Hjustonski projekat za uništenje Slovena

Prvi planovi za uništavanje svih Slovena pripisuju se nacističkoj Nemačkoj, odnosno Adolfu Hitleru. No srpski komunista Predrag Miličević objavio je u Rusiji knjigu „Šest agresija Zapada protiv Južnih Slovena u XX veku“, koja jasno pokazuje želju Zapada da na ovom delu planete u potpunosti uništi Slovene. Postoji li plan uništenja Slovena? Šta kažu činjenice?

Hitlera danas nema, ali se balkanskim Srbima oduzimaju teritorije, tako neophodne za razvoj i razmah života (u Hrvatskoj, BiH, samoj Srbiji, lišenoj Kosova i Metohije, pa Crnoj Gori…), odnosno ne dozvoljava im se ujedinjenje. No nisu samo Južni Sloveni na meti. Šta je sa Lužičkim Srbima? Šta je sa Ukrajincima? Šta je sa Rusima i bivšim sovjetskim republikama? Pitanja je, naravno, mnogo, ali odgovora veoma malo. Zapravo, ova tema odnosa Zapada prema Slovenima tek stidljivo se projavljuje na portalima, ali ne i „velikim medijima“.

Zato je poput bombe odjeknula analiza „Zapad protiv Slovena“ jermenskog autora Vazgena L. Avagjana, sledbenika novosibirske ekonomsko-sociološke škole. Analizu su preneli brojni ruski portali, a u njoj se tvrdi da je borba Zapada protiv Slovena očigledna, te da se u ovoj borbi primenjuju recepti upotrebljeni prilikom uništavanja indijanskih plemena u SAD. Pri tome Zapad uništavajući Slovene već dobro priteže Grke i Jermene, kao očigledne kandidate za nestanak, naravno kada se završi sa prvima.

Kako tumačiti činjenicu da je vlada u Kijevu, 21. maja 2017, zabranila tranzit robe u Pridnjestrovlje, bez saglasnosti Moldavije i traženja Rumunije. Kijev je to uradio na zahtev Brisela. Pridnjestrovlje je slovenska enklava, a stanovnici se uglavnom izjašnjavaju kao Ukrajinci. „Ukrajinski nacionalizam“ takođe sve radi da svoje sunarodnike Ukrajince – Slovene iseli sa Dnjestra i ovo područje preda Rumunima, što opet traži Zapad.

Odnos Kijeva prema Pridnjestrovlju pokazuje pravo lice kijevske hunte, čiji zadatak nije samo uništavanje „Ruske imperije“ nego, kako postaje očigledno, celokupnog slovenstva. Jer ukoliko bi došlo do direktnog rata Ukrajine i Rusije – bio bi to „rat Slovena između sebe“, a profitirao bi opet Zapad.

UNIŠTENjE MAKEDONIJE 

Ako pogledamo na Balkan, vidimo da mediji iz EU trenutno pokazuju spremnost Brisela i evropskih metropola da unište jednu malu balkansku državu – Makedoniju. Naime, Brisel je spreman da Makedoniju preda Albancima, kao što je pre toga uradio sa Kosovom i Metohijom, oduzimajući ga Srbima, takođe Slovenima. Takođe je jasno (iz izjava političara, analitičara i inteligencije) da se Albanci nadaju da će albanizovati sve Makedonce i preuzeti celu državu, što će voditi prestanku postojanja Makedonije kakvu poznajemo, ali i prestanku postojanja Slovena na ovom području. Ovako nešto bio bi veliki udarac za Srbe i Grke, jer bi prolaz jednih do drugih kontorolisali nepravoslavni Albanci. Time bi Grci postali skoro u potpunosti opkoljeni – ostaće im prolaz ka Bugarima. Naravno, vrh svega je zahtev Zapada (SAD i Evropske unije) da „makedonski parlament usvoji rezoluciji o osudi ’genocida nad albanskim narodom’ u Makedoniji u periodu 1912–1956. godine“. No tu nije kraj. Kako piše Vašington tajms, „zapadno društvo otvoreno se zalaže za predaju vlasti opoziciji bez obzira što albanska platforma pretpostavlja etničko čišćenje Slovena koji ne budu hteli da se albaniziju“.

Ovde se otvara pitanje: ako je Zapad ubijao Ruse i Srbe pod optužbom da su „imperijalisti i kolonizatori“, zašto sad želi istrebljenje Makedonaca, koji su se još davne 1945, a posebno1993. godine javno odrekli srpskog identiteta i prihvatili veštački makedonski? Zar nisu Makedonci brižno i temeljno ispunili sve zahteve Zapada? Ali sada je došao zahtev za samolikvidaciju u najgrubljem smislu reči. Makedonci moraju postati Albanci ili će biti očišćeni sa područja Makedonije.

Pre toga sličan metod je primenjen na Srbe iz Republike Srpske Krajine i sa Kosova i Metohije. Srbi koji nisu pristali na hrvatizaciju, odnosno albanizaciju –proterani su (slaba je uteha što su to učinile Jude slovenstva – Hrvati).

KONAČNO REŠENjE ZA RUSE I SRBE

Hrvati se, naravno, džaba raduju. Misle da su prijatelji Zapada, u NATO-u su, pa će ih ostaviti na miru. Ali kada dođe do odluke za koga je Zapad: za islamiste ili Hrvate, izdaće Hrvate i stati na stranu vehabija. Setite se Herceg Bosne, koju su stvorili Hrvati u BiH. Tokom rata u BiH, a posebno 1992–1993, islamisti su istrebljivali Hrvate rimokatolike istom strašću kao i pravoslavne Srbe. Kako se sve završilo? Samolikvidacijom Herceg Bosne, jer je Zapad prinudio na to (zajedno sa Vatikanom), konstatuje V. L. Avagjan.

Trenutno su Hrvati iz BiH nezadovoljni svojim položajem u Federaciji BiH, ali im Zapad ne pomaže. Jude su odradile posao, sada mogu nestati, pri čemu Zapad neće pustiti ni suzu. Neće, jer prećutkuje da su tokom Drugog svetskog rata nacisti izvršili genocid nad slovenskim narodima, pre svega Rusima i Srbima. Zapad do nebesa razduvava informacije o Holokaustu (koji se zaključuje u uništavanju trećine svih Jevreja – prema podacima Ujedinjenih nacija), ali se istovremeno nikako ne priseća da je isto toliko ubijeno i Rusa, a ako tome dodamo i srpske žrtve, broj stradalih Slovena premašuje cifru stradalih Jevreja. No holokaust nad ruskim i srpskim narodom Zapad ne priznaje. Zašto?

Gde su muzeji ruskog i srpskog holokausta? Kako se Zapad odnosi prema Jasenovcu? Gde su kompenzacije za tolika stradanja i žrtve? Umesto poštovanja slovenskih žrtava (Rusa i Srba), on se bavi falsifikovanjem istorije (u većini država koje kontroliše Zapad mladi misle da su Amerikanci oslobodili Evropu od nacizma, čak i u Bugarskoj) da bi optužio žrtve za početak oba svetska rata i umanjio žrtve Slovena u borbi sa nacizmom (za deset puta). Poruka je jasna – genocid je bio jedan i na njega imaju monopol Jevreji.

Konflikta oko jevrejstva na Zapadu ima, ali ne i želje da se oni unište. Sasvim je drugačije kada su u pitanju Sloveni. Konflikta nema, jer je postignut konsenzus koji se jasno prepoznaje u političkom ponašanju prema Rusima, Srbima, Ukrajincima…, kao i negiranju genocida izvršenog nad Rusima i Srbima. Postignuti konsenzus na Zapadu o pitanju Slovena predviđa njihov nestanak. Svako suprotno ponašanje, odnosno borbu za opstanak i jačanje identiteta i država nekog slovenskog naroda Zapad osuđuje i saseca u korenu. Zar treba podsetiti kako su zapadni „naučnici“ istumačili etimologiju pojma „Sloven“ – „rob“, ali ne kao besplatni radnik već kao životinja, kao čovek bez volje, nečovek, rob po suštini. To je nagnalo neke ruske autore da zaključe da je Zapad ponovo poveo rat protiv Slovena, ali da to niko od političara iz slovenskog sveta ne izgovara, pa čak ni iz Rusije i trenutno najugroženije Srbije.

OD HARVARDA DO HJUSTONA

Evgenij Magda piše da Zapad želi da uništi slovenski svet u potpunosti i s tim ciljem je palio sve ratove u Evropi. Podseća da je sovjetski KGB početkom 80-ih godina prošlog veka došao do „Harvardskog projekta“, plana Anglosaksonaca da unište Slovene (pre svega Ruse i Srbe), preko uništenja SSSR-a, i dekonstruišu socijalni sistem stvoren od strane Komunističke partije. U trećem tomu „Harvarskog projekata“ – „Završetak“ – govori se o uništavanju postsovjetske Rusije kako bi se opljačkala njena bogatstava. No tu nije kraj. Posle „Harvardskog projekta“ pojavio se „Hjustonski projekat“, isključivo usmeren protiv Rusije, koju je Zapad planirao da podeli na male države, pri čemu se otvoreno navodi da bi Sibir preuzele SAD, Severozapadnu Rusiju Nemačka, Jug i Povolžje Turska, a Daleki istok – Japan.

Posebna tačka „Hjustonskog programa“ je uništavanje Slovena – u potpunosti, bez obzira kojoj naciji pripadali. Bukvalno se govori o uništenju 300 miliona Slovena izazivanjem međusobnih ratova, kakav je bio na području biše Jugoslavije. Citiramo iz „Hjustonskog projekta“: „Ukrajinac će misliti da se bori protiv Rusije boreći se za svoju samostalnost, na kraju će dobiti slobodu, ali će pasti u potpunu zavisnost od nas. Tako će biti i sa Rusima. Sve će se raditi pod predlogom sticanja suvereniteta, borbe za svoje interese i nacionalne ideale. Pri tome, nećemo dozvoliti nijednoj strani da se samoopredeli na osnovu nacionalnih vrednosti i tradicija. U ovom ratu slovenske budale će oslabiti sebe, a nas ojačati.“ Autori su potom dodali: „Mi dobro znamo da nacionalizam jača naciju, čineći je jakom. Internacionalne parole su zastarele i ne daju ploda. Mi ćemo njih zameniti opštečovečanskim vrednostima, što je opet isto. Nećemo dozvoliti nijednom nacionalizmu, kao ni nacionalnim pokretima koji teže da se oslobode našeg diktata da se podignu. Uništićemo ih kako smo to uradili u Jugoslaviji, Srbiji, Iraku…“

Pomenuti projekti opredeljuju Slovene kao nepokorne, pri čemu kao takve posebno imenuju Ruse, Beloruse, Ukrajince i Srbe. Pored rata, kao sredstva, uništavanja Slovena, posebno Rusa, primeniće se i klimatsko oružje, kojim će se prisiliti na seljenje i mešanje sa drugim narodima, što će značiti i njihov definitivni nestanak.

KULTURNI RAT SAD SA RUSIJOM

Debata o kulturnom ratu SAD sa Rusijom i posledicama iste intenzivirana je pošto je Istraživački centar „Pju“objavio rezultate istraživanja sprovedenog od juna 2015. do juna 2016. Zaključak je, navodi Rod Drer, da pravoslavni narodi definitivno i u većini posmatraju Zapad kao pretnju, ne samo u sferi ekonomije već i u pitanjima vlastitog identiteta, zatim vrednosnoj i sferi bezbednosti, odnosno pitanjima fizičkog opstanka.

Istraživanje je dalje pokazalo da čak i među Slovenima rimokatolicima ima intelektualaca koji dele ovo viđenje pravoslavnih. Na primer, Rišard Legutko, poljski rimokatolički politički filozof, navodi da Zapad sprovodi „kulturni imperijalizam, koji se ne može sakriti, iako se to pokušava čak i od očiju vlastite javnosti“. Za ovog filozofa najvažnija odlika pravoslavnih je u tome da se razlikuju od zapadnih hrišćana jer ne smatraju, kao rimokatolici, da je pravilni socijalni obrazac – liberalni individualizam.

Neprihvatanje liberalnih zapadnih ideja i vrednosti (prava homoseksualaca i drugih manjinskih prava) u pravoslavnim državama nije netrpeljivost (kako se to predstavlja na Zapadu) nego manifestovanje drugačijih pogleda na čoveka, crkvu i društvo. Pravoslavni, što je veoma interesantno, nisu uništili nijednu manjinu (za razliku od Zapada). Upravo rat Zapada sa njihovim (pravoslavnim) tradicijama pod zastavom svetskog liberalizma smatraju aktom agresije, u čemu su u pravu, iako mnogi zapadnjaci smatraju svoje postupke kao borbu protiv netrpeljivosti.

Za zapadnog čoveka kulturni imperijalizam je stanje duha i normalna društvena pojava koju opravdavaju, pri čemu čine stratešku grešku, jer nikada ne rade samoanalizu o tome kako drugi prihvataju njihov imperijalizam, navodi Drer.

Autor: Zoran Milošević

Izvor: PEČAT