СПЦ Ватикану: А кога је из Другог светског рата српска црква прогласила свецем

Страдали митрополит дабробосански Петар, игуман фрушкогорски Рафаило Шишатовачки, свештеник Дамјан Граховски или епископ горњокарловачки Сава само су неки од свештеномученика који су се нашли у календару СПЦ

Од нешто више од стотину светих, светитеља, исповедника, преподобних, мученика и свештеномученика који су канонизовани за осам векова аутокефалности Српске православне цркве, готово трећина је пострадала за време НДХ и од стране усташа.

Тадашњи митрополит дабробосански Петар страдао је након што је почетком маја 1941. усташки повереник за Босну и римокатолички жупник сарајевски Божидар Брал наложио да истог дана пошто је ћирилица стављена ван закона у НДХ, нареди својим свештеницима и црквеним општинама да више не пишу ћирилицом и да печате замене латиницом. Пошто је то одбио, као и да држи благодарење за Анту Павелића, 12. маја су по митрополита дошли усташки полицијски агенти и након саслушања у „равнатељству“ одвели га у општи затвор Беледија. После пет дана пребачен је у затвор Керестинец код Самобора, где му је скинута мантија и где је мучен и малтретиран. Из Керестинца је после непуних месец дана спроведен у злогласни усташки логор Госпић, где му се губи сваки траг. У календару СПЦ он се празнује 17. септембра.

До данас се не зна ни за гробно место игумана фрушкогорског манастира Шишатовац, свештеномученика Рафаила Шишатовачког. Њега су усташе из манастира одвеле 25. августа 1941. године. Од последица мучења преминуо је девет дана касније, 3. септембра, али се ни данас не зна где је сахрањен.

Владика бањалучки Платон почетак Другог свјетског рата дочекао је у граду на Врбасу. Пошто је одбио наредбу усташких власти на напусти Бањалуку, усташе су га ухапсиле 5. маја 1941. године и заједно са протом Душаном Суботићем, тадашњим архијерејским намјесником Босанске Градишке, одвеле изван Бањалуке, убиле и бациле у ријеку Врбању. Свештеномученик бањалучки Платон обиљежава се 5. маја.

Свети мученик јасеновачки Вукашин у календару СПЦ се обиљежава 29. маја. Нажалост, ретки су верници који знају о коме је реч. Свети мученик Вукашин је Вукашин Мандрапа из херцеговачког села Клепци, старац коме је усташа у Јасеновцу 1943. године понудио живот ако наглас викне „Живио Анте Павелић“, на што му је он узвратио са поменутих часова историје чувеним „Само ти, синко, ради свој посао“.

Бранко Добросављевић је био православни парох у Вељуну поред Војнића. Усташа из Вељуна Иван Шајфор организовао је хапшење 500 Срба из Вељуна, међу њима и пароха Бранка. Сви су побијени 7. маја 1941. код Хрватског Благаја у шуми „Кестеновац“, у догађају познатом као Вељунски покољ. Свештеномученик Бранко у календару СПЦ обележава са 7. маја.

Парох нашички Георгије Богић страдао је 17. јуна 1941. године, а за његову смрт најодговорнији је католички фратар Сидоније Шолс. Пароха Георгија усташе су тог дана по Шолсовом налогу одвеле у село Мартин код Нашица. Његов леш је на мјесту страдања стајао два дана, после чега су га Цигани по усташкој наредби одвезли и сахранили на гробљу у Брезику. Српска православна црква га је прогласила свештеномучеником и његов дан се обележава 17. јуна.

Дамјан Граховски на почетку Другог светског рата био је свештеник у Босанском Грахову које су окупирале италијанске војне јединице. Крајем маја 1941. године, Италијани су се повукли и замијениле су их усташе које су 14. јуна почеле да хапсе виђеније Србе из тог краја. Међу њима је био и свештеник Дамјан који је прво одведен у просторије суда у Босанском Грахову, одатле у Книн, а потом у логор у Госпићу. Из логора у Госпићу одведен је у Јадовно, где је бачен у јаму. Проглашен је свештеномучеником и његов спомен обележава се 31. маја.

Драгутин Васић био је први митрополит загребачки духовног имена Доситеј. Ухапшен је 7. маја 1941. године и држан у полицијском затвору у Загребу. Пред крај рата је преминуо од последица мучења и у календару СПЦ се светкује 13. јануара као Исповедник Доситеј Загребачки.

Епископ горњокарловачки Сава, световног имена Светозар Трлајић, почетком Другог свјетског рата одбио је понуду италијанских окупационих снага да напусти своју епархију и пресели се у Београд. Ухапсиле су га усташе 17. јула 1941. године заједно са српским свештеницима Богољубом Гаковићем, Ђуром Стојановићем и Станиславом Насадилом, и утамничиле у шталу усташе Јосипа Томљеновића у Плашком. После дводневног мучења, одведени су у Госпић и мучени до средине августа, када су са око 2.000 Срба одведени на Велебит, где су побијени и не зна се за њихове посмртне остатке. Епископ Сава проглашен је свештеномучеником и у календару СПЦ обележава се 17. јула.

Сви набројани, од митрополита дабробосанског Петра до епископа горњокарловачког Саве, само су неки од више од 30 канонизованих свештеника и великодостојника СПЦ страдалих за време НДХ.

(Недељник)

Извор: ВИДОВДАН

Везане вијести:

Убиство митрополита и три епископа | Јадовно 1941.

На мети је био и сам Бог | Јадовно 1941.

Степинац на погрешној страни историје | Јадовно 1941.

(Не)свети злочинац | Јадовно 1941.