септембар 2025 - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за септембар 2025

Душан Марић: Врисак мале Мирјане

30. септембар 2025.

Овако су муџахедини силовали и убили деветогодишњу српску девојчицу. Могу ти причати колико хоћеш, лакше ми је кад причам, као да чемер из себе избацујем, али ти своју патњу, свој ужас од живота који живим, не могу описти. То се, брате мој рођени, не описује. То несрећник којем је од Бога суђено да буде несрећан доживи и однесе са собом у гроб. Овако своју исповест почиње Рада Драгићевић из Доње Биоче код Илијаша, која је 28. децембра 1992. године гледала како јој муџахедини силују а затим убијају деветогодишњу ћеркицу Мирјану. – Не знам да ли ми је теже кад мислим на те тренутке и као да и сад слушам врисак

Фељтон Политика: Заборављена увала ужаса (2)

30. септембар 2025.

Иза пашке плаве лагуне, пеjзажа као створеног за разгледнице коjе се шаљу драгим особама са летовања, некада jе постоjала усташка мануфактура смрти Паг – Капетан бродића је на тренутак угасио моторе. Сваки ходочасник положио је по цвет у море. Београдски професори Зорица Ђоковић и Борис Беговић положили су венац са натписом „Жртвама Слане“. Свештеници су се помолили за душе убијених Срба и Јевреја током лета 1941. године. Патролни брод хрватске полиције који нас је обезбеђивао, приметно се удаљио у том тренутку, ваљда, не желећи да ремети тих неколико минута тишине која је уследила. Део острва Паг посматран из Карлобага или са врхова Велебита, подсећа на парче месечеве површине коју је

Ђурђица Драгаш: Знате ли ко је Стојадин Мирковић?

29. септембар 2025.

Имао је Цоле избор. Могао је, као и остали војници са којима је био у војном складишту Барутана крај Бјеловара, да послуша наређење мајора Милана Тепића и повуче се у заклон. Први пут се оглушио о наредбу. Децембар 1990. године. Крај скромне куће у селу Горње Лесковице на Повлену мешају се музика, песма, понос и сузе. Породица Мирковић, њихови рођаци и комшије прате у војску свог Стојадина. Цолету (како од миља зову овог веселог младића) се испунила жеља. Биће тенкиста и после овог славља креће пут Бањалуке, до Центра за обуку возача војних возила. Док весело и прилично пијано друштво слави Цолетов тест зрелости, мајка Аница крије сузе. Бринула би

У име части – говор мајора Милана Тепића

29. септембар 2025.

Милан Тепић jе био маjор и последњи одликовани хероj Југословенске народне армиjе (ЈНА). Рођен jе у Комленцу, селу покраj Козарске Дубице у Републици Српскоj, 1957. године. На почетку ратних сукоба у Хрватскоj, 29. септембра 1991. године, маjор Милан Тепић се нашао опкољен са своjим воjницима у складишту оружjа, у селу Беденик надомак Бjеловара. Уз њега су били махом младићи на одслужењу воjног рока. Ратна деjства хрватских паравоjних формациjа, „Збора народне гарде” (Зенге), приморала су их да се повуку у воjно складиште. После неуспелих преговора, на маjору Тепићу jе остало да донесе одлуку од коjе су зависили животи младића и судбина jедног од наjвећих складишта наоружања ЈНА на териториjи Хрватске. Одлука коjу

Ја весело испијам чашу горчине и бола, али верујем да ће клеветници од Бога примити награду

29. септембар 2025.

Опроштајно писмо породици, које је свештеник Драгослав Обућина 23. априла 1945. године написао у затвору ОЗНЕ у Kраљеву, непосредно после суђења, а пред погубљење, његовој породици стигло је после 10 година – 2. маја 1955. године. Писмо је данас у власништву породице Ђорђевић, а у њему Драгослав пише својој супрузи: „Моја љубави, моје Јелче и децо моја, Милошу и Дракче моје! Нека вам је Бог у помоћи, нека вам само он помогне на вашем тешком судбинском путу. Ноћас, тј. прошле ноћи, уз дреку тица злослутница, чух глас смрти. Значи да више никада нећу бити срећан да вас гледам и да уживам у нашој срећи коју желим вама, пошто сам ја

Фељтон Политика: Пут дуг два дана ћутања (1)

28. септембар 2025.

Кости jош леже на дну jама. Хоће ли некоме икада пасти на памет да их достоjно сахрани Молитва за жртве (Фото А. Апостоловски) Јадовно – Сваки рат је ђавоља ујдурма. Природа је све уредила да живот на Велебиту подсећа на бајку. Потом су се у тај савршени склад букових шума, животиња и тиркизног неба умешали људи. Једни су били џелати, други жртве. Гротло Шаранове јаме опасано је оградом од ланаца. Оно и даље зјапи, као уклета црна рупа. На његовом дну, леже посмртни остаци хиљада Срба и Јевреја. Слушам свештенике, осећам мирис тамјана, чујем говоре чланова Удружења „Јадовно 1941” и питам се, шта су осећале усташе које су бацале људе

ПРИЈЕ 77 ГОДИНА УСТАШЕ ПОЧИНИЛЕ СТРАВИЧАН ЗЛОЧИН НАД СРБИМА БИЛОГОРЕ

28. септембар 2025.

У суботу, 28. септембра, навршава 77 година од усташког злочина над више од 500 Срба са Билогоре и Грубишног Поља, углавном жена и дјеце. Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић рекао је Срни да су усташе у селима поубијале готово све које су затекле. „Убили су 500 људи и побацали их у заједничке гробнице. Овај страховит злочин почињен је само зато што су ти људи били православни Срби“, истакао је Басташић. Басташић је навео да је у Грубишном Пољу убијено 69 људи, у Малом Грђевцу 62, Сибенику 87, Великој Ператовици 67, Тополовици 66, Гакову 48, Малој Ператовици 37, Брзаји 32, Великој Дапчевици 31, Малој Дапчевици 32 и Лончарици 15 људи.

Грубишно поље: ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ ГРУБИШНОГ ПОЉА

Басташић: Памтимо страдање Срба Котара Грубишно Поље у ери Покоља!

27. септембар 2025.

Навршава се 83 године од усташког злочина над више од 500 Срба са Билогоре и Котара Грубишно Поље, углавном жена и дјеце. Погледајте обраћање сада већ покојног Милана Басташића, оснивача удружења Јадовно 1941. 28. септембра 2012. године и Душана Басташића, оснивача и предсједника удружења Јадовно 1941. код споменика над масовном гробницом на Трандлеровој дјетелини 28. септембра 2019. године. На истом мјесту, 28. септембра 2019. године: Везане вијести: Приредио: Душан Басташић

Немања Девић: Транспорт смрти ка логору Јадовно

27. септембар 2025.

Добротом и сагласношћу историчара др Немање Девића, преносимо дио његовог научног рада „ПОГРОМ НАД СРБИМА У ЈАЈЦУ 1941. ГОДИНЕ“ објављеног у „Тематском зборнику“ 10.9.2025. Власти НДХ у Јајцу су и током јула 1941. деловале неометано, у пуном капацитету. Амбиције су им биле високе, и даље су ишле у сусрет „решавању“ српског питања. Према цитираним дневничким записима фра Јозе Маркушића, тих дана „на конференцији у опћини говори се о добровољцима на Русију, као и да ће се одузети бивша кметовска земља, рекоше само Србима, те повратити власницима, а нешто дати и сиромашним“. На српски празник Петровдан, 12. јула, у дневнику фрањевца уписано је да су „два камиона пуна православних парока са

Истина из земље која није могла да ћути… Због чега то данас побијају и тај број десетоструко умањују?

27. септембар 2025.

Академик Србољуб Живановић говорио је да су се чланови комисије уплашили бројева до којих су дошли. Пише: Ђорђе Бојанић Он је као члан комисије за истину о логору у Јасеновцу тврдио да је у масовним гробницама које су се простирале на дужини од 12,5 км и ширини од 4,5 км, али је убрзо онемогућен рад Комисије. Никада није утврђен тачан број страдалих од стране комисије. Процене академика Србољуба Живановића биле су и преко 700.000 страдалих. Данас, на другој страни смањује се број српских жртава. Ревизија броја жртава све чешће стиже из Хрватске. Данас све више чујемо да је у Јасеновцу страдало од 89.000 до максимум 130.000 жртава, велико је питање

У 120 гробница 550.800 мртвих, још неистражено око 70 стратишта

25. септембар 2025.

ДОКУМЕНТ О ЈАСЕНОВЦУ ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ ВЛАДИМИРА ДЕДИЈЕРА Пише: Никола Милованчев У српској православној гимназији „Катарина Кантакузина Бранковић” у Загребу одржан је, пре десетак дана, симпозијум посвећен јасеновачким жртвама. Том приликом је, у расправи, споменут број од 700.000 јасеновачких жртава, на шта је реаговао владика г. Јован Ћулибрк изјавом: „Не смијемо се набацивати бројкама јер вријеђају жртве, њихове породице и потомке.”. С обзиром на то да је, пре тога, један од историчара у својем излагању говорио о 100.000 јасеновачких страдалника (проф. И. Голдштајн), јасно је на шта г. Ћулибрк мисли када каже „набацивање жртвама”. Са чуђењем могу да констатујем да се на ове симпозијуме под окриљем наше СПЦ у Загребу (било

Басташић: Предсједниче, немојте да ћутите на јасан историјски ревизионизам и антисрбизам

24. септембар 2025.

Отворено писмо Предсједнику Републике Српске. Поштовани господине Предсједниче Републике, Под Вашим високим покровитељством, за сриједу 10. септембра ове године, у Културном центру Бански Двор у Бањој Луци, најављен је у организацији АНУРС, научни скуп под насловом „Међународни симпозијум Концентарциони логор Јасеновац – српско страдање у Другом свјетском рату – 80 година послије“. Вјерујем да су због тешких искушења са којима се тренутно суочава Република Српска и Ви лично, Предсједнику Академије наука и умјетности, који предсједава Организационим Одбором симпозијума али и Вама, промакле неке чињенице везане за најављени симпозијум, са којима имам потребу и осјећам дужност да Вас упознам. Мада су међу члановима Организационог одбора Академици и универзитетски професори, за очекивати је

Погледајте: „Крст над јамом“ документарни филм

23. септембар 2025.

Филм у коме не може да се ужива, али чија прича може да се преноси са колена на колено, „Крст над јамом“ говори нам управо о насушности незаборава. Дугометражни документарни филм „Крст над јамом“ снимљен је у продукцији удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке. Без иједне насилне сцене или фотографије, овај документарац о страдању српског народа са подручја Независне Државе Хрватске током Другог светског рата, пун је емоција. „Овај филм је другачији од оних сличне тематике. 95% материјала снимљено је на терену, на месту страдања. Трагали смо за местом злочина и од 32 регистроване јаме, пронашли смо њих 11, као и две масовне гробнице. Једна, највећа од њих је на

Бака Драга ће у јануару слиједеће године прославити 106 рођендан

22. септембар 2025.

Преживела Покољ и Олују. Баба Драга, Драгиња Бодловић, девојачко Јакшић, рођена је у Батиновој Коси, селу између Глине и Топуског, на Крстовдан 18.1.1920. године. Мајка Петра јој умире кад је имала 11 година и она преузима бригу о својој млађој браћи и сестри!! Удаје се са 19 год за Павла (Павао) Бодловића и наредне године добијају кћи Марију, моју мајку! Убрзо креће рат и покољ Срба у Хрватској! Она и Деда Павле игром случаја избегавају клање у Глинској цркви, али њен отац Лука и најстарији брат нису! Такође, од ближе родбине на покољ одлазе дедин отац, мајка, сестра! Крију се у шумама Петрове горе, организују отпор, већина без пушака, углавном

ЈУ Спомен подручје Доња Градина одликовање Златна медаља за заслуге.

20. септембар 2025.

Јадовничани из Српске, Србије и свијета честитају честитој и вриједној госпођи Тулековић, храбром, истинском и бескомпромисном борцу на пољу културе сјећања и памћења. Поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе, Предсједник Србије Александар Вучић је одликовао 15 заслужних појединаца и установа међу којима је Јавна установа Спомен подручје Доња Градина која је одликована Златном медаљом за заслуге. Орден преузима госпођа Тања Тулековић, директор Јавне установе „Спомен подручје Доња Градина“. Јадовничани из Српске, Србије и свијета честитају честитој и вриједној госпођи Тулековић, храбром, истинском и бескомпромисном борцу на пољу културе сјећања и памћења.