Изложба о храбрим Пољацима у Лозници: Тадија развио српска крила

Били су странци, али то није сметало породици Сондермајер да заволи Србију и заједно са српским браниоцима стане у одбрану Србије и најзад подели своју са судбином српског народа.

Изложба о овој породици под називом „Сондермајери – родом Пољаци, а срцем Срби“ отворена је у Музеју Јадра у Лозници да подсети на њихову велику љубав и жртву коју су положили за своју другу домовину.

Најмлађи српски војник који је погинуо у Церској бици 1914. године је шеснаестогодишњи Станислав – Сташко Сондермајер.

Улица и биста

Ове године је у Београду постављена биста Тадији Сондермајеру. Једна улица на Новом Београду названа је по њему.

Угледавши се на старију браћу Тадију и Владисава, он је, иако је тада био ученик шестог разреда Друге београдске гимназије, желео да се пријави у добровољце, али му отац, хирург Роман Сондермајер, санитетски пуковник, то није дозволио. Станислав је побегао од куће, али је само неколико дана после ступања у војску погинуо 18. августа код Поцерског Добрића током најжешћих борби. Његово тело су жене места Богосавац сахраниле у центру села где је касније подигнут споменик најмлађем хероју Церске битке.

– Роман Сондермајер, имао је пруско-пољско порекло, био је врстан хирург, један од првих у Србији, утемељивач је српске војне хирургије и начелник ратног санитета од 1912. до 1918. Он је из Кракова 1889. привремено дошао у Србију и у њој остао до краја живота. Његови синови Тадија и Владислав носили су униформу српске војске, супруга Станислава и кћерка Јадвига биле су добровољне болничарке.

Станислава је од почетка балканских ратова била болничарка-добровољац и преминула је августа 1914, а у Великом рату је од тифуса умрла и Јадвига. Роман и двојица старијих синова преживели су, он као начелник санитета, а Владислав и Тадија као изврсни пилоти иако су на почетку борби били припадници коњичког ескадрона – рекао је Горан Вилић, управник музеја и аутор ове документарне изложбе.

Говорио конзул

На отварању изложбе говорили су Павел Соколовски конзул Пољске у Србији и Чедо Миливојевић, директор Музеја ваздухопловства у Београду, који је указао на Тадијин значај за развој нашег ратног и цивилног ваздухопловства. Присуствовали су и Загорка Сондермајер, Тадијина снаха, његов унук Владислав као и унука Мила Иванишевић и њен син Игор. Изложба о Сондермајерима отворена је до краја децембра, саопштио је организатор, Центар за културу „Вук Караџић“.

Славу породице највише је пронео најстарији син Тадија, летачки ас Великог рата, један од најбољих ратних пилота, први ваздухопловни инжењер у Србији и први пилот који је прелетео 14.800 километара тако што је извео трансконтинентални лет од Париза до Бомбаја. Један је од оснивача и дугогодишњи директор прве српске и југословенске националне цивилне авиокомпаније Аеропут.

Да би обезбедио новац за њено оснивање, он и поручник Леонид Бајдак обавили су етапни лет авионом од Париза до Бомбаја, преко Београда. Полетели су из француске престонице 20. априла 1927. године да би после укупно, тамо и назад, пређених 14.800 километара, у 14 етапа, 11 дана путовања и 89 сати ефективног лета слетели у Београд. Дочекало их је на Земунском аеродрому више од 50.000 људи. То се догодило месец дана пре лета Чарлса Линдеберга од Њујорка до Париза. Аеропут је у првој години превезао 1.332 путника и извео 411 летова, а после прве године рата флота је имала шест летелица. Предузеће је наследио Јат, а ове године обележава се 90 година од оснивања прве цивилне аерокомпаније, 17. јуна 1927. године

Аутор: Ђ. Јанковић

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Па ви сте Србин! | Јадовно 1941.

Како је Црњански промашио Сондермајера | Јадовно 1941.

Откривена биста Тадији Сондермајеру у Београду | Јадовно 1941.

Српски „Мали принчеви“ у Јеропланима изнад Париза | Јадовно …