posle ranjavanja smešten je u sanitetsko-transportno vozilo sa oznakom Crvenog krsta, ali je i na njega dejstvovano tromblonom. Svi u vozilu su poginuli.

* Na graničnom prelazu Holmec streljani su vojnici Antonije Šimunović, Zoran Ješić i Goran Maletić, koji su u rukama držali beli čaršav. Deo događaja je zabeležila austrijska državna televizija ORF.

* Slovenačka teritorijalna odbrana 27. juna uveče oborila je prvi helikopter JNA. Žrtve su bili piloti čiji je zadatak bio da prevoze hleb pripadnicima JNA u blokiranoj kasarni. Helikopterom je upravljao Slovenac, kapetan Anton Merlak.

* Kod Ljubljane je 28. juna oboren helikopter Mi-8, kada su nastradali kapetan Milenko Jorgić, poručnik Eldin Hrapović i vodnik Miroslav Šandor. Tadašnji ministar za informisanje Slovenije i doskorašnji izvestilac EU Jelko Kacin odbio je da preda tela poginulih pilota. Deset dana tela su bila izložena ispred zgrade državnih organa Slovenije.

KUČAN PRIZNAO

KAKO nam je potvrdio advokat Dušan Bratić, Kučan je kao predsednik Slovenije izdao naređenje za blokadu graničnih prelaza, na šta ga je dokumentom podsetio i Slobodan Milošević, kada je ovaj svedočio protiv njega u Hagu.

Na strani 20934. sudskog spisa sa suđenja Miloševiću nalazi se priznanje Kučana da je izdao naređenje koje je prouzrokovalo zločin ispred graničnog prelaza Škofje kod Kopra. Tamo su metkom u potiljak ubijeni vojnik Nedžmedin Osmani, civilno lice Branko Sedlar i kapetan Slobodan Pantelić.

Izvor: Novosti