arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Једна од најтужнијих прича Масленице: Милан (7) и Милена (5) Гагић погинули у кући, Сњежана (12) убијена са мајком

21. јануар 2021.

22. јануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом „Масленица“, на јужне делове Републике Српске Крајине (РСК). Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана“, којим је РСК, годину дана раније, стављена под заштиту мировних снага УН-а (Унпрофор). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је, двије године раније, и сама примљена. Током злочиначке акције „Масленица“ регуларна хрватска војска масакрирала је 348 лица српске националности. Од тог броја, 65 убијених Срба су били цивили. Убијено је 35 жена и петоро деце српске националности. Више од 70 војника РСК је заробљено, мучено а потом свирепо убијено чиме су прекршена

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Годишњица страдања Срба 1942. и 1993. године

21. јануар 2021.

Срби су на данашњи дан, 22. јануара, страдали у више наврата 1942. и 1993. године: 1942. Шума Орлова, 22. jануара 1942. усташе убиле 64 Србина и Српкиње из Старог Села, Вргинмост. Село Горње Примишље, Слуњ, усташе 22. jануара 1942. Силовале те поклале и спалиле 25 Српкиња с њиховом дjецом Јошевица, код Петриње. Кућа Пеjановића Луке. Усташе су 22. jануара 1942. заклале 80 српских сељака, од коjих 15 спалиле у Лукиноj кући Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. 1993. Двадесетдругог jануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресиjу, под кодним називом „Масленица“, на jужне диjелове Републике Српске Краjине (РСК).

veritas2.jpg

Срамота у Хрватској: У рано јутро претучен и опљачкан осамдесетосмогодишњи Србин

21. јануар 2021.

Осамдесетосмогодишњи Србин Јован Мартиновић нападнут је и теже повријеђен у својој породичној кући у селу Скакавац код Kарловца, рекао је Срни директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац. “Тројица нападача су у кућу Мартиновића ушла у пет часова у понеђељак. Затекли су га на спавању. Давили су га и са ножем у рукама пријетили да ће га заклати. Онда су га претукли. Сломили су му три ребра и однијели око 1.200 куна (око 160 евра)”, рекао је Штрбац. Он је навео да су нападачи Роми које су локалне власти Kарловца организовано доселиле у то пријератно српско село. Штрбац је рекао да је полиција извршила увиђај и да је Мартиновићу пружена медицинска

Пуковник Дане Лукајић стиже у Републику Српску на служење казне

20. јануар 2021.

Дане Лукајић пуковник Војске Републике Српске у пензији који је у Хрватској осуђен на шест година затвора због ратног злочина, стиже на издржавање казне у KПЗ у Бањалуци. Лукајића су, како сазнаје АТВ, данас преузели припадници МУП-а Републике Српске и он би ускоро требало да стигне у KПЗ. Лукајићу је Жупанијски суд у Загребу на терет ставио, како је наведено у оптужници, почињени ратни злочин над заробљеницима на Мањачи код Бањалуке. Осим по командној одговорности оптужен је и да је лично малтретирао заробљенике. Оптужница и пресуда не одговарају чињеницама и засноване су на лажним свједочењима људи који желе да од Мањаче направе нешто што није тачно и људима као што

Св. Јован на Kордуну

20. јануар 2021.

Један зид још стоји само са ког Св. Јован гледа. Икона је пожутјела ал` заборав она не да… Над скелетом родне кућеЛешинари дуго кружеУмируће срце њеноИз ребара бијелих струже…. Одавно је оронулаБијела кост од дима сивиПодумјента потонулаОд бола се греда криви… Један зид још стоји самоСа ког Св. Јован гледаИкона је пожутјелаАл заборав она не да… Чује цику, смијех и људеУ дворишту дјечју грајуKрај огњишта лучу светуДок одрасли наздрављају…. Нема више цике, смијехаПод гредама родне кућеЊено срце умирућеПрекрило је дивље пруће….. Аутор: Бојана Вучић Извор: Фејсбук страница Бојана Вучић

Jasenovac – “The Auschwitz of the Balkans”

20. јануар 2021.

Serbian Association of Norway’s 1st Conference on Jasenovac concentration camp with professor Gideon Greif, Knut Flovik Thoresen and Karina Cheshuiko. 5.2.2021 | 17:00h CET Link: https://youtu.be/UC5nrm5w3kA The 27th of January, the day of the liberation of Auschwitz, was chosen by the UN for International Holocaust Remembrance Day. As part of this annual observance, the Serbian Association of Norway will be commemorating the hundreds of thousands of Serbs, Jews, Roma and others, the innocent victims of Jasenovac and other death camps of the Nazi Ustaša-regime. We wish to make the Norwegian and international public more aware of this little-known chapter of the 2nd World War, by presenting prof. Gideon Greif’s book, “Jasenovac, Auschwitz of the Balkans”.

Краља Петра I Карађорђевића величали су сви градови у Хрватској

20. јануар 2021.

И док данас Срби углавном доживљавају непријатне ситуације када се нађу у Хрватској, од скидања таблица до вређања на националној основи, некада је ситуација била потпуно другачија, а у градовима широм Хрватске били су подигнути споменици посвећени династији Карађорђевић. Скупина династичких споменика посвећених краљевима Петру I Карађорђевићу и његовом сину, Александру I Карађорђевићу из времена Краљевине СХС, настајала је подручјима свих бановина, данас независних земаља Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније. И док се данас Срби не осећају добродошлим у Хрватској, одакле се скидају табле исписане на ћирилици, некада је слика била потпуно другачија. Бројна спомен обележја била су подигнута оквирно од средине двадесетих година до краја 1940.

(ВИДЕО) Објављен званичи трејлер за филм „Дара из Јасеновца“

19. јануар 2021.

Филм аутора Предрага Гаге Атонијевића и сценаристе Наташе Дракулић кандидован је за награде „Златни глобус“ и „Оскар“. Амерички студио „101“ објавио је први званични трејлер за филм „Дара из Јасеновца“, који ће од 5. фебруара бити приказиван у САД. Филм аутора Предрага Гаге Атонијевића и сценаристе Наташе Дракулић кандидован је за награде „Златни глобус“ и „Оскар“. Премијера у Србији заказана је за 22. април – дан пробоја преосталих јасеновачких заробљеника 1945. године. „Дара из Јасеновца“ је први српски филм /и први уопште/ који се бави концентрационим логором Јасеновац у којем су усташе, хватски фашисти, током Дугог свјетског рата убијали махом Србе, Јевреје и Роме. Филм говори о судбини српске дјевојчице

Лешеви побијених цивила леже насред Футошле улице Фото: Wikipedia / РАС Србија

Изложба архивских докумената „Мученици чурушки – отргнути од заборава”

19. јануар 2021.

Позивамо вас да присуствујете отварању тематске изложбе архивских докумената  „Мученици чурушки – отргнути од заборава” у четвртак 21. јануара 2021. године у 12.00 часова у галеријском простору Архива Војводине (Жарка Васиљевића 2А, Нови Сад) Аутори изложбе: протојереј Владан Симић, секретар Епархије бачке, др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине и Љиљана Дожић, архивски саветник Отварање изложбе ће се преносити путем друштвених мрежа, на Фејсбук страници Архива Војводине. Догађај ће бити одржан у складу са мерама и прописима Владе Републике Србије и Штаба за ванредне ситуације града Новог Сада. Молимо све да имају стрпљења и разумевања и да се придржавају важећих мера у циљу спречавања пандемије изазване Корона вирусом. Извор: Архив Војводине

ИТАЛИЈАНИ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА: „Хрватска је постала огромна крстионица и џиновска кланица“

19. јануар 2021.

Од првих дана окупације у априлу 1941. године, италијанска војска  извјештавалa je о ратним збивањима и у тим су извјештајима упозоравали  да је циљ новопроглашене Независне Државе Хрватске (NDH) најстрашнија и најдрастичнија ликвидација Срба. Команда италијанске Друге армије 10. јуна 1941. извјештава да је „хрватски ултранационализам који губи свако осјећање мјере успоставио режим насиља и терора, чији се интезитет стално повећава. Политичку борбу инспирише религиозни осјећај интегрисан у злочину. Политичко – религиозна борба усташа истински поприма таква обиљежја репресије која се може упоређивати  с најгорим временима средњег вијека“. Службено формирање усташке војнице (војске) почело је 10. 5. 1941. када је Анте Павелић, поглавник, наредио да се формира војна- усташка снага

У Шумарицама је убијено 2.400 грађана, од тога 261 средњошколац

Потресно Теслино писмо открива колико се поносио децом из Шумарица

18. јануар 2021.

И после готово осам деценија од када су немачки окупатори стрељали 2.400 грађана у Крагујевцу, отварају се нове странице ове трагедије. Тако је, на чудан начин, у историји до сада остала готово непоменута прича о Николи Тесли, који је само неколико месеци пре него што је умро имао снаге да у Њујорку оштро осуди фашисте, и скрене пажњу Американаца на жртве у својој домовини. Тако се он под насловом „Браћи у Америци“, у листу „Српски србобран“, обратио следећим речима: „Наш народ показује толику моралну снагу да нам светла образ пред светом. Оно што чине наша браћа у Старом Завичају достојно је духа који прожима нашу народну пјесму. Колику душевну снагу,

Жртве покоља у Шајкашкој

Крвави Божић у Чуругу

18. јануар 2021.

Масовна убиства у Чуругу ће трајати све до ноћи између 9. и 10. јануара. У једном магацину митраљеским рафалима убијено је 400 људи. Куће убијених пљачкала мађарска руља, војници и жандарми Према званичним подацима, у мађарској рацији у Шајкашкој која је спроведена по наредби из Будимпеште, а под командом генерала Ференца Фекетхалмија-Цајднера, у јануару 1942. године убијено је 2.345 невиних људи. Све то је урађено под изговором да бунтовне Србе заувек треба научити послушности и показати им да је међуратна Југославија била само пролазна епизода о којој више не треба ни да сањају. ВИШЕ од трећине од укупног броја жртава, њих 893, страдало је у Чуругу. То је, иначе, била

Како преко гена добијамо трауматично искуство наших предака

17. јануар 2021.

Многи верују да смо господари својe судбине, али ново истраживање открива у којој мери гени утичу на наше понашање и како се искуства блиских предака преносе у наш ДНК. Потомци људи који су преживели холокауст под већим су ризиком да развију анксиозност. Данас  је могуће дешифровати индивидуални генетски код. То је низ од 3,2 милијарде ДНК „слова“, јединствен за сваког од нас и он чини својеврстан калуп за наш мозак и тело, пише „Сајенс алерт“. Шта нам гени задају Ново истраживање Хане Хричлоу са Институ у Кембриџу открива колико јаку биолошку предиспозицију наше понашања има и колико смо предодређени за неке особине. Истраживање је показало да гени не одређују само

ПИТАО САМ ДА У ФИЛМУ О ЈАСЕНОВЦУ ИГРА НАЈВЕЋИ ХРВАТСKИ ГЛУМАЦ, ОН ЈЕ РЕKАО ДА БИ ГА УБИЛИ!

17. јануар 2021.

Нови филм Предрага Гаге Антонијевића „Дара из Јасеновца“ у свим категоријама је ушао у трку за награде Златни глобус и Оскар, а у фебруару почиње његово приказивање у америчким биоскопима. Славни редитељ био је гост Kурир телевизије и божићне емисије „Усијање“, где је на почетку разговора открио зашто смо толико чекали да неко уради филмску причу о највећем страдању нашег народа. Ми Срби смо увек тражили изговор у комунизму и Титу. Ова влада је и хтела и смела да уради овај пројекат, због тога им скидам капу. Ми смо у сваком случају дошли до тога да имамо први филм о Јасеновцу. Kриви смо и чак смо подлегли последњих неколико деценија

МИЛИМИР ВУЈАДИНОВИЋ: Поносни смо на положај Хрвата у Србији, исто желимо и за Србе у Хрватској!

17. јануар 2021.

Интервју са новоизабраним председником одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Републике Србије Милимиром Вујадиновићем. Након проведених избора и конституисања Народне скупштине Републике Србије формирани су у 2020. години одбори и радна тела Скупштине, а међу њима је и Одбор за дијаспору и Србе у региону. На место председника овог Одбора изабран је народни посланик Милимир Вујадиновић из Посланичке групе „Александар Вучић – за нашу децу“. Одбор је након конститутивне, средином децембра одржао и прву редовну седницу на којој су се чланови упознали са позицијом Срба у Црној Гори, Хрватској и Републици Српској, а ми смо са новоизабраним председником поразговарали о плановима за будући рад и могућностима овог тела

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА