Извјештај против Хариса Силајџића, због ратног злочина над српским цивилима у Коњицу

Ратном предсједнику Владе и министру иностраних послова тзв. Републике БиХ Харису Силајџићу пријети оптуженичка клупа, због одговорности за ратне злочине у Коњицу. Силајџић је знао и потписивао одлуке о оснивању логора и сабирних центара на подручју Коњица, у којима је било заточено око 2.000 српских цивила и војника, док их је 36 у логорима убијено. То је наведено у извјештају који је Тужилаштву БиХ доставила Полицијска управа Требиње.

Коњиц је био једно од најкрвавијих попришта ратних злочина над српским становништвом, а бројним пријавама против коњичких злочинаца, додата је и ова против Хариса Силајџића који је, како се наводи у извјештају, за све морао знати, а неке одлуке је лично и потписивао.

Зоран Пологош, предсједник Удружења Коњичана Републике Српске истиче да је епилог тих одлука 36 убијених Срба у логорима, десетине силованих жена, 2.000 затворених у логоре, а све вријеме, каже, врх БиХ је за то знао.

Силајџић је, обављајући високе функције, морао да зна за злочине, те је преко других учествовао у кривичним дјелима ратних злочина, не чинећи ништа да их спријечи, подстицао, доносио одлуке, и потписивао рјешења о постављењима управе логора – стоји у извјештају достављеном Тужилаштву БиХ.

Свједоци на ранијим суђењима за злочине у Коњицу, изјављивали су да су и Силајџић и Алија Изетбеговић виђени током рата у близини коњичких логора, а Силајџић је лично за вршиоца дужности логора Мусала именовао Едхема Жилића, који је због ратног злочина, правоснажно осуђен на шест година затвора.

“Лице се сумњичи да је омогучио и знао за та дјела, што представља кршење међународног права и женевских конвенција”, изјавила је портпаролка ПУ Требиње Јована Цвијетић.

Тужилаштво БиХ треба што прије да покрене истрагу у предмету Коњиц, јер је ријеч о класичном примјеру удруженог злочиначког подухвата, сматрају у Републичком центру за истраживање ратних злочина.

“Републички центар ставља се у потпуности на располагање Тужилаштву БиХ, иако се плашимо, када је ријеч о правосудним институцијама на нивоу БиХ, да ово не заврши као случај Шемсудина Мехмедовића”, рекао је директор Милорад Којић.

Коњичани нису увјерени да ће Тужилаштво БиХ урадити ваљан посао у случају Силајџићеве кривичне одговорности за злочине у овом граду.

“До сада нисмо имали разлога да имамо повјерење у инстутуције БиХ, али ево прилике Тужилаштву да исправи неправду према Србима из Коњица”, додао је Зоран Пологош.

Да су бошњачки званичници предуго били поштеђени одговорности за ратне злочине, сматрају у БОРС-у.

“Чињеница је да је у досадашњем периоду муслиманско руководство и руководство СДА, као и војно руководство тзв. Армије БиХ било поштеђено, у правој мјери, одговорности за догађаје у протеклом рату”, изјавио је предсједник БОРС-а Миломир Савчић.

Прије рата у Коњицу је живјело готово седам хиљада Срба. Сада, тек око двије стотине. Српска села Брадина и Блаце разорена су до темеља, а све становништво прогнано, побијено или затворено у логоре, од којих су Челебићи и Мусала били најстрашнији.

Извор: РТРС

Везане вијести:

Коњиц: Сјећање на страдање Срба из села Брадина

Некажњени злочини над децом у Коњицу (1992-1995)

Треће стрељање дечака Петра из Коњица