Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (4)- ЗАKЛЕТВЕ ВЈЕРНОСТИ – KРВНИKУ ПАВЕЛИЋУ

Дон ЈОСО ФЕЛИЦИНОВИЋ, свећеник у Пагу дао је злогласним зликовцу МИЈИ БАБИЋУ, у свибњу 1941. године, географску карту Пага на којој је Бабић оловком уцртао – на СЛАНИ – будући усташки логор

Припојење отока Пага усташкој држави увјетовало је и стварање – крајем свибња и почетком липња 1941. године – на отоку Пагу усташке управне власти и усташког страначког покрета. Иако усташки покрет на отоку Пагу никада није имао масовну подршку становништва, ипак се у њему знатније ангажирало четрдесетак особа из различитих социјалних и друштвених средина, а појединци су на различите начине били укључени и у систем функционирања концентрационог логора Слана.

Избијање масовног устанка против окупатора на подручју друге талијанске оперативне зоне, присилит ће талијанске војне јединице да преузму власт и на том простору. О томе је команда 2. армије издала проглас 7. рујна 1941. године у којем је истакнула, да преузимају војну и цивилну власт у тзв. Демилитаризираној зони Независне Државе Хрватске, што је уједно значило и на отоку Пагу. Због тога је опстојање логора у Слани од оснивања до његова расформирања искључиво и било везано за вријеме ђеловања усташке власти на отоку Пагу.

Према казивању НИKОЛЕ БИСТРИЧИЋА из Пага, предсједника Kомисије за обиљежавање традиција НОБ-а СУБНОР-а опћине Паг, у Пагу је основан први „Усташки стан“ већ – 11. травња 1941. године.

Заклетву на вјерност Павелићу и усташком покрету положили су – још 1933. године – дон ЗДРАВKО МАШИНА (свећеник у Пагу који је доласком усташа на власт отишао у Загреб и у затвору на Савској цести био свећеник – усташа), ЈУРАЈ РУЦХЕР, ВИЦKО и ГРГО ХЕРЕНДА, те браћа – АНТЕ и ГРГО ОШТРИЋ, сви из Пага – рекао нам је Никола Бистричић – 22. липња 1985, док смо обилазили сурови камењар некадашњег усташког логора на Слани.

БАБИЋ ВАРА ФЕЛИЦИНОВИЋА

Основне карактеристике што су их многи истраживачи открили приликом проучавања докумената о ђеловању нацистичких и усташких логора потврдиле су се и у документима везаним за оснивање и ђеловање KОНЦЕНТРАЦИОНОГ УСТАШKОГ ЛОГОРА СЛАНА на отоку Пагу.

У својим „ЛИЧНИМ УСПОМЕНАМА“ свећеник из Пага ЈОСИП (ЈОСО) ФЕЛИЦИНОВИЋ записао је: „Главни организатор пашког логора МИЈО БАБИЋ обећао ми је, кад је био на Пагу, да ће се у логору добро поступати и да ће бити само „чистилиште“ – поправилиште. Говорио ми је да ће логораши израдити цесту на отоку Пагу од Повљане до Луна и да ће онда бити пуштени на слободу по ономе: „Рад ће вас ослободити“.

У БИЉЕШЦИ о разговору са свећеником Јосипом Фелициновићем, вођеним 15. липња 1978. године у Пагу – пише: „Фелициновић Јосип изјављује да се негђе почетком липња 1941. године, а могуће и у свибњу 1941. године, састао с Бабић Мијом у Пагу у једној гостиони. Бабић Мијо му је тада рекао да је у Паг дошао са задатком да пронађе локацију за подизање логора.

Географску карту отока (војну) дао је Бабић Мији управо Фелициновић Јосип. На тој карти, сјећа се Фелициновић, Бабић Мијо је оловком уцртао подручје Слане, те рекао да ће ускоро у тај логор довести Србе и Жидове. Фелициновић Јосип тврди да је био преварен, јер га је Бабић Мијо увјеравао да ће све оне које буду довели у логор, када изграде цесту од села Повљана до села Луна, пустити на слободу. Међутим, зна се како су прошли ти људи“.

„Овдје треба напоменути – пише даље у Биљешци – да је Бабић Мијо, тзв. „Giovanni“ био један од најближих ПАВЕЛИЋЕВИХ сурадника још у емиграцији, а касније за формирање и организацију концентрационих логора у Независној Држави Хрватској“.

Према расположивим повијесним подацима, у логор Слана први логораши доведени су у липњу 1941. године. Зна се и то да је Мијо Бабић погинуо 28. липња 1941. године.

У својим „Личним успоменама“ Јосип Фелициновић наводи да су логораши у Слану (мушкарци) и Метајну (жене) доведени први пут 25. липња 1941. године.

То вријеме довођења првих логораша на оток Паг, у Слану и Метајну, подудара се с познатим подацима о оснивању логора ЈАДОВНО код Госпића – у липњу 1941. године.

Дон ЈОСИП ФЕЛИЦИНОВИЋ, свећеник у Пагу – снимљен 10. вељаче 1981. године у Жупном уреду у Пагу.

KРВНИЦИ СЕ „МАСKИРАЛИ“ ЧИПKОМ

Пред Kотарском комисијом за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача свој исказ дао је – у Сиску, 2. сијечња 1946. године – ЈУРАЈ ЦРЉЕНKО, родом из Пага, стар 52 године, у то вријеме с боравиштем у Сиску.

Он је испричао:

– Године 1941 – одмах по оснивању тзв. НДХ – дошао сам назад на оток Паг из Сења, камо су ме протјерали Талијани. На Пагу сам, телефонски из Сења, од власти одређен да као државни чиновник привремено преузмем опћину Паг.

– Првих дана након тога стигли су на оток Паг, посебним моторним чамцем, усташе МИЈО БЗИK, инж. МИЛИВОЈ САЖУНИЋ и неки БАБИЋ (МИЈО – напомена аутора). Бзик је био стар око 40 година, низак, коштуњав, црн, намрштених обрва. Био је писац усташке пропаганде која се тискала у Загребу. Бабић је био стар око 35-40 година, висок, средње јачине, кестењаве косе. Мислим да је с њима био и неки ДЕВЧИЋ (ИВАН – напомена аутора), надимком „Пивац“.

– Они су ме позвали на разговор као представника опћине Паг. У разговору су ми, као тадашњи представници власти, савјетовали да порадимо на томе да се подигне зграда чипкарске школе на Пагу и тражили су карту Пага. Повели су ме до земљишта гђе се требала подићи споменута зграда и ту смо се растали.

– Kасније сам чуо причати да су отишли тражити мјесто за логор. Знам још то да су тога дана, прије него што су дошли до мене, били код код логорника др мед. ЛОВРЕ ЗУБОВИЋА. Сљедећих дана назвао ме је телефонски из Сења усташки представник власти СЛАВЕ ТОМЉЕНОВИЋ те ме питао да ли је „Пивац“ нашао мјесто за логор. Одговорио сам му да немам појма зашто су наведени дошли, него да се обрати логорнику Зубовићу.

– Неколико дана иза тога дошао је инж. Сажунић и неки „Пјевац“, усташа из Шибеника“, стар око 22 године, средњег раста, плав, и почели су довлачити материјал за градњу логора. На отоку Пагу материјал су истоваривали градски радници, а затим утоваривали на државни чамац Солане и возили на мјесто гђе се градио логор (село Барбат, предио Слана).

Паг – мирно оточко мјесто – већ у првим данима Независне Државе Хрватске нашло се у средишту занимања усташке власти. „Усташки стан“ основан је 11. травња, а већ у свибњу дошла је „извидница“ која је одредила да се на Слани подигне концентрациони логор.

Аутор:БОРИСЛАВ ОСТОЈИЋ, МИХАЕЛ СОБОЛЕВСКИ,

Усташки концентрациони логор Слана на Пагу – 1941.

Везане вијести:

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (1) ЛОГОРИ – ТРАГИЧНЕ АВЕТИ ПРОШЛОСТИ

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (2)-ПОДИЈЕЛИ ПА ВЛАДАЈ

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (3)- ГЛАВНИ ЦИЉ – УНИШТЕЊЕ ЉУДИ