Годишњица Туђмановог успона- рат, антисрпство, устшизација..

Хрватска демократска заједница /ХДЗ/ у Хрватској слави 25. фебруар 1990. године као датум када је формирана ова странка, а на њено чело изабран Фрањо Туђман, који је започео усташизацију хрватског простора и наредио истјеривање стотина хиљада Срба из Хрватске.

У априлу 1990. године ХДЗ је побиједио на изборима, услиједила је сецесија Хрватске од Југославије, укидање конститутивног статуса Срба, отпор српског становништва у крајишким подручјима, те акције „Бљесак“ и „Олуја“, у којима ће српски народ бити протјеран са вјековних огњишта.

Туђман, некадашњи југословенски генерал, човјек који је написао „Беспућа повјесне збиље“, у којима се бавио ревидирањем историјских факата о Другом свјетском рату и усташком концентрационом логору Јасеновац, постао је неоспориви вођа Хрватске.

Остала је упамћена његова изјава на јавном скупу пред сам почетак сукоба да се „поноси што му жена није Српкиња ни Јеврејка“.

На загребачки аеродром, одмах након побједе ХДЗ-а, почеле су да слијећу прононсиране усташе, а представници ревизионистичких удружења усташке дијаспоре враћали су се у Хрватску као хероји.

Туђман је усред сукоба на простору бивше Југославије јавно признао да „рата у Хрватској не би било да га Хрватска није хтјела“.

Тадашња Туђманова десна рука Стјепан Месић, као члан Предсједништва Југославије, вратио се у Загреб након проглашења независности и поручио да је „испунио свој задатак и да Југославија више не постоји“.

Остаће забиљежена Туђманова наредба издата пред војно-полицијску операцију „Олуја“ 1995. године на сједници на Брионима, којој су присуствовали генерали и чланови хрватске владе, да „Србима треба задати такве ударце да они практично нестану“.

Ова наредба, забиљежена на аудио и видео касетама, била је један од кључних доказа против хрватских генерала, на челу са Антом Готовином, пред Хашким трибуналом за злочине у „Олуји“.

Они су прво осуђени за удружени злочиначки подухват, а онда у жалбеном поступу ослобођени одговорности, што се сматра једном од најцрњих одлука тог суда.

Туђман и његови сарадници помињу се у окривљујућој хашкој пресуди врху „Херцег-Босне“ као чланови „удруженог злочиначког подухвата“ током рата са муслиманима деведесетих година прошлог вијека.

Међутим, Туђманова политика сецесије и истјеривања Срба опрана је у Хашком трибуналу, који никога значајног није осудио за велики број злочина над српским становништвом.

Туђман је умро 1999. године, а његове многобројне присталице, у свим политичким слојевима хрватског друштва, и данас га сматрају „оцем нације“.

За Србе из Хрватске, Туђман је настављач политике усташког поглавника Анте Павелића, који је сматрао да „трећину Срба треба побити, трећину покатоличити, а трећину протјерати“.

Извор: СРНА