Саша Недељковић: Видовдански Слет Соколске жупе Сарајево 1934.

Соколска жупа Сарајево приредила је 1934. слет на Видовдан, поводом 25-годишњице постојања. (1)

На радиостаници Београд одржано је предавање под називом „Национално-историјски значај Видовданског слета 1934”. У предавању је истакнуто : „Покрајински слет који се одржаје у Сарајеву на Видовдан 1934 приређује се као спомен двадесетогодишњице хисторијског Видовдана 1914, када је у Сарајеву започела задња фаза у исполинској борби нашега народа за своје уједињење и ослобођење и двадесетпетогодишњице оснивања прве соколске организације за Босну и Херцеговину : Српске Соколске жупе Босанско-Херцеговачке.

… Дотле су постојала друштва под именима : Обилић, Душан Силни и Српски Соко. Од године 1909 ствара се не само јединствено име „Српски Соко”, него се систематски проводи унутрашња и техничка организација Сокола Босне и Херцеговине. … У септембру те исте године приликом прославе десетгодишњице друштва „Просвјете” у Сарајеву, Соколи чине не само веома значајан него и најинтересантнији дио програма прославе. Ту први пут иступају заједно са Побратимима и сеоским Соколима из Мостара и Бос. Градишке, који својим дисциплинованим иступом изазивају опште одушевљење.”

Програм предслетских и слетских свечаности био је : 2 јуна 1934. утакмице средњошколске омладине. У вече је био полазак штафете из Сарајева за Тополу и вечерња академија у просторијама Соколског друштва Сарајево. 3 јуна 1934. поворка средњошколске омладине. Јавни наступ средњошколске омладине.
9 и 10 јуна 1934. утакмице Соколске жупе Сарајево. 16 јуна 1934. утакмице Соколског нараштаја, деце и војске. У вече Вечерња академија . 17 јуна 1934. Свечана поворка соколског нараштаја, деце и војске. Јавни наступ нараштаја, деце и војске.

Слетски дани : 27 јуна 1934. Отварање соколске изложбе, међужупске утакмице у лакој атлетици. У вече разне соколске приредбе. 28 јуна 1934. Свечана седница. Први јавни наступ. У вече Свечана академија на слетишту и остале приредбе. 29 јуна 1934. Свечана поворка, јавни наступи. У вече разне соколске приредбе. 30 јуна 1934. Излети и разлаз; На идеју да се организује II покрајински слет у Сарајеву 1934. на Видовдан дошло је на седници Управе Соколске жупе Сарајево 22 12. 1932. Технички одбор је на седници 29 12.1932. изразио мишљење да би претходно требало одржати низ предњачких течајева у којима би се оспособио кадар предњака који би био способан да увјежба по јединицама прописане вежбе.

Савез Соколола није могао да потпомогне у техничком делу посла око слета. После одржавања Савезне скупштине жупа је кренула на посао. Формирани су Слетски одбор и осјеци одбора : финансијски, технички, грађевинарски, здравствени, саобраћајни, стамбени, прехрамбени, излетни, пропагандни, изложбени, одсек за Споменицу, одбор за дочек, … . Формиран је Шири слетски одбор у који су ушли представници обавезних жупа Мостар, Цетиње, Ужице, Крагујевац, Тузла и Бањалука, представници ССКЈ, Дринске бановине и Општине града Сарајева. Одржано је 40 седница одбора.

За учеснике слета биле су заузете све школе, једна касарна и неколико приватних објеката, а организовано је и приватно становање. Саобраћајни одсек ангажовао је све расположиве вагоне, укључујући теретне. Пред слет издаван је слетски весник „Слет у Сарајеву”. Сем штампе која је била наклоњена соколима, на београдској радио-станици одржано је неколико предавања. Уз слет приређена је изложба која је приказивала рад и развој Соколства пре Првог светског рата у босанско-херцеговачким жупама, као и стање соколства 1934. Уз помоћ жупа Мостар, Бања Лука и Тузла били су изложени предмети из предратног доба. Изложба је била приређена у просторијама градске вијећнице. Сви за изложбу позајмљени предмети били су враћени.

У редарственом одсеку било је 320 редара, из свих друштава и чета са територије жупе Сарајево. Одсек за излете радио је заједно са друштвом Путник, гдје је била смештена канцеларија излетног одсека и где су се давале све информације. Одбор за дочек је упућивао учеснике у настанбе. Одсек за Споменицу почео је са радом у децембру 1933. Од 3.000 комада прве Споменице половина није продана. Слетска канцеларија била је смештена у једној малој собици, у којој је било смештено Соколско друштво Сарајево-Матица. (2)

У Извештају за 5 редовну главну скупштину Савеза сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935. истакнуто је : „Почетком јуна као прве започеле су соколске приредбе покрајинског слета у Сарајеву, а са штафетом из Сарајева на Опленац, камо су донели Соколи бакљу захвалности, која је упалила вечну луч над гробом краља Петра I. Захвално Соколство тим актом исказало је вечно поштовање и дубоку захвалност краљу, који се борио пушком у руци за слободу народа. Са кресом и губом из ћорковачке планине, гдје је четовао Петар Мркоњић, изазвали су искру која је упалила бакљу и која је пројурила пут у дужини од 355 километара за 17 часова и 35 минута до гроба краља.” (3)

Пут штафете водио је из Сарајева преко Рогатице, Вишеграда, Ужица, Чачка и Крагујевца на Опленац. Раније је пут прешла комисија Начелства соколске жупе Сарајево те се путем састајала са начелницима жупа Ужице и Крагујевац. Дошли су у везу са свим начелницима појединих окружја, друштава и сеоских чета, са којима је детаљно утврђена траса штафете као и деонице појединих јединица. Тежина штафете није била у дужини пута, колико у теренима преко којих је пут водио. Висинске разлике биле су велике, а крајеви ненастањени.

Пут се из Сарајева пењао и достигао своју највећу висину на Романији (преко 1.350 м), са које се спуштао на Гласиначку висораван (преко 800 м) и у Рогатицу. Поново је почињао успон преко Семећ планине (1284 м), који се у стрмом паду, спуштао у Вишеград (344м) а из Вишеграда до Шаргана (900 м), одакле у благом паду , спуштао у Ужице (411 м). Од Ужица је била већином равница са добрим путевима. Први део штафете ишао је по ноћи и кроз шумовите пределе. Цео пут био је подељен у три дела, и то од Сарајева до Семећа око 100 км, спадало је жупи Сарајево, од Семећа до Чачка око 155 км, спадало је жупи Ужице, а од Чачка до Опленца око 100 км, припадало је жупи Крагујевац. Учествовало је 1.700 тркача. На стадиону у Сарајеву била је упаљена 2 јуна 1934. у вече, кременом на мангалу ватра, на дрвима из Ћорковачке планине, гдје је четовао Петар Мркоњић.

Присуствовали су многи национални борци и соколи, међу којима Васиљ Грђић, Чеда Милић, Стоја Кашиковић – сви осуђени на смрт у велеиздајничком процесу, добровољци Фехим Мусакадић и Илија Николић, … .На стадиони су били присутни соколи, војне и цивилне власти, бројна културна и национална друштва као и мноштво народа. У 19 сати, музика је засвирала молитву. После молитве говорио је старешина жупе Сарајево Воја Бесаровић. У свом говору истакао је : „У овом свечаном часу када почињу велики слетски дани, ми Соколи…. понесемо из историјског Сарајева, пламену зубљу захвалности до наше светиње Тополе и да овом зубљом тамо запалимо вјечну ватру, која ће горети над гробницом Великог Краља Ослободиоца, који је, уз беспримјерне напоре и огромне жртве цијеле наше нације, остварио нашу завјетну мисао. Он је испунио вјековни сан наших родољуба, ослободио подјармљене дијелове нашега народа и ујединио их с браћом из слободне Краљевине Србије и Црне Горе у велику, моћну и недјељиву Краљевину Југославију.

Још прије него је стигао у Београд, при пролазу из Женеве кроз Беч, у мају 1903 године, дочекали смо Га у Бечу ми, тадашња школска омладина…. и поздравилали Га као првог југословенског Краља. Он је са осмјехом на лицу одобрио тај наш поздрав. … Ову зубљу захвалности носе соколи као најдостојнији, јер су у најтежим приликама, под непријатељским јармом, увијек смјело носили соколску заставу, и у часовима страдања и прогањања нашега народа на њима се првим искалио непријатељски бијес и гњев. Они су са заносом давали своје животе за спас отаџбине и нама оставили у аманет како се умире за своје идеале”.

Маса света у Сарајеву окупила се да види пролазак штафете. Све куће, од највеће до најмање, биле су осветљене.

Муслиманско Сарајево прекрило је простор од Принциповог моста до Шабанове кафане на Бендбаши. Хуријетова музика свирала је пред вијећницом поред маршева и оријенталне мотиве. Музика „Јадранске Страже” прошла је Краља Петра улицом и заузела место на Принциповом мосту. Пуцањем првог топа са Жуте табије оглашен је почетак свечаности на слетишту и церемонија паљења зубље. У „Споменици “истицало се : „На територију сарајевске Соколске жупе за штафету је владало толико интересовање да се није могло удовољити жељи свих Сокола ни онда када је одређено, да се трчи у кратким растојањима од 50 метара. Младићи су се отимали да им буде дозвољено да сачекају и прихвате зубљу. Од Булога до мокрог, у ноћи … запаљено је небројено ватара које су освјетљавале пут тркачима.

Соколи из друштва Пале дочекали су бакљу у Мокром; … старац свештеник бр. Симо Беговић прихватио зубљу и у брзом лијету предао је старејешини друштва Пале. На Палама зубљу захвалности прихватиле су Соколице. … Један нас уставља, Паљанин, и сав сретан кличе : „Моја ће луча отићи на Ослободиочев гроб!” … Двојица тркача трчала су у Мокром држећи заједничку бакљу, скоро загрљени, јер то је био једини начин да и један и други учествују у штафети.” (4)

Зубљом захвалности било је запаљено кандило над гробом краља Петра Првог Ослободиоца. Свечаност у Сарајеву је почела 2. јуна 1934. у 19 часова, када је запаљен пламен на штафети. Први носилац штафете био је Хајрудин Ћурић. Штафету је носило 1.720 чланова сокола. На Опленцу штафету је дочекао пуковник Павловић, заступник краља Александра, а кандило је запалио старешина Соколске жупе Мостар. (5)

Соколи Чачка штафету су дочекали 3.јуна 1934. у Овчар Бањи. По један члан друштва био је распоређен на сваком километру пута, а постојала је резерва која је требала да их замени. Организацију су извела друштва из Сарајева, Ужица и Чачка. (6) Велику подршку штафети дала је Српска православна црква. (7)

Утакмице Соколске жупе Сарајево биле су 9 и 10 јуна 1934. Дан соколског нараштаја и војске био је 17 јуна 1934. На стадиону је формирана поворка која је уз пратњу соколских музика, ишла кроз град до градске општине. После подне одржан је јавни час на коме је учествовало 5.000 соколске омладине. Наступила су женска деца са простим вежбама. Сеоска деца а нарочито муслиманска из Храснице наступала су у народној ношњи.

По први пут у Словенском Соколству, у оквиру осталих приредби II Покрајинског слета у Сарајеву, приређен је 27 јуна 1934. музички фестивал. Такмичења је водио музички референт Просвјетног одбора Савеза СКЈ Светолик Пашћан. Такмичења соколских музика и фанфара била су у Народном позоришту, тамбурашких зборова у Јеврејском дому, а гуслара у Дому сарајевског певачког друштва „Слога”. Од гуслара Милован Томановић, из Лијеве Ријеке, жупа Цетиње, прво место, прва награда; Милош Лубура, Касиндо, жупа Сарајево, друго место, друга награда; Лазар Кубура, Касиндо, жупа Сарајево, треће место, трећа награда; Милорад Павличевић, Топола, жупа Београд, четврто место; Мирко Черчез, Доње Село жупа Мостар, пето место и Раде Самарџић, жупа Сарајево, шесто место.

Соколска изложба била је приређена у аули Градске општине. На средини ауле била је шестокрака пирамида на степеницама, у чијем центру су биле заставе свих соколских јединица које су учествовале на слету. Уз соколску изложбу биле су прикључене изложба Савеза Трезвености и изложба Хигијенског завода у Сарајеву.
Обе изложбе су надопуниле соколску изложбу. У присуству представника војних и цивилних власти, Градске општине, соколских организација, представника Трезвености и других културних и националних установа, први је говорио просветар Савеза Сокола др. Влада Белајчић.

За њим је говорио представник М.Д. „Трезвености” др. Мехмедагић о значају антиалкохолне изложбе. Пошто је соколска музика из Ниша свирала химну свечаност је отворена говором помоћника бана др. Хаџиомеровића. Делегати жупа и друштава као и представници војних и цивилних власти кренули су на први спрат да разгледају соколску изложбу пролазећи кроз шпалире сокола на степаницама. Изложба је приказивала развој соколства у Босни и Херцеговини у сликама, списима, записницима, писмима и другим актима, од почетка до 1934.

Изложено је било писмо Вељка Чубриловића сестри из Београда, у коме се говорило о раду омладине на ослобођењу. Писмо је било датирано 3 март 1908. Споменица дра Воје Бесаровића, са фотографијама из доба тамновања. Гранчица липе слободе , која је засађена на гроб Гаврила Принципа. Липа је била дар чешког Соколског друштва у Терезину, нашем соколу. Била је и застава Српског Сокола коју су сељаци села Корита, невесињског среза, да би је сачували закопали у земљу. Село је од војске било опустошено, куће попаљене, становници поубијани, али застава је сачувана. Након ослобођења ископали су је да поново залепрша са осталим народним заставама.

Главни слетски дани почели су „Словенским вечером”, 27 јуна 1934. увече у Официрском дому. Програм је почео пошто је музика свирала „Хеј Словени”. У првој тачки наступило је 10 руских соколица из Новог Сада у „Бојарском плесу” У другој тачци наступило је 8 чланица Соколског друштва Загреб IV у „Ритам и покрет”, под вођством Милана Јанковића. У трећој тачци наступило је 12 нараштајки Соколског друштва Мостар. Извеле су састав „Купало”. Под тим именом биле су код старих Словена познате девојачке игре, које су извођене у време наступа лета, између Ђурђевдана и Ивандана, у најстарије доба на шумским чистинама, а касније на сеоским гувнима. Тим играма славила се летња кулминација сунца, младости и бујне природе. После њих наступило је 6 чланица Соколског друштва Београд-Матица. Извеле су „Анитрину игру” уз музику од Грига. Под вођством Милана Јанковића 8 чланица и 9 чланова Соколског друштва Загреб IV извело је састав „Пјесма и рад”. Гуслар Иван Томовић из Лијеве Ријеке, жупа Цетиње, певао је уз гусле песму „Старац Вујадин”. У седмој тачци 5 чланица и 5 чланова руског Сокола из Београда извело је руску сељачку стилизовану игру. На крају тамбурашки збор из Суботице, који је на музичком такмичењу добио прву награду, свирао је једну композицију. (8)

У Народном казалишту на Тргу краља Александра у Загребу одржана је 3 августа 1934. увече свечана музичка академија на којој су наступили соколски победнички хорови у певачким такмичењима, као и победнички тамбурашки зборови и музике са музичких такмичења одржаних на слету у Сарајеву 1934. Наступила је фанфара Соколског друштва Винковци, која је освојила II награду (I категорија) на слету у Сарајеву 1934. (9)

У Народном позоришту одржана је главна прослава 25 годишњице жупе Сарајево. У свом говору старешина жупе истакао је Српски соко у Сарајеву на челу са Војиславом Бесаровићем у јулу 1909. позвао је тадашња српска гимнастичка друштва на састанак, одазвали су се друштва Мостар, Требиње, Бања Лука, Приједор и Босанска Градишка. Изостала су друштва Тузла и Брчко.

Слетски одбор забранио је употребу алкохола на слету. Свечана соколска поворка кретала се 29 јуна 1934. Као завршетак слета одржана је друга јавна вежба. Увече био је на слетишту приређен ватромет уз соколско и народно весеље. (10)

Саша Недељковић
члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

1.      „Извештаји за 5 редовну главну скупштину Савеза сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935″, стр. XLVII;

2.      „Видовдански слет у Сарајеву 1934, Споменица II део”, стр. 5,6,7, 8,9,10,11,12;

3.      „Извештаји за 5 редовну главну скупштину Савеза сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935″, стр. XLVII;

4.      „Видовдански слет у Сарајеву 1934, Споменица II део”, стр. 14,15,18,19, 23, 24;

5.      Милош Тимотијевић, „Соколи Чачка 1910-1941.” , Чачак, 2006, стр. 47;

6.      Милош Тимотијевић, „Соколи Чачка 1910-1941.” , Чачак, 2006, стр. 144;

7.      Милош Тимотијевић, „Соколи Чачка 1910-1941.” , Чачак, 2006, стр. 145;

8.      „Видовдански слет у Сарајеву 1934, Споменица II део”, стр.  38, 40, 42, 43;

9.      „Свечана академија победничких соколских зборова и глазби у Народном казалишту”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 14 август 1934, бр. 33-34, стр. 4,5;

10.  „Видовдански слет у Сарајеву 1934, Споменица II део”, стр.  45, 54, 58;

Аутор: САША НЕДЕЉКОВИЋ