Мостар: Потпуна изолација српске популације?

Више од три године, српски повратници и дио домиционог становништва Мостара из јужних дијелова Мостара воде узалудну борбу са федералним институцијама, против трасе ауто-пута на коридору 5Ц, кроз то подручје. Усвајањем рјешења за ту дионицу у децембру 2016-те године и проглашавањем јавног интереса, Влада Федерације извела је завршни ударац и својеврсну перфидну изолацију ионако малобројне српске полулације.

ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО

Српски повратници кажу да им је, од национализације имовине, половином прошлог вијека, до ратних страдања, цијепањем имања трасом аутопута, послата отворена порука. Власнике, који тврде да су жртве политике, тајкуна и моћних појединаца, нико ништа није питао.

– Није, нажалост, јер ово сматрам као политичко питање, а у препуцавању ми као најмалобројнији требали би да платимо комплетну цијену ове потенцијалне трасе – рекао је Вујадин Берберовић из насеља Ортијеш.

Дрско, и без знања власника, траса је означена. Простире се на више стотина хектара, од којих је око деведесет одсто у власништву Срба. Долином Неретве, само кроз јужни дио Мостара, аутопут захвата најквалитетније земљиште. Угрожава насеља Ортијеш, Лакшевине, Косор, Мало Поље и Ходбину.

– Узима Чолића имања, Аџовића, прелази на Кајгина имања, Михићи, Вуковићи, Џонлези, то су све српска имања – додао је Велибор Бејатовић мјештанин насеља Ходбина.

Јавност никада није сазнала план. Глас огорчења, тврде, федералне институције нису слушале.

– Да ли би ли било мјеста за Србе, послије изградње – тешко, тешко – каже Берберовић.

На рјешење се преветивно тешко могло дјеловати, рекао је предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик. На његову адресу недавно је послат допис.

– Знам за те проблеме. У континуитету то Срби доживљавају да је то уперено против њих. Одавно се води дебата гдје ће ићи траса, између хртватске и бошњачке заједнице, и очигледно да се опредијелило за то да се штета направи Србима – сматра Додик.

Траса цијепа и земљиште Аеродрома, а проглашен је перспективном имовином. Стручњаци тврде и да, приликом усвајања закључка о траси, нису испоштоване основне норме за такве пројекте.

– Није уопште јавности предочено шта ову трасу чини бољом у односу на друге. По свим увјерењима и комуникацијским, пољопривредним, здравственим и еколошким, претпоставке су, не децидне, да би траса преко Подвележја била далеко боља – сматра Ахмет Џубур универзитетски професор, посланик у Парламенту ФБиХ.

Тачка је, ипак, стављена. Из Аутоцеста ФБиХ тврде да, након што је Влада прогласила јавни интерес, и урађених анализа, алтернатива не постоји. Слиједи процјена, споразум о накнади и поступак експропријације.

Истовремено је, у Федералном парламенту, најављено покретање посланичке процедуре. Институције би, тврде из неформалне групе за заштиту јужне зоне, могле исправити накарадну грешку, под усоловом да постоји воља.

Извор: РТРС