arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Златић: О црном таласу и титоистичком шифровању стварности

Црни талас представља један од начина кодирања процеса претварања апсолутних жртава Трећег рајха у апсолутне кривце за последице његовог деловања Печатов саговорник Богдан Златић је филмски критичар, сценариста и публициста. Објављивао је текстове у бројним часописима и листовима. Као сарадник РТБ, касније РТС, ради критичке осврте и прилоге о филму. Покретач је и један од оснивача Друштва филмских критичара Београда. У стручним часописима објављује проблемске текстове о филму. Коаутор је зборника есеја о Новом Холивуду Светло у тами и приређивач и коаутор књиге Режија: Војислав Нановић – последњи пионир. Сценариста је Продужене Литургије о Светом Сави 1997, а за прославу Светог Саве преко интернета 1999. Југословенски професионалци за односе са јавношћу

Тагесцајтунг: Хрватска католичка заједница негира Јасеновaц усред Њемачке

Хрватска католичка заједница у Њемачкој учествује у релативизацији усташких злочина у Јасеновцу, а њемачке бискупије Римокатоличке цркве мало шта чине да то спријече, произлази из истраживања које је спровео берлински дневник „Тагесцајтунг“. „Тагесцајтунг“ је прикупио документе и фотографије који доказују да је у најмање 10 њемачких градова приказан филм Јакова Седлара „Јасеновац – истина“, који, како констатује лист, „релативизује Холокауст“, преноси „Дојче веле“. У филму се говори о 20.000 жртава у том логору, наспрам бројке од 83.000 колико, како наводи берлински дневник, биљеже озбиљни историчари. Њемачки лист наводи да Седлар доказано користи фалсификоване исјечке из новина, документује тобожњи угодни логорски живот фотографијама које су настале изван логора послије Другог свјетског

У Загребу да се подигне споменик Жртвама усташког режима

Антифашистичка лига Хрватске поднијела је захтјев да се измјени Закључак о подизању споменика жртвама Холокауста у Загребу те да на постаменту споменика у посвети умјесто „жртвама Холокауста“ стоји „жртвама усташког режима“, саопштено је у понедјељак из Лиге. Лига је затражила да посвета буде исписана на латиници те на језицима и писмима заједница жртава – ћирилицом, јидишем и ромским језиком. „Закључак Скупштине града Загреба, донесен 4. јуна, изазвао је недвосмислену осуду јеврејских организација из Хрватске као и Свјетског јеврејског конгреса“, истакли су у саопштењу. Јеврејска општина Загреб (ЖОЗ) у писму објављеном 19. јуна одлуку Скупштине оцијенила је срамотном, тврдећи да се тиме жели прикрити права истина о страдањима Јевреја на подручју

Миленко Јахура (ФОТО: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА)

Миленко Јахура: ДОШЛО ВРИЈЕМЕ ДА СЕ СРБИ УБИЈАЈУ

Убијање Срба из дубравског села Речице и Локве на стратишту Топола код Опузен, Далмација, у ноћи 26/27јуна 1941. (Дио исказа Стојана Рагужа, усташког ројника из Стојана Рагужа из Домановића дат исљеднику УДБ-е 1952. године у Мостару.) …Чим сам дошао у логор одмах смо отпочели са везивањем доведених Срба. Ја сам лично свезао Попара Вука, Делић Ђорђа, Вукосавић Мирка и Вукосавић Бранка – сви из села Рјечице. Везали смо их жицом која је дотјерана са камионима из Стоца и Чапљине. Жица је била обична – црна. Приликом везивања одузели смо им све ствари, које су Срби имали уз себе, а које смо ствари касније подијелили између себе. Мене је запао новчаник

jadovno_2013-frontal-01-svijece.jpg

Најава: Молитвено сећање на убијене Ливањске Србе

Потомци и поштоваоци ливањских Срба, које су усташе сурово побиле лета 1941. године, помолиће се за њихове душе и ове, 2019. године, у више места у Србији, Републици Српској и Федерацији БиХ. Злог лета 1941. године, жене и деца су живи бацани у јаме Динаре, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараци су побијени код села Пролог, нејач села Челебић побијена је у сеоској школи, а убијани су и на ливади Трновац, на подручју Купреса…. Преко 1600 цивилних жртава, од тек рођених до у старости онемоћалих нестало је тих дана, око Огњене Марије. Нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног

ГЛАВУ ДАЈЕМ, АЛИ СВОЈ НАРОД НЕ ОСТАВЉАМ: Да ли смо достојни љубави Светог Саве Горњокарловачког

Од Светог Саве до данашњих дана једина константа српског народа је Српска православна црква. Када погледамо православни календар тешко је набројати све српске светитеље. Кроз вијекове их је било много, али посебно су упечатљиви они који су страдали у вријеме злочиначке НДХ. Према истраживању свештеника Велибора В. Џомића у четири године усташких злочина убијено је 205 православних свештеника, три епископа и два Митрополита. Неки од њих проглашени су светим, а међу тим житијама посебно је упечатљива судбина епископа горњокарловачког Саве Трлајића. Подсјећање на његову судбину посебно је важно данас у времену када постоје они који покушавају да оперу биографију Алојзија Степинца. Наиме, према свједочанству свештеника Јована Силашког које је објављено

СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ КОРДУНАШКОГ ПРОЦЕСА

На 75. годишњицу „Кордунашког процеса“ у недељу 14. јула 2019. године у организацији Удружења бораца Кордуна из Београда код споменика у насељу Бусије први пут је одана пошта невино страдалим Кордунашима тога процеса.А страдали су, како је том приликом истакао Милош Кресојевић, чланови војног, политичког и партијског руководства Кордуна, али и виђенији Срби-Кордунаши интелектуалци. После монтираног судског процеса одржаног у Горњем Будачком (отуда га неки називају и Будачки процес) за наводну издају и сарадњу са непријатељима и четницима на смрт су 14. јула 1944. године осуђен Вељко Кораћ члан Народноослободилачког одбора (НОО) Кордуна, Љубо Вујчић члан которског НОО Слуња, Илија Жегарац шеф партизанске штампарије, Милан Момчиловић официр Плашчанског партизанског одреда

Никола Н. Живковић: „Неонациста“ у возу или Случај једног службеника немачке железнице

Како је један безазлени случај преко разгласа у немачком возу постао случај? Зато што један путник припада привилегованој групи људи – једној „невладиној организацији“. Никола Н. Живковић (Извор: Царса) Догађај се збио у првој половини јула ове године и то у брзом возу, који саобраћа између Минхена и Франкфурта. Наслови булеварске штампе гласили су отприлике овако: Нацистичка најава у брзом возу шокирала путнике“ („Nazi-Durchsage im ICE von München nach Frankfurt schockt Reisende“). А шта се заиста догодило? Прошле недеље, у источном делу града Франкфурта пронађена је бомба. И машиновођа преко разгласа казао је следеће: „Драги путници, наш воз за сада 45 минута касни, јер се морала одстранити бомба, коју су

У сусрет празнику – Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки

Епископ Сава Трлајић (световно име Светозар), рођен је 1884. године у Молу од оца Стефана и мајке Јелисавете рођене Каракашевић. Основну школу завршио је у родном месту, гимназију са великом матуром у Новом Саду, а Богословију у Сремским Карловцима. Правни факултет завршио је у Београду, а испит Правосуђа положио на Правном факултету у Загребу. Рукоположио га је епископ темишварски за ђакона 19, а за презвитера 27. истог месеца 1909. године. Као парохијски свештеник службовао је у Печки и Башаиду. Почетком 1927. изабран је за референта, а убрзо и за главног секретара Светог архијерејског синода. Као удов свештеник, замонашио се 27. октобра 1929. у манастиру Крушедолу. Убрзо је произведен за протосинђела

Ружа Томашић (Фото:.telegram.hr)

Љубитељ НДХ прозива Србију у Европском парламенту

Хрватски заступник у ЕУ парламенту Ружа Томашић, некадашња „правашица“ и отворени симпатизер усташке Независне Државе Хрватске, оптужује Србију да не сарађује са Хашким судом и тражи санкције за Београд. Ружа Томашић (Фото:.telegram.hr) Она се у говору пред парламентом у Стразбуру осврнула на налоге за хапшење које је Међународни казнени суд за бившу Југославију објавио 2015. године за адвокате Војислава Шешеља – Петра Јојића и Вјерицу Радету, који су оптужени за „непоштивање Суда“, преноси хрватски портал Дневно. – Службени Београд и даље одбија да поступи по налозима уз образложење да им то брани Закон о сарадњи с Хашким трибуналом који предвиђа обавезу изручења оптуженика за ратне злочине, али не и особа

Заштита ћирилице закочена у Влади

Нацрт закона о службеној употреби језика две године “путује” од Министарства до народних посланика. Спорне одредбе које латиницу дефинишу као помоћно писмо. Да ли се касни због неслагања премијерке и министра културе. Заштита српског језика и ћирилице, озваничена у Нацрту закона о службеној употреби језика и писма, готово две године од подношења предлога, ускоро би требало да се нађе пред посланицима српског парламента. Како „Новости“ сазнају, консултације владајуће коалиције око усвајања Нацрта су завршене. Названично се спекулише да се може очекивати отпор хрватске и бошњачке националне заједнице, док је Савез војвођанских Мађара уз извесне козметичке исправке спреман да закон подржи у Скупштини. Двогодишње кашњење се у јавности често тумачило и

Протеривање Срба из Хрватске у "Олуји"

Геноцид Хрвата над Србима јесте највећа српска национална трагедија

Пише: Јово Вукелић Непосредни сведоци, странци, у овом случају немачки комаданти, генерали кажу: генерал Александар Лер, командант за југоисток, 1943. обавештава Берлин да је до фебрауара 1943. уморено 400.000 Срба, затим, СС генерал Ернст Фик 15. марта 1944. извештава надређеног Хајнриха Химлера да је у логорима у НДХ поклано до 700.000 људи… Крајем 1944. немачки опуномоћени генерал у Хрватској Едмунд Глез фон Хорстнау пише о 750.000 побијених Срба. Он говори и „о страшним последицама „усташког касапљења српског становништва у Босни“ и додаје: „Један професор Бечког универзитета и предсједник Католичке акције који је у то време, као командант пука на Дрини, наредио да се отвори ватра са српске обале на усташе, кад

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЖРТВАМА НА ВАСИЉЕВИЋА БРДУ КОД КОТОР ВАРОША

На Васиљевића брду, у мјесној заједници Врбањци, у општини Котор Варош, данас је служен парастос за пет војника Републике Српске и двије цивилне жртве које су прије 27 година мучки убили припадници муслиманских паравојних формација. Цвијеће су на спомен-плочу положили представници општинске Борачке организације и начелник Котор Вароша Зденко Сакан. Окупљене је на трагичан догађај, када су страдали Радован Берак, Јован Васиљевић, Станислав Жарић, Саша Лазаревић и Радомир Сакан, као и цивили Тихомир и Славко Васиљевић, подсјетио предсједник Борачке организације општине Котор Варош Миладин Савановић. Парох врбањачки Драган Мијатовић, који је служио парастос, рекао је да жртве рата не смију бити заборављене. „Не смијемо заборављати немиле догађаје из прошлости, наша

„ГЕНЕРАЛ“ – ДОСАДАН ИДЕОЛОШКИ ФИЛМ КОЈЕГ СЕ И ГЛУМЦИ СТИДЕ

Филм „Генерал“ Антуна Врдољака о Анти Готовини досадно је и пропагандно остварење, које личи на филмове из 1947. године, наводи хрватски „Јутарњи лист“. Врдољаков филм о контроверзном официру који је командовао војно-полицијском акцијом „Олуја“ у којој је протјерано скоро 200.000 Срба, а дио њих ликвидиран, исмијан је у првом осврту на његову пулску премијеру. „У некој упоредној хронологији, Врдољаковом `Генералу` пандан нису `Сутјеска` и `Врхови Зеленгоре`, него стаљинистички филмови у којима Стаљин додиром руке поправља трактор, а мудре законе доносе бркати комесари партије“, наводи се у критичком осврту на овај у Хрватској дугоочекивани филм. У „Генералу“ нема помена о жртвама у „Олуји“, служба Готовине у Легији странаца приказана је само

СЛУЖЕН ПАРАСТОС У ДОЊОЈ ЦРКВИНИ КОД ШАМЦА

У Доњој Црквини код Шамца данас је служен парастос и положени вијенци за 16 бораца погинулих у Народноослободилачком рату, те за 10 бораца и три цивилне жртве у одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник Борачке организације Доња Црквина Златко Вуковић рекао је да је ово 11. година од када се служи парастос у знак сјећања на погинуле. Он је навео да је 13 погинулих у отаџбинском рату велики број за Доњу Црквину, те додао да су сви животе изгубили у дефанзивним дејствима на бранику отаџбине. Начелник Одјељења за општу управу Лепа Тривић рекла је да је Република Српска, као јединствена и слободна територија, утемељена на жртвама погинулих. „Општинска управа труди се да породицама

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.