24 године од хрватског масакра 40 српских територијалаца

На данашњи дан навршавају се 24 године од хрватског масакра 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу, злочина који су починиоци снимали камером и снимак изнајмљивали у видео-клубовима широм Европе, а за који до данас нико није кажњен.

Тим поводом у Цркви светог Марка на Ташмајдану данас ће бити служен парастос убијеним Србима.

Напад хрватске војске на Миљевачки плато код Дрниша 21. јуна 1992. године био је први већи напад на Републику Српску Крајину након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на том подручју, саопштено је из Документационо информационог центра „Веритас“.

Хрватска страна тим је нападом преузела контролу над седам села и простором од 108 квадратних километара и никада се више није повукла упркос томе што је Савјет безбједности девет дана касније донио резолуцију којом је затражио повлачење на почетне положаје.

Tужан епилог тог мучког напада је 40 убијених српских територијалаца, од којих су већина масакрирани након предаје.

Умјесто да тијела погинулих врате породицама, хрватске власти су под пријетњом смрћу натјерале српске заробљенике да тијела баце у крашку јаму у близини засеока Бачић.

Од 17. јула до 1. септембра те године хрватска страна је српској преко УНПРОФОРА предала 21 тијело које је било или несахрањено или сахрањено ван јаме, као и кости извађене из јаме уз помоћ спелеолога спаковане у 20 врећа.

Међу костима из врећа потпуно је недостајало осам лобања, тек неколико очуванијих имале су „импресивне фрактуре крова лобање“, док су остале биле дијелом здробљене, а дијелом су имале само фрагменте костију.

И међу осталим костима било је много оних са фрактурама.

Српска страна је од дијелова костију и дијелова тијела саставила 40 лешева, од којих је 28 идентификовано и сахрањено у породичне гробнице, док је 12 неидентификованих, јер идентификација тадашњим метода није била могућа, покопано је у заједничку гробницу на новом гробљу у Книну, гдје се и данас налазе.

Ни међународна заједница ни хрватска држава нису послије пада Републике Српске Крајине показали никакав интерес да се ти посмртни остаци ексхумирају и покушају идентификовати савременом ДНК-а методом, наводи се у саопштењу.

Седамнаест преживјелих заробљеника су, након тортура у злогласним затворима „Кулине“ у Шибенику, „Лора“ у Сплиту и „Керестинац“ у Загребу, размијењени у Неметину 14. августа 1992. године.

Без обзира на постојање обиља валидних доказа, који су достављени свим релевантним домаћим и међународним организацијама и институцијама, које се баве заштитом људских права, за злочин на Миљевачком платоу нико није процесуиран пред Хашким трибуналом.

Када је ријеч о хрватском правосуђу, оно је до сада прогласило кривим само комадира десетине војних полицајаца ВП Шибеник Анту Бабца /51/ и припадника те десетине Мишу Јаковљевића /45/, и то за убиство из ватреног оружја ратног заробљеника Мирослава Суботића из Ервеника, рођеног 1935. године, које се десило два дана након напада и масакра.

Бабац је осуђен на три године и осам мјесеци, а Јаковљевић на три године затвора, али још нису отпочели издржавање казне јер се предмет од 2014. године налази пред Врховним судом Хрватске, а злочинцима је омогућено да одлуку чекају на слободи.

ИМЕНА ЖРТАВА

Бр. ПРЕЗИМЕ, ОЧЕВО ИМЕ , ИМЕ,  ГОД , МЈЕСТО РОЂЕЊА

1. Бабић Паје Драган 1942. Книн
2. Берић Луке Владимир 1966. Книн
3. Чоловић Лазе Слободан 1958. Книн
4. Чанак Милана Илија 1973. Апатин
5. Чулић Николе Жељко 1972. Мркоњић Град
6. Ћурувија Неђељка Милош 1973. Книн
7. Џепина Симе Бранко 1951. Голубић
8. Џепина Петра Петар 1943. Голубић
9. Груловић Петра Никола 1950. Кистање
10. Гркинић Илије Петар 1950. Рамљане
11. Хусаревић Мехмеда Џевад 1972. Босанска Крупа
12. Илић Саве Тодор 1946. Пађене
13. Ковачевић Душана Дамјан 1942. Риђане
14. Крајиновицх Николе Илија 1941. Книн
15. Костић Николе Јован 1940. Мокро Поље
16. Карабува Радоја Бранко 1954. Стрмица
17. Липовина Илије Никола 1942. Книн
18. Лалић Милентије Никола 1943. Кистање
19. Малешевић Тодора Милан 1942. Миочић
20. Медаковић Тодора Тодор 1949. Ковачић
21. Момић Ђурђа Гојко 1939. Книн
22. Манојловић Тодора Јанко 1957. Марковац
23. Медош Вује Рајко 1938. Биовичино Село
24. Поповић Боже Слободан 1972. Кистање
25. Ракетић Петра Владе 1939. Книн
26. Радујко Николе Винко 1956. Ковачић
27. Радић Обрада Гојко 1942. Радучић
28. Смиљанић Лазара Јовица 1964. Звјеринац
29. Трифуновић Томе Љубомир 1935. Риђане
30. Вишић Божидара Ранко 1963. Книн
31. Вуковић Бранка Мирослав 1962. Миочић
32. Зелембаба Петра Стево 1953. Жагровић
33. Суботић Обрада Мирослав 1962. Ервеник
34. Лунић Душана Радован 1967. Кричке
35. Рашковић Петра Миле 1963. Жагровић
36. Ћосић Павла Ђорђе 1951. Косово
37. Мирчетић Ђуре Никола 1942. Миочић
38. Вујасин Милана Гојко 1973. Отишић
39. Веселиновић Богдана Милан 1949. Обровац
40. Медаковић Бранка Саша 1972. Ковачић

Извор: СРНА

Везане вијести:

Годишњица ликвидације припадника ТО РСК на “Миљевачком платоу“ 21. јуна

За злочин на Миљевачком Платоу још нико не одговара

Сутра 24 године од убиства територијалаца Републике Српске Крајине

Линта: У Загребу нема политичке воље да се казне злочини над …

Саопштење поводом годишњице страдања Срба у агресији …