Ратна одштета је пусти сан Хрватске

Закон у Сабору у ком смо означени као агресори не може бити основ за судски спор. Крећа: Немају право да покрену међународни поступак. Не постоји суд који би био надлежан за захтев Загреба

Ни Закон о правима бранитеља, који је усвојио Хрватски сабор и у ком је Србија означена као агресор, неће бити много од помоћи онима у Загребу који би да од Београда наплате „ратну одштету“.

По мишљењу стручњака, за то нити има правног основа, нити има међународног суда у чијој би надлежности могао да се нађе овакав захтев.

У првом члану поменутог хрватског закона стоји да су „бранитељи из Домовинског рата одбранили Хрватску унутар међународно признатих граница од оружане агресије коју су извршиле Србија, Црна Гора, ЈНА уз помоћ дела српског народа у Хрватској, организоване и предвођене великосрпском политиком“.

Пре усвајања овог акта, три хрватске странке – ХДЗ, СДП и Мост – запретиле су да ће блокирати улазак Србије у ЕУ све док им наша држава не исплати чак 40 милијарди евра ратне одштете, па су се појавиле спекулације да би нови закон био погодан адут за тај маневар.

Међутим, дугогодишњи судија Међународног суда правде Миленко Крећа каже, за „Новости“, да унутрашње право не може да буде основ за покретање међународног поступка и да формулацију која се нашла у хрватском закону треба схватити превасходно као израз унутрашњих политичких потреба, нарочито у светлу последње одлуке Хашког трибунала у процесу против шесторице вођа босанских Хрвата.

Крећа сматра „необичним случајем“ у законодавној пракси да се у форму правног акта увијају идеолошке и субјективне политичке премисе које су у раскораку са чињеницама и правом:

– Агресија подразумева оружани сукоб између две државе. У релевантном периоду до пријема у чланство УН, Хрватска је била побуњена федерална јединица у фази настајања као државе. Интервенција ЈНА у Хрватској је изведена на основу одлуке Уставног суда Југославије, донете на предлог СИВ-а, на чијем челу је био Анте Марковић, да је Декларација о прокламацији Хрватске за суверену државу противуставна. У Хрватској се сукоб суштински одвијао између побуњених Срба и органа нове Хрватске, а настао је као резултат брисања Срба као конститутивног народа из Устава Хрватске.

Због свега овога, о ратној одштети, по Крећином мишљењу, не може да се говори јер нема правне основе за њено постојање. Како објашњава, ратна одштета је у међународном праву институт који се практикује код сукоба између држава и предвиђа се мировним уговором, а у овом конкретном случају не постоји ни форум, односно међународни суд, чија би надлежност била да се бави овим питањем.

ПУПОВАЦ УЗДРЖАН

Спорни закон су у Сабору подржале и десница и левица, а лидер Срба у Хрватској Милорад Пуповац био је уздржан. Многи разлог за такав став СДСС виде у чињеници што они подржавају владу и већину у Сабору и што Срби очекују да ће ускоро на ред доћи и закон који ће забранити истицање усташких симбола у Хрватској. Пуповац је свој поступак објаснио речима да и „бити уздржан може значити бити против“: – Нарушава се ионако тешко стечено и крхко поверење настало после ратног распада заједничке државе. С друге стране, ограничава се могућност да се несметано расправља о томе шта се догађало. У тим околностима одлучили смо да не подржимо тај закон тако што ћемо бити уздржани.(Ј. К.)

И професор међународног права Бојан Милисављевић каже, за „Новости“, да Хрвати не би имали за шта нити постоји суд пред којим могу да покрену процес, јер пред националним судом не могу против друге државе, а пред МСП су већ имали процес око геноцида.

Аутор: Д. Р. ЂОРЂЕВИЋ

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Хрватска „шифра три одсто“: Решено српско питање за вјек вјеков