2025 - Страница 26 од 32 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2025 » Страна 26

Споменик стрељаним Србима у време бугарске окупације 1942. Фото: Југмедија

Сећања преживелих на кланицу у Бојнику

17. фебруар 2025.

ЛЕСКОВАЦ/БОЈНИК – Звук рафала, ножа кроз људско месо и крици жене и деце одзвањају у мојој глави и после 72 године, прича старина Светозар Тоза Крстић, један од малобројних који су преживели фашистичку бугарску кланицу у Бојнику. На данашњи дан 1942. године на периферији Бојника стрељано преко 500 цивила – деце, жена и мушкараца из те вароши и суседног села Драговац. Довођени су у колонама пошто су им куће запаљене. Био је то највећи злочин на југоистоку Србије. Сваке године овде се обележава Крвави фебруар и чита Повеља живих. „Заветујемо се да човеку у животу буде прави живот, да човек човеку слободно дише, да слобода и живот буду једно, да хлеб и љубав

Фалсификати о логору Јасеновац и истина о геноциду над Јеврејима Срема 1942. године

16. фебруар 2025.

Последњих година учестали су покушају минимализовања броја жртава у логорима на подручју Независне државе Хрватске (НДХ), посебно у логору Јасеновац и у систему логора Госпић – Јадовно – Паг. Ови фалсификати историјских чињеница иду до крајње бесрамности, чак и преко границе здравог разума – до тврђења да у Јасеновцу није био концентрациони већ радни логор итд. Томе се треба супротставити ширењем истине и зато истину треба износити, посебно младој генерацији. Пише: Никола Милованчев Свакако треба осудити злочине почињене на свим странама, без обзира ко их је починио – неко од припадника нашег народа или неког другог народа; сваки злочин је плод болесног менталног стања појединца који га је починио. Међутим,

Не заборавимо жртве из Мекињара

15. фебруар 2025.

У Селу Мекињар, Подлапача, код Удбине у Лици, 15. фебруара 1943. године усташе су поклале и спалиле у кућама и шталама 32 Срба, углавном жене с дjецом и старце. Поводом годишњице овог страшног злочина, доносимо имена мученика убиjених на данашњи дан. *Списак жртава ниjе коначан и дефинитиван, а селектован jе из укупног списка жртава села Мекињар коjе су везане за фебруар 1943. године. У књизи се о злочину том и околним мjестима , између осталог, наводи: Село jе спаљено до темеља а и многе жртве су бачене у ватру. Осам дана касниjе, 23.2.1943, спаљено jе и село Крбава коjом приликом jе убиjено 20 лица, махом стариjих људи од коjих jе већина спаљена у кући да се ни лешеви нису могли пронаћи.

Жртве из Билајске улице у Госпићу 1945. године

15. фебруар 2025.

15. фебруар jе дан, када се, осим жртава из Мекињара, сjећамо и групе госпићких Срба коjи су обjешени 1945. године. Наше jе да ни jедно стратиште и злочин не заборавимо, без обзира на броj жртава. Покушали смо пронаћи нешто више о поменутом злочину. У књизи „Котар Госпић и котар Перушић у народноослободилачком рату 1941-1945“ у издању ХАК из 1989. наводи се следеће: „Групу од 10 ухапшених грађана Госпића српске националности усташе су обjесиле у ноћи 15. вељаче 1945. године на телеграфске и електичне ступове у Билаjскоj улици. У овоj скупини обjешени су: Софиjа и Недjељка Теслић кћери (Николине) из Госпића, Јово Бањеглав из Билаjске улице, Дмитар Обрадовић из Госпића, Кока Кекић из Госпића, Тихомир Оклобџиjа,

СЈЕЋАЊЕ НА КРВАВИ ТРИФУНДАН: По команди Влада Шегрта комунисти стријељали 19 младих Невесињки

14. фебруар 2025.

На Трифундан 14. фебруара 1945. године, Десета херцеговачка ударна бригада НОВЈ, под командом злогласног Влада Шегрта, стријељала је 19 младих дјевојака у Невесињу. „Било је можда превише стријељања… Ја то из садашње перспективе размишљам, али из ондашње можда и није, но је требало још више“, дио је срамне изјаве Влада Шегрта на тзв. Требињском савјетовању. Земљорадник, у рату комесар Ластванске партизанске чете, командант батаљона Лука Вукаловић, командант злогласног Првог херцеговачко – црногорског ударног батаљона. Овај батаљон формиран је на Баљцима (Билећа) 28.01.1942. То је била јединица посебне намјене, састављена од најспремнијих идеолошки мотивисаних бораца са простора никшићког, требињског и билећког среза. Судећи по ријечима Трипа Шаренца, члана Окружног комитета KПЈ

Убиствo jeднoг дjeтињствa

14. фебруар 2025.

У тoм српскoм диjeлу Чeпинa риjeткo je ткo тaдa бeз пoсeбних рaзлoгa излaзиo из кућe и свoje aвлиje. Сoкaци су били сaблaснo пусти… Tих нeкoликo мjeсeци нaкoн прoглaшeњa НДХ прoлaзилo нaм je, с пoплaвoм рaсистичких и нaциoнaлистичких зaкoнa у нoвинaмa, у aтмoсфeри кojу je тeшкo oписaти. Билo je тo пoпут кoнтинуирaнe мòрe, пишe Бoривoje Дoвникoвић Бoрдo у сjeћaњимa нa дoгaђaje нaкoн успoстaвe НДХ. Пишe: Бoривoj Дoвникoвић Бoрдo (1930-2022) Бoривoj Дoвникoвић Бoрдo, кaрикaтуриста, aнимaтoр, грaфички дизajнeр, нaгрaђивaни aутoр aнимирaних филмoвa и дугoгoдишњи сарaдник Нoвoсти у кojимa из недјеље у недјељу у рубрици „Бoрдoлинe“ oбjaвљуje кaрикaтурe, нaшeм je тjeднику уступиo диjeлoвe свojих мeмoaрa. Бoрдo je рoђeн 12. дeцeмбрa 1930. у Oсиjeку и

Гидеон Грајф: Усташе уживале да окрваве руке, у Јасеновцу страдало најмање 700.000

13. фебруар 2025.

У Хрватској покушавају да релативизују историју и смање број страдалих Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу, а историја се заснива на чињеницама, а број убијених људи у Јасеновцу није било мањи од 700.000 наглашава др Грајф У Јасеновцу је на најсвирепији начин убијено најмање 700.000 људи, каже професор др Гидеон Грајф, главни истраживач Института за холокауст „Шем олам” у Израелу који је радио студију „Јасеновац, Аушвиц Балкана”. Поводом тога што у Хрватској покушавају да релативизују историју и смање број страдалих Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу, Грајф наглашава да се историја заснива на чињеницама, а да број убијених људи у Јасеновцу није било мањи од 700.000. „Бројке су важне, сваки

Бојан Вегара: НИЈЕ МАЛА НАША МУКА

12. фебруар 2025.

Сјећање на дане у којима све иза себе остависмо, сву муку, сав рат, све подвиге, све битке, сво херојство, те у колони живих и мртвих изађосмо из Српског Сарајева. Увијек у фебруару оживим у себи ону колону живих и мртвих, али и све битке и подвиге. А овај текст је један од оних, за које знам, да ћу их оплакат и сузама написат. Како и да не оплачем, кад пишем о таквој жртви и о толиком јунаштву, да му равног нема до оног на Кошарама и Паштрику? Како да не оплачем, кад пишем о Српском Сарајеву? Мало је данас људи, да и замислити могу тај подвиг, ту упорност и ту

Гаврило Дожић – патријарх који је увијек био уз свој народ

12. фебруар 2025.

За вријеме Првог, као и за вријеме Другог свјетског рата није желио нигдје бјежати него је остао са својим народом, „па шта буде њему, нека буде и мени“, говорио је. Пише: Бојан Муњин Био човјек мали пекар или велики државник, исту дилему о добру и злу у свом животу мора разријешити. Патријарх Српске православне цркве Гаврило Дожић (1881. – 1950.), који је био свједок Балканских ратова, Првог и Другог свјетског рата, као и великих хисторијских турбуленција свога времена и неизмјерног људског јада, таквих искушења о добру и злу имао је у свом животу сијасет и више од тога. За вријеме Првог, као и за вријеме Другог свјетског рата није желио

Цвијета Радић: ТАКО И КОД МОЈИХ ПРЕКО

10. фебруар 2025.

Никоме нису дуговали, никоме отели, никоме зло помислили. У собу се завукла топлина угашеног летњег дана, а споља је долазио благи мирис зове. Разливала се слаба светлост петролејке и осветљавала само круг око стола поцрнелог од времена и употребе. Очисти са њега Аница свако вече мрве од хлеба или курузе, опере мрљу од млека што га деца пролију или траг од масти који остаје од сечења каиша сланине. Ипак, на столу опстају жилави трагови употребе и наталожена тамна нијанса времена. У вечерњој тмини која је најгушћа у угловима собе црнио се гвоздени шпорет у коме ватра више није тињала, а на креветима испуњеним сламом и прекривеним поњавама леже Митрови покривени

Лазар Лукајић: „Фратри и усташе кољу – злочинци и сведоци“

9. фебруар 2025.

У издању „Фонда за истраживање геноцида“ из Београда, 2005. године је објављена књига Мr.sc. Лазара Лукајића „Фратри и усташе кољу – злочинци и сведоци“. Kњига представља трагично и стравично свједочанство о покољу Срба од стране усташа у селима код Бања Луке, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама, Пискавици и Ивањској у фебруару 1942. године. Kњига је доступна у формату: Acrobat PDF: Лазар Лукајић: Фратри и усташе кољуAcrobat PDF dokument, 7.359kB Везане вијести: ПРЕНОСИМО: Крвави браник православља – интервју Лазар Лукајић Крвави усташки пир у Пискавици | Јадовно 1941. У бањалучким селима у једном дану заклано 2.315 Срба

АНДРИЈА АРТУКОВИЋ – ХРВАТСКИ АЈХМАН

8. фебруар 2025.

САД су средином фебруара 1986. године изручиле хрватског ратног злочинца Андрију Артуковића, министра унутрашњих послова усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/. Артуковић, један од највећих злочинаца, десна рука поглавника Анте Павелића, ухапшен је у САД 14. новембра 1984. године, а изручен властима тадашње Југославије тек у 12. фебруарa 1986. године. Тадашње југословенске власти судиле су му само за појединачне случајеве убиства, али не и за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, што се и данас сматра фарсом и покушајем да се, у име братства и јединства, сакрије суштина усташких злочина. КОРИСНИК „ПАЦОВСКИХ КАНАЛА“ Артуковић, министар полиције у усташкој НДХ ухапшен је у Лос Анђелесу, пошто је у САД живио од 1948.

ЈАСНА ПОПОВИЋ: МАТЕМАТИКА ГЕНОЦИДА

8. фебруар 2025.

Пре неколико година згрозила ме је лекција у синовљевом уџбенику за историју у којој је писало да је било екстремно забавно да вас као малог дечака отму од родитеља и подвргну тортури која ће од вас касније створити елитне убице! Свог народа, наравно! Само годину пре тога, скромно, у једном пасусу писало је да су Срби дошли на територију данашњег Косова одатле отерали, пазите сад – староседеоце Албанце! Дакле, староседеоце који ће се на националној мапи Европе појавити тек 11 векова касније. Те исте Албанце, по нашем (по бисерима) познатом аутору, Миахљчићу, поразио је још Цар Душан, а на Маричкој бици, која је, као што знамо, скупо коштала српску државу,

Усташки злочини на подручју Бањалуке: Из таме изашли, у таму враћени

7. фебруар 2025.

Здрав разум говори да не постоји злодјело које остаје без трага, из простог разлога што не постоји злочин без жртве. Сваки злочин оставља основни траг у виду онога што правна наука назива corpus delicti – чињенице о почињеном дјелу која се састоји из посљедице са једне стране и узрочне намјерне радње са друге. У случају масовних ратних злочина, који су по својој нужности увијек систематизоване серије поступака, тијело злочина намеће се у својој бруталној очигледности: жртве су некада биле живе, говориле су, радиле су, имале породицу, посједовале покретне и непокретне ствари, укратко, постојале су; у међувремену су ућуткане, отпуштене, отргнуте од вољених, опљачкане, нестале, убијене. Дјела остављају трагове, а трагови

РТРС – документарни филм „НИНА“

6. фебруар 2025.

Свједочанство о покољу у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац. Истинска свjедочења о страдању Срба у бањалучким селима Дракулић, Шарговац, Мотике и руднику Раковац 7. фебруара 1942. године када су усташе су из поглавниковог такозваног „Тjелесног здруга“, уз помоћ бањалучких усташа и комшиjа, побиле Србе без иjедног испаљеног метка, сjекирама, ножевима крамповима и „србомлатом“. Међу жртвама jе било и 551 диjете. Аутор емисиjе Мира Лолић Мочевић