Љиљану су у шестом месецу трудноће масакрирали сребренички муслимани!

За злочине над српским цивилима у Сребреници и Братунцу до данас још нико није одговарао. Тужна је и болна чињеница да нико како у Босни и Херцеговини тако и у свету, не препознаје српске жртве као жртве претходног рата.

Ослобађањем ратног команданта тзв. Армије БиХ Насера Орића још једном је доказано да је правда у Босни и Херцеговини селективна и да је за српске жртве она недостижна. Међу 199 убијених жена  у Сребреничкој регији, налази се и име Љиљане Илић – Лончаревић. Љиљана је имала само 17 година када је свирепо убијена од својих комшија муслимана. Да ствар буде још тужнија и потреснија, Љиљана је тада била у шестом месецу трудноће! Ова чињеница међутим није била нимало битна муслиманским војницима чији је једини циљ био побити што више српских цивила – од деце у колевци до старих и болесних људи.

Масовни злочини и прогон становништва  регије Бирач започели су још средином априла 1992. а настављени су до средине 1993. године. Више од 150 српских села и засеока је спаљено а хиљаде српских цивила убијено, рањено и протерано са својих огњишта.

Једно од српских села које је доживело овакву трагичну судбину било је село Горњи Магашићи – општина Братунац. Само у једном дану 20. јула 1992. муслимански војници су масакрирали 18 српских цивила а више 40 ранили. Међу убијенима је било чак 13 жена. Ово су учинили управо Бошњаци из суседних села који су добро познавали своје комшије. Иако су се пре рата Срби и Бошњаци лепо слагали и међусобно помагали у овом крају, рат је ипак учинио да Бошњаци запуцају на своје дојучерашње комшије.

У овом нападу баш нико није био поштеђен! Најмлађа жртва из Горњих Магашића била је девојчица Зорица Божић, стара само дванаест година.

Муслимански војници су најпре на кућном прагу масакрирали старце Благоја и Љепосаву Поповић а потом отворили ватру на жене које су радиле на њиви.

Село Горњи Магашићи било је километрима удаљено од борбених линија и овде није било никаквих ратних дејстава. Ипак, бошњачки војници су одлучили да почине масакр.

Међу женама које су обављале пољопривредне радове биле су и Љубинка Илић и њена трудна снаја Љиљана. Био је јако врео дан и нико није ни слутио да ће се злочин десити.

Муслимански војници су на најбруталнији начин масакрирали ове српске цивиле а многи су пре убиства били мучени и малтретирани.
Нису имали милости ни према Љиљани! Убијена је на најсвирепији могући начин са својом бебом. И Љиљана је као и све младе девојке имала мноштво жеља, снова и планова које је намеравала да оствари и испуни..Имала је жељу да себи и својој породици обезбеди  леп и лагодан живот. Била је вредна, скромна и поштена девојка о којој су сви имали само лепо мишљење и похвале!

Нажалост, све ове снове и надања у само једном тренутку је прекинуо војник злочиначке армије БиХ. Питамо се да ли му је рука задрхтала док се иживљавао и док је убијао ову младу девојку која није била никоме крива?

Љиљанин брат Саша Лончаревић за портал Деспотовина је изјавио:

„Упркос бројним доказима злочине над Србима упорно прикривају, а они који су их чинили слободно шетају овим мјестом. Имао сам 12 година када сам сазнао да је убијена моја сестра која је била у шестом мјесецу трудноће“

У књизи „Хроника нашег гробља“, аутора Миливоја Иванишевића, наводе се изјаве преживјелих свједока масакра у Магашићима. Према њиховим ријечима међу нападачима и злочинцима тога дана су препознати: Мехо Османовић, Шабан Османовић, Ћамил Хасановић,  Сенахид Авдић, Рама Бабајић, Хајрудин Османовић, Неџиб Османовић, Мехидин Смаиловић и други. Сви они су били припадници тзв. Армије БиХ, регрутовани са подручја општина Братунац, Сребреница и Власеница.

(портал Деспотовина)

Извор: ПОРТАЛ ИСТИНА И ПРАВДА

Везане вијести:

Братунац: Обиљежено 25 година од страдања Срба у …

Зашто кад кажеш „Сребреница“, никад не кажеш „Братунац …

Истина о геноциду: У Сребреници крвнички убијена 3.262 Србина!