Дељење лекција о прошлости увек је најлакше, али треба прво кренути из властитог дворишта. Поготово ако те лекције долазе из Хрватске.
У СРБИЈИ и даље нема политичке воље за суочавањем са прошлошћу, тврди шефица хрватске дипломатије Марија Пејчиновић Бурић, што неки тумаче и дискретном најавом могуће нове хрватске блокаде у преговорима Србије и Европске уније.
Не прве, јер Хрватска је и до сада у више наврата блокирала комшије, уз све звучне најаве како ће здушно подржавати пут Србије у уједињену Европу.
Да та констатација долази од Ангеле Меркел, немачке канцеларке, која је цео свој живот кроз бављење политиком имала сасвим јасан, крајње критичан став о немачкој прошлости и најцрњем времену нацизма, могло би се разговарати, али долази од министарке чија се влада и даље није одредила према властитој прошлости, оној из времена злочиначког режима Анте Павелића.
Јер да је то Хрватска урадила већ би давно било законски забрањено истицање свих усташких симбола, као и поздрав „За дом спремни“, као што су то урадиле Аустрија и Немачка. Али, Хрватска упорно ставља под тепих властито суочавање са прошлошћу, отварајући болне ране за све оне који су били жртве или за њихове потомке из времена такозване Независне Државе Хрватске.
Дељење лекција о прошлости увек је најлакше, али треба прво кренути из властитог дворишта. Поготово ако те лекције долазе из Хрватске, и на Међународни дан људских права, док је истовремено у Задру данима био исписан неписмен графит „Уби Србина“. Којег је неко, али не „власт“, гле чуда, преправио у „Љуби Србина“. Очито постоје они којима је доста сталног окретања у прошлост, па и делења лекција „онима другима“. Јер и Срби и Хрвати имају болна сећања на прошлост, али и преку потребу да се напокон окрену будућности.
Аутор: Јурица Керблер
Извор: Вечерње новости
Везане вијести: