„Бранково коло“ тражи обнову Радичевићевог споменика у Славонском броду. Ненад Грујичић: Време је да се две државе договоре на највишем нивоу
Организатори манифестације „Пролећни Бранкови дани“, која ће у част 194. рођендана великог српског песника данас бити свечано отворена у Сремским Карловцима, обновиће предлог да у Хрватској, у Славонском Броду, родном граду Алексија (Бранка) Радичевића, поново буде подигнут његов споменик који је срушен 1992. године.
Председник „Бранковог кола“ Ненад Грујичић каже да су претходних година, током трајања смотре, подсећали јавност на Бранков занемарен статус у родном Броду, али да то никада није имало очекивани одјек.
– У последње време често се говори и о томе да овде обнављамо разне важне елементе културног наслеђа Хрвата и на Петроварадину и у Суботици и где све не. Дакле, био би ред да се у Хрватској обнови споменик српског култрног наслеђа, па да поред њега, после три и по деценије, обележимо неки наредни Бранков рођендан – каже, за „Новости“, Грујичић.
Споменик нашем романтичару, рад Јована Солдатовића, „Бранково коло“ подигло је 1984, пред основном школом у Славонском Броду која је тада носила песниково име. Носилац целог пројекта био је град Нови Сад, а попрсје је открио тадашњи градоначелник Новог Сада Здравко Мутин. Домаћини су инсистирали да латиницом буду исписани Бранкови стихови „Брже браћо, амо, амо, да се скупа поиграмо“.
– Баш на дан свечаности откривања скулптуре, појавила се „Монографија Славонског Брода“ Владимира Рема. Одмах смо приметили да у њој нема ни слова о Бранку, нити о Радичевићима који су ту живели са породицама. Беше нам чудно и незамисливо, али од домаћина нисмо добили никакав одговор. Мислим да то није било случајно – каже нам Грујичић.
Радичевићев родни град, по његовим речима, данас не мари за великог песника српског романтизма, не чини ништа да подигне срушени споменик, нити да основној школи врати Бранково име.
– Протеклих година, тихо и у страху, као да се скривају од некога, јављали су ми се чланови Српског културног друштва „Просвјета“ из Славонског Брода, са жељом да се обележје обнови. Они нису успевали код локалних власти да прогурају тај захтев, а ми нисмо имали потребну снагу – открива Грујичић и додаје. – Чланови друштва су престали да се јављају и све је утихнуло, а односи Србије и Хрватске су се компликовали. Можда је сада најбоља прилика да се Србија и Хрватска договоре на највишем нивоу и остваре тај подухват.
Спомен-табла која је деведесетих скинута са песникове родне куће већ је требало да буде враћена, али како је реч о приватној кући, власницима се очигледно не жури. Иначе, улица где се Бранко родио преименована је у Улицу Владимира Мачека, а школа која је носила његово име сада се зове „Ђуро Пилар“.
УСКОРО ОДЛУКА?
Идеја да се име Бранка Радичевића „врати“ у Славонски Брод постоји, о томе се озбиљно размишља и одлука ће бити донесена – речено нам је у Славонском Броду из којег је име великог песника „протерано“, а изгубио је улицу, школу и спомен-таблу.
– Бранко припада не само српском народу, већ и европској култури и то треба увек имати на уму – сматрају они који сада воде град, а иницијативу да се исправи неправда води и академик Тонко Маројевић.
(Ј. К.)
Аутор: Јл. БАЊАНИН
Извор: НОВОСТИ