Соколско друштво у Борову

Соколско друштво Борово основано је 1933. као део Соколске жупе Осијек. Имало је 146 чланова, 29 чланица, 2 мушка нараштајца, 73 мушке деце и 65 женске деце. Све заједно 315. (1)

Прва јавна вежба боровског сокола одржана је 1933. у Борову селу. (2)  Старешина је 1934. био Томо Максимовић, заменик др. Милутин Тичак, II заменик Богдан Дејановић, просветар Фрањо Врана, начелник Звонко Хрибески, заменик начелника Зденко Здражил, II заменик начелника  Берислав Јеричевић, секретар Милан Цвијановић, благајник Илија Секулић, референт за соколске чете Владо Хмеларж. (3) Друштво Борово приредило је 2 јуна 1935. Светосавску академију у Борову. Академију је отворио старешина Тома Максимовић истакавши значај рада св. Саве за народ. Говор је завршио са ускликом  “Слава св. Сави”. Певачко друштво „Гусле” из Борова под управом сокола Васе Дабића певало светосавску химну “Ускликнимо с љубављу.” Између две рецитације које су рецитовала соколска деца из Борова, одржао је просветар Васо Дабић опширније предавање о  св. Сави. Изнео је живот св. Саве, а после опширно приказао његов рад и велике заслуге као државника, хришћанског проповедника, каоеконома и просветитеља српског народа. Дечји хор са насеља Јана Бате шест краћих композиција компонованих за гечје хорове. Хором је управљао Гореншек. Последњу тачку извело је новоосновано певачко друштво „Радиша” из насеља  Јана Бате, отпевавши две композиције .  Хором је управљао хоровођа Гореншек. Прилози су послати Одбору за градњу светосавског храма у Београду. (4)

 У част рођендана Масариковог одржано је у Борову Соколско село 7.3. 1936. На програму је било : 1. Југословенско певачко друштво  „Радиша” певало је „Соколски поздрав”; 2. Ф. Клаћик је предавао „Масарик као васпитач”; 3. Југословенско певачко друштво  „Радиша” певало је „Иже херувими”; 4. Л. Ротова је рецитовала одабране песме у прози од Рабиндранат Тагоре; 5. М. Пражићева је свирала Шопенову „Полонезу” на клавиру; 6. Друштво  „Радиша” певало је „Вехни, вехни фијолица”; 7. Ф. Драженовић је читао из Нушићеве „Аутобиографије”; 8. сцена из трубадурског доба; После изведеног програма била је игранка. Било је присутно 350 особа. Приликом гостовања Српског певачког друштва из Товаришева одржано је концертно вече са игранком 21.3. 1936. На програму су биле народне песме.  Било је присутно 220 особа. (5)

Соколско друштво у Борову одржало је 22 фебруара 1936. Јавни гимнастички час. У програму биле су тачке : Поздрав старешине Томе Максимовића; 2. женски нараштај извео је Поздрав застави; 3. Прослов говорила је Леа Рот; 4. Мушка и женска деца извела су Млади добровољци; 5. Женски нараштај извео је Младост-радост; 6. чланови су извели Плес дискобола; 7. Мушка и женска деца извела су рецитацију Еј, Соколи; 8. Чланице извеле су Преплетено коло; 9. Чланов су извели Ритмичке вежбе новога облика; 10. Женска деца играла су Хватање лептира; 11. Чланови и чланице су извели Шеснајстица; Старешина Тома Максимовић, директор фабрике “Бата” срдачно је поздравио соколе и многобројне госте, којих је било око хиљаду. У свом говору је изнео значај соколства  у народу, нарочито значај соколства за село.  Говорила је Ротова. Програм је спремио и увежбао начелник Андрија Шијановић. Учитељица Мирјана Пражићева пратила је на клавиру извођење вежби. Вежба је на захтев публике била поновљена 8 марта 1936. Чланови  Соколског друштва Борово извели су “Ритмичке вежбе новога облика” на свечаној академији Соколског друштва Винковци одржаној 9 и 10 маја 1936. Соколи у Винковцима прославили су 30-годишњицу опстанка Соколског друштва Винковци.  Поворка је била предвођена музиком фабрике “Бата” из Борова. (6) На жупској јавној вежби на летњем вежбалишту Соколског друштва Осијек Матица. Из Борова учествовале су две чланице и 15 мушке деце. На покрајинском слету у Суботици 1936. учествовали су соколи из Борова. Друштво је послало нараштајце на такмичења на нараштајским данима слета. (7)  Такмичење нараштаја и деце одржано је 21.5.1936. у Борову. Наступило је 6 врста из Борова, Борова- село, Ловас, Опатовац, Сотин и Вуковар. Такмичење је одржано на вежбалишту  Соколског друштва Борово. (8)

Жупско такмичење одржано је у Борову 13.6.1937. На такмичењу је учествовало 26 јединица. Такмичење је поздравио начелник жупе Осијек инг. Квапил, старешина жупе др. Иво Јелавић, старешина друштва Борово Тома Максимовић и делегат Савеза Сокола Чонић из Београда. (9) Стадион у Борову, подесан за гимнастику сваке врсте,  омогућавао је соколима да развију своју делатност. Од 1937. успели су да велики број омладине заинтересују за соколство. Приредили су жупско такмичење. На такмичењу је инг Мужина снимио филм од око 60 метара. На слету у Скопљу учествовали су са 16 чланова и чланица. Ишли су и на излет у Битољ и Охрид. Најпопуларнија су била игралишта одбојке. Током лета била су два излета на Добру воду и Борово. Редакција листа „Борово” је готово у сваком броју доносила соколске чланке, вести и снимке. (10)

У новој школској згради у Борову велика гимнастичка дворана са свим справама,  стављена  је соколима на располагање. (11) Соколско друштво Борово село основано је 1936.  (12)  Соколско друштво Борово прославило је 15-ти рођендан краља Петра. Поворка са бакљама припадника соколског друштва и чланова осталих друштава прошла је насељем 5 септембра 1938. На челу поворке свирала је корачнице музика фабрике „Бата”. Поворка се формирала код нове школе. Прошла је свим улицама насеља, које су биле осветљене мноштвом сијалица. Поворка се вратила пред школу, где је старешина у свом говору подвукао значај прославе  и зажелео младом краљу дуг живот и срећну владавину. После говора присутни су се ухватили у коло. У вежбаоници нове школе 6 септембра 1938. одржано је благодарење по католичком и православном обреду, а после тога свечана седница соколског друштва. Велика дворана школе била је пуна. Заступана су сва боровска друштва и корпорације. Програм је био састављен по упутствима Савеза Сокола и испуњен говором старешине  Томе Максимовића, говором просветарке  Пражићеве о соколској петогодишњици, рецитовањем двојице нараштајаца и читањем савезне посланице. Певачко друштво „Радиша”, које је певало и при црквеним обредима, певало је соколски поздрав и молитву краљу, а фабричка музика је свирала химну. Соколској деци су на свечаности подељене књижице „Пут у живот”. Свечаност је завршена химном “Ој Словени” коју су певали сви присутни. (13) Окружје вуковарско одржало је такмичење у Борову 12 јуна 1938. на стадиону насеља Бата. (14)

Соколско друштво Борово приредило је свечану академију 30. 11. 1938. поводом празника 1 децембра, а уједно и поводом 20 година опстанка Југославије. На акедемији изведено је 11 тачака. Извођење „Моравског народног плеса” који су извеле нараштајке морало је на захтев публике бити поновљено. Академију су посетили и представници Соколског друштва Вуковар. После академије било је весеље у дому. За избеглице из Судетских крајева било је сакупљено 1.000 динара. Свечана седница друштва одржана је 1 децембра 1938. Садница је почела са „Молитвом краљу”коју је певало певачко друштво „Радиша”. Старешина Максимовић отворио је седницу говором. После говора свирана је химна, а потом је Грањаш рецитовао „Херојима Југославије”. Певачко друштво „Радиша” певало је соколски поздрав. Пражић прочитала је Посланицу Савеза Сокола, а предавање о значају дана одржао је инг. Грегорић. После предавања било је полагање завета нових чланова и дељење диплома врстама и појединцима. (15) И соколи Боровог Села прославили су дан Уједињења. Сви припадници присуствовали су благодарењу у цркви, а после благодарења одржана је свечана седница соколске чете. Просветар Бора Радовановић одржао је предавање о значају 1 децембра. (16)

Соколско друштво Борово одржало је крајем јануара годишњу скупштину. Нова управа на челу са старешином Томом Максимовићем изабрана је акламацијом.  (17)

 У свом соколском дому 4 марта 1939. Соколско друштво Борово приредило је Свесловенски бал. Бал је отворен поворком народних ношњи на челу са старешином Томом Максимовићем и његовом супругом. Посетиоци су се дивили поворци од преко 200 учесника у народним ношњама. Поворка се сврстала у народно коло, којим је приредба отворена. Певачко друштво „Радиша” певало је на балу песме. Наступили су чланови соколског друштва из Бачког Петровца у словачким народним ношњама и приказали публици „Чехословачку беседу”, зашто су побрали буру аплауза. Нараштајке из Борова извеле су Моравску народну игру, а чланови друштва „Истра-Трст-Горица” из Београда приказали су истарске народне плесове. Затим је изведен украјински плес, а чланови и чланице друштва у Борову у сликовитим народним ношњама изводили су народна кола. Најлепша тачка програма по мишљењу Срђана Шапића, извештача у „Соколском гласнику“, било извођење руског народног плеса, од стране члана сокола Пианова из Брчког и његове трупе, са најмлађом чланицом певачког друштва „Радише” Олгом Богуш. Награду за најлепшу народну ношњу добила је госпођа Кондић, супруга вође продајног оделења Кондића, која је имала босанску ношњу. Другу награду добила је соколица Мирјана Пражић, са славонском ношњом. Трећу награду добила је словачка народна ношња. Гледаоци су плесали народна кола све до зоре.(18) У Борову је одржано дечје посело, које су заједнички приредили огледна школа и Соколско друштво Борово.Програм је био у два дела : први гимнастички приредило је соколско друштво и певачки који је спремила основна школа. У  чланку у гласнику Соколске жупе Осијек „Братству” приметили су да је за успех највише био заслужан брат Иван Гореншек, наставнику певања за музички део и брат Ходовски за гимнастички део. (19)

Соколи у Борову одржали су 30 априла 1939. смотру својих припадника. Пред свим боровским соколима и делегатима сокола Вуковара и чета Борово Село, Опатовац и петровци смотру је отворио старешина друштва Тома Максимовић. У свом говору поздравио је делегата Савеза Сокола Ника Бартуловића жупе Душана Круља, Илију Беару и потпуковника Александра Николића, као и остале делегате из вуковарског  окружја. Истакао је важност смотре у временима када се гомилају тмурни облаци изнад глава. Затим је говорио Нико Бартуловић. У свом говору наглашавао је Бартуловић потребу збијања на само соколских него и свих националних редова. Истицао је снагу народа и државне целине. Говор је одушевио све слушаоце и био награђен бурним одобравањем. Старешина Круљ приказао је смотру Цељске жупе, која је трајала 48 сати и манифестовала снагу и вољу. Њихов пример требао је да слушаоцима буде најлепши пример у мутним временима.  Николић из Винковаца, члан управе жупе Осијек, споменуо је огромне жртве које су биле потребне за стицање слободе, али које не оплакује него само поштује, јер када би их оплакивао, могло би се мислити да у овим генерацијама нема више таквих који би следили њихов пример. Војска и соколство и сваки човек требали су да буду спремни да бране отаџбину. Свечаност је завршио  Тома Максимовић захтевајући од сокола да буду пример читавим својим животом и радом свакоме, на сваком месту и увек. Приредба је почела поздравом застави, а завршила се  соколском химном, коју је свирала Батина музика, а певали сви присутни. Тог дана је изашао први број гласника Соколског друштва Борово.  Одржана је конференција делегата жупе са представницима јединица вуковарског окружја. Били су присутни  делегат Савеза Сокола Нико Бартуловић, жупе Душан Круљ, Илија Беара и потпуковник Александар Николић, представници друштва Борово са  старешином друштва Томом Максимовићем,  друштава Вуковар, чета Опатовац и Петровци. Бартуловић и  потпуковник Александар Николић говорили су о подизању народно-одбрамбеног духа, Беара о ширењу соколске штампе, … . Пошто су делегати жупе изјавили  да имају задатак да обиђу јединице окружја, делегати из тих јединица сели су на своје бицикле и отишли, да их дочекају у својим домовима. Делегатима  жупе придружили су се чланови сокола из Борова Ходовски и Граљаш, па су отишли у Ловас. У пространом соколском дому затекли су у читаоници заменика старешине и неколико чланова, док се у главној сали одржавала игранка. Сеоска омладина играла је народна кола у живописним народним ношњама. Алкохол се у сали није пио, и зато је владао ред и мир. У читаоници су чланови чете истакли с поносом да су уза све раније нападе остали верни соколској идеји. Интелигенција није учествовала у соколима. У чети Опатовац чланови су саслушали излагања Круља и Николића. У селу је било по четвртина Срба, Немаца и половина Мађара. Соколском раду нико није сметао. У чети Петровци радило се на изградњи дома.У сва три села био је жив рад Културбунда. Изасланици Вере нису били у Борову. (20) Почетком августа 1939. одржано је у Борову лакоатлетско такмичење између окружја винковачко-бродског и вуковарског уз учествовање друштава : Винковци, Славонски Брод, Вуковар и Борово. (21)

Соколско друштво Борово одржало је 17 марта 1940. годишњу скупштину. Због отсуства старешине друштва Томе Максимовића, скупштину је отворио инг. Грегорић, други заменик старешине, прочитавши писмо  старешине, у којој обавештава да није у могућности да присуствује скупштини,  али је позвао чланове и чланице да приону на соколски рад. У извештају о раду истакнуто је  да је  друштво учествовало на слету у Софији, на жупском слету у Осијеку и на приредбама околних јединица. Друштво је извршило смотру свог чланства, на којој су говорили Нико Бартуловић, Душан Круљ и пуковник Николић из Винковаца. На скупштини је прихваћен предлог жупе Осијек, да  се жупски слет одржи у Борову. (22) Са главне годишње скупштине друштва упућено је Савезу Сокола уверавање да и даље са више воље устрају на раду за остварење соколских идеала. (23)  У Југославији је 12 маја 1940. одржана смотра соколства, као прва манифестација стања соколске приправности. Соколи су сматрали да су одговорни за стварање унутарњег фронта, за организацију одбране и отпора. Смотра је успешно одржана у целој земљи, изузев у варошима Бановине Хрватске, где су власти ометале приређивање јавне смотре. У осталим крајевима  Бановине Хрватске смотра је извршена без препрека од стране власти. У „Соколском гласнику“ су истакли да је успела смотра одржана у Борову. Учествовали су соколи из Борова и из Вуковара. Испунили су сав стадион. Одржане су вежбе и  гађања бојевном муницијом. Говорили су старешина Тома Максимовић и Н. Бартуловић. (24)

За слет је био састављен одбор, на челу са старешином жупе Душаном Круљем, а подпредседници су били  Тома Максимовић, Берислав Јеричевић и Рогулић из Вуковара. (25) Због нове наредбе о зборовима жупски слет жупе Осијек који требао да се одржи на Видовдан, био је одложен. (26) Соколско друштво Борово издавало је „Зидне новине”. Уређивао их је секретар друштва Павао Грањаш, уз помоћ Ј. Бранајса и нараштајца З.  Шолца. Доносиле су поучне чланке, вести из света, земље и соколства, карикатуре, забавни материјал. Чланке су писале и сестре. (27)

Соколско друштво Борово приредило је  16 јуна 1940. излет лађом од Вуковара до Илока. Владо Ходовски био је вођа пута. У Илоку су посетили Виноградарску школу. (28)

Соколско друштво Борово приредило је 21. јула 1940. излет у Брчко. На излету је учествовало 50 чланова. На станици у Брчком излетнике су дочекали старешина др. Икић и начелник Ј. Хаџиомеровић. Повели су их до новоградње дома. Одатле су излетници пошли аутобусима у фабрику чарапа  „Столин”, коју су детаљно разгледали. У дому друштва Брчко управник дома Аврамовић приредио им је доручак и ручак. Њему се захвалио Павао Грањаш. Излетници су разгледали некадашњи бегов конак, који је био претворен у интернат. Приређена је утакмица нараштаја у одбојци. После утакмице излетници су разгледали споменик палим добровољцима, и варош, која се излетницима свидела. Соколи и соколице из Борова вратили су својим кућама.  (29)

 На жупским утакмицама појединаца на справама у Осијеку 1940. учествовали су соколи из Осијека, Борова, Кнежева, … . Такмичења су почела у Соколском дому Матице говором заменика начелника Петелина. Такмичило се на вратилу, разбоју, круговима, коњу и простим вежбама. (30) Просветни одбор  друштва Борово приредио је 19 октобра 1940. просветно посело у соколској дворани. На програму су биле рецитације, шаљиви рапорт и приказивање соколских филмова. После програма био је плес. Друштво је припремало прославу Првог децембра. (31)

Успех плеса у Борову почетком фебруара 1941. премашио је сва очекивања. Било је преко 400 учесника, чланова и чланица сокола, у народним ношњама из свих крајева Југославије и осталих словенских земаља. По чланку у „Соколском гласнику“ изазвали су незапамћен аплауз, када су дефиловали на почетку плеса двораном “Батиног дома”, на челу са старешином Томом Максимовићем. Обе сале су биле испуњене до последњег места угледним гостима из Борова и других крајева. Присуствовао је др. Д. Јанковић, апелациони судија и подпредседник Југословенско-бугарске лиге у Београду. Плес је отворио Тома Максимовић “Краљевим колом”. Уз домаће соколе, наступали су соколи из Љубљане, Бачког Петровца, Новог Сада, руски соколи, … . Велики успех доживела је фолклорна група Народног позоришта из Београда, под вођством Жуковског. Он је наступио са првакињом балета, Васиљевом, у “Игри у двоје”. Група је извела “Дрмеш”, “Јужносрбијанку” и “Тешката коло”. Опште признање добили су соколи из Словеније извођењем “Из Словеначких села” и “Регимент по цести гре”. Успех су постигли и соколи из Бачког Петровца, и домаћи соколи. Те године због општих прилика нису могли учествовати играчи и играчице из Бугарске. Код бирања три најлепше народне ношње награђена је Сафија Јазвин из Брчка за босанску ношњу, Викица Кедманец, за посавску народну ношњу  и Ида Марвин, за народну ношњу из Горењског. Програм је завршен певањем “Ој Словени”, а забава је настављена у братском расположењу и манифестовању за словенско братство. За успех приредбе био је заслужан приређивачки одбор Соколског друштва, на челу са Томом Максимовићем.(32) После Априлског рата 1941. у НДХ Соколско друштво Борово је било забрањено.  Тома Максимовић је у Београду организовао прихват избеглица за време Другог светског рата.

Соколско друштво Борово основано је 1933. Деловало је у оквиру вуковарског окружја Соколске жупе Осијек. Соколско друштво Борово приређивало је  Свесловенске балове.  У НДХ Соколско друштво Борово било је забрањено.

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије                                                                                      

Напомене :

1. „Извештај о раду Соколске жупе Осијек за годину 1933”, „Братство”, Осијек, 15 марта 1934,бр. 1- 4, стр. 4, 31;
2. „Кратке вести из нашег соколства”. „Соколски гласник“, Београд, 16 август 1940, бр. 33, стр. 2;
3. Анте Брозовић, „Соколски зборник” Година I, Београд 1934-35, стр. XCIII;
4. „Светосавска академија у Борову”, „Братство”, Осијек, 15 јула 1935, бр. 5-6, стр. 64;
5. „Вести из окружја”, „Братство”, Осијек, март-април 1936, бр. 3-4, стр. 44;
6. КЛ, „Вести из окружја”, „Братство”, Осијек, мај – јуни 1936, бр. 5-6, стр. 68;
7. Инг. Квапил М.  „Жупска јавна вежба”, стр. 76, Ђорђе Коларов, „Покрајински соколски слет у Суботици”, стр. 78, „Братство”, Осијек, септембар-октобар 1936, , бр. 7-8;
8. „Окружје вуковарско”, „Братство”, Осијек, септембар-октобар 1936, , бр. 7-8, стр. 86;
9. Инг. Квапил, „Жупско такмичење у Борову 13 VI”, „Братство”, Осијек, мај-јуни 1937, бр. 5-6, стр. 39-41;
10. Инг. Т. Грегорић, „Преглед рада друштва Борово”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1937, бр. 8, стр. 103-106;
11. (Кц.), „Из Вуковарског окружја”, „Братство”, Осијек, 15 маја 1938, бр. 5, стр. 84;
12. „Братство”, Осијек, јули-аугуст 1938, бр. 7-8, стр. 159;
13. (В.Х.), „Из Вуковарског окружја”, „Братство”, Осијек, 15 септембра 1938, бр. 9, стр. 181;
14. „Окружна дечија такмичења”, „Братство”, Осијек, 15 септембра 1938, бр. 9, стр. 185;
15. „Из Вуковарског окружја”, „Братство”, Осијек, 15 децембра 1938, бр. 12, стр. 239;
16. (Гш.), „Из Вуковарског окружја”, „Братство”, Осијек, 15 децембра 1938, бр. 12, стр. 243;
17. „Из Вуковарског окружја”, „Братство”, Осијек, 15 марта 1939, бр. 3, стр. 48;
18. Срђан Шапић, „Соколски свесловенски бал у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 17 март 1939, бр. 11, стр. 5; Н. и Б, „Са свеславенског бала у Борову”, „Братство”, Осијек, 15 априла 1939, бр. 4, стр. 68, 69;
19. (Гћ.), „Дечја приредба у Борову”, „Братство”, Осијек, 15 априла 1939, бр. 4, стр. 69;
20. „Соколска смотра у Борову”, „Братство”, Осијек,  20 маја 1939, бр. 6, стр. 96-98;
21. „Двобој окружја винковачко-бродског и вуковарског”,  „Братство”, Осијек, аугуст-септембар 1939, бр. 9,  стр. 174, 175;
22. Гш, „Годишње скупштине наших јединица”, „Соколски гласник“, Београд, 22 март 1940, бр. 12, стр. 3;
23. „Поздрави Савезу Сокола К.Ј. са годишњих скупштина друштвених јединица”, „Соколски Гласник”, Београд, 29 март 1940, бр. 13, стр. 5;
24. И. Седлачек, „Величанствени успех смотре соколске приправности, у недељу, 12 маја”, „Соколски гласник“, Београд, 17 мај 1940, бр. 20, стр. 1,2;
25. „Слет соколске жупе Осијек у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 17 мај 1940, бр. 20, стр. 6;
26. „Одгођен жупски слет у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 7;
27. „Зидне новине Соколског друштва Борово”, „Соколски гласник“, Београд, 29 новембар 1940,  бр. 48, стр. 11;
28. „Кратке вести из нашег соколства”. „Соколски гласник“, Београд, 12 јули 1940, бр. 28, стр. 2;
29. „Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 2 август 1940, бр. 31, стр. 4;
30. „Жупске утакмице појединаца на справама у Осијеку”, „Соколски гласник“, Београд, 18 октобар 1940, бр. 42, стр. 5;
31. „Кратке вести из нашег соколства”. „Соколски гласник“, Београд, 18 октобар 1940, бр. 42, стр. 6;
32. Рад. Лазевић, „Лепа манифестација словенског братства у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 28 фебруар 1941, бр. 9, стр. 5;

Везане вијести:

О судбини чланова Савеза сокола у логору Јасеновац | Јадовно …

Руско Соколство у Краљевини Југославији | Јадовно 1941.

Повест Соколског друштва Београд I | Јадовно 1941.

Соколска жупа Шибеник-Задар | Јадовно 1941.

СОКОЛИ У БЕТИНИ КОД ШИБЕНИКА | Јадовно 1941.

Недељковић: Припреме и учешће Савеза Сокола краљевине …

Соколи у борби против клерикализма у Западној Херцеговини …

Рад Савез Сокола у духу словенске узајамности | Јадовно 1941.

Српски Соколи од оснивања у Сремским Карловцима до …

Соколи у Имотском | Јадовно 1941.

Српски соколи и Побратимски покрет у борби за уједињење …