У Мостару је данас обиљежено 25 година од страдање Срба у долини Неретве, гдје је 14, 15. и 16. јуна 1992. године убијено 386 људи, протјерано више од 20.000 Срба и уништена сва српска имовина и богомоље.
Четврт вијека од страдања Срба у Мостару, које су из долине Неретве протјерали припадници Хрватског вијећа одбране, Хрватских оружаних снага и Хрватске војске, обиљежено је бацањем цвијећа у ријеку Буну и служењем парастоса у Старој цркви.
Општинска организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње овим је обиљежила и Дан несталих и погинулих херцеговачке регије у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Присјећајући се егзодуса Срба из Мостара јуна 1992. године, предсједник Организације Аљонка Џелетовић навела је да је тада убијено 386 људи, док се за њих 85 још трага.
– Само на Буни страдало је 29 људи, од чега 18 војника и 11 цивила. Од тог броја још осам се води као нестало – рекла је Џелетовићева.
Она је нагласила да су Срби мирно живјели од Буне до Бијелог поља и да се нико није надао да ће их неко дирати или да ће некоме засметати.
– Тих дана Хрватска војска удружена са муслиманском побила је све српско што је затекла и уништила сву српску имовину – рекла је Џелетовићева, чији је брат нестао као војник при повлачењу.
Она каже да има снимке учесника тог догађаја и зна имена људи који су одвели њеног брата, али да предмет само стоји у тужилаштву.
– Прво је предмет година стајао у Агенцији за истраге и заштиту БиХ, а сада три године у тужилашту – каже Џелетовићева.
Она истиче да породице имају право да знају истину о страдању својих најближих.
– Сви ми знамо доста тога, али немоћни смо. Институт за нестала лица не ради како треба и то је највећи проблем – рекла је Џелетовићева.
Она напомиње да и поред снимака и познатих чињеница за злочине над Србима у Мостару нико није процесуиран.
– Тијела су премјештана са локације на локацију да би се злочин прикрио, па смо тако добијали некомплетна тијела – подсјећа Џелетовићева.
Љубица Чабрило, чији је муж страдао на Буни 15. јуна 1992. године, каже да је тек 2003. добила његово тијело.
– Нисам никад сазнала праву истину. Тијело није било комплетно, а кажу да га је вода избацила у Метковићу – каже она.
Драшко Шиљеговић каже да је на данашњи дан 1992. изгубио брата.
– Након 12 година тражења нашли смо његове кости, али до данас нису нађени посмртни остаци 14 момака који су били са њим. За злочине над војницима и цивилима у Мостару никад нико није процесуиран – истиче Шиљеговић.
Замјеник предсједника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Вељко Лазић рекао је да се још трага за 1.662 нестала и да је главна кочница Институт за нестале.
На данашњи дан 1992. запаљена је и Саборна црква Свете Тројице у Мостару, која је рушена мјесец дана.
Мостарски парох Радивоје Круљ каже да се прије 25 година догодило велико страдање српског народа у Мостару.
– Слава Богу обнавља се и Црква, обнавља се и народ. Ми се сјећамо наших страдалих, чинимо помен и молитве, а сјећајући се њих градимо будућност у овом граду и долини. Наш Господ Исусу Христос показао је да преко крста и страдања долази васкрсење и то је поука и порука нашем народу – навео је Круљ.
Извор: СРНА
Везане вијести:
Бијеле заставе за Србе у Мостару 1992. године | Јадовно 1941.
Сјећање на велико страдање Срба у Херцеговини | Јадовно 1941.
Све мање трагова Срба у Мостару- улица Алексе Шантића сад носи име Миле Будака