arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Славка Томић: Заборављена српска хероина

23. децембар 2018.

Поводом књиге “Србија у Првом свјетском рату – хронологија дешавања” аутора Андрије Шошића откривено је да у српској литератури спомена о имену Славке Томић нема. Славка Томић, славна српска хероина Великог рата Била је наредник српске војске, са 16 година држала је пушку у рукама и ударила на Аустроугаре. Када је Андрија Шошић, аутор књиге, открио име Славке Томић у француском листу Екселсиор (1916), схватио је, проучавајући српску литературу, да њеног имена уопште нема. Срби за њу не знају. Зар за славну Славку Томић, која је двије године носила метак у тијелу и војевала на ратиштима? Зар за хероину Првог свјетског рата, коју је одликовао у српском војничком логору у

Меморандум САНУ

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (5) Цар је го – поручили су академици

22. децембар 2018.

Документ који је сачинила група академика, неувијено, бритким и јасним језиком говори и о последицама југословенског политичко-привредног експеримента званог самоуправљање Нерешено питање државности Србије није једини недостатак који би требало отклонити уставним променама. Југославија је Уставом из 1974. постала лабава државна заједница у којој се размишља и о другим алтернативама, а не само југословенској. То наводи на помисао да Југославији прети опасност од даљег расточавања. Српски народ не може спокојно очекивати будућност у таквој неизвесности. Због тога се мора отворити могућност свим нацијама да се изјасне о својим тежњама и намерама. Србија би се у том случају могла определити и дефинисати свој национални интерес, што би морало бити пре преиспитивања

Немања Девић: Прича о нашој прошлости и томе шта смо били, али и опомињућа о томе шта јесмо

22. децембар 2018.

Без посебне најаве, хоћу да са свим пријатељима поделим најбољу препоруку књиге „Српска прича“. Књиге на којој сам радио а која је уједно и нешто најбоље на чему сам до сада као историчар радио. . То је један њен упечатљиви одломак, када главни јунак, капетан Александар Милошевић, у априлу 1941. после распада државе и војске, долази у родно село и затиче оца, солунца. Та прича је прича о нашој прошлости и томе шта смо били, али и опомињућа о томе шта јесмо. „Сигурности ради, прво навирих кроз прозор. Мала петролејска лампа је осветљавала простор. Тек што беху вечерали. Отац је лежао на кревету обучен и замишљено пушио. Мајка и снаја

СПОМЕНИК ХЕРОЈУ МИЛАНУ ЈОВИЋУ НА ГРАДСКОМ ТРГУ У УГЉЕВИКУ

22. децембар 2018.

Спомен-статуа ратног хероја, пуковника Војске Републике Српске /ВРС/ Милана Јовића свечано је данас откривена на градском тргу у Угљевику, а освештао је Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије. Владика Фотије је поручио да је овај српски херој био „косовски јунак у наше вријеме“. „Јунак је онај који брани нејач, сиротињу и оне који су угрожени. То је наша етика од Косова до данас, а Милан Јовић је био косовски јунак у наше вријеме“, рекао је владика Фотије. Он је истакао да Срби треба да поштују своје јунаке и да се омладина на њих угледа. „Јунаци су уграђени у темеље Републике Српске и пут којим увијек треба да идемо је јуначки“, поручио

Проф. др Светозар Ливада

Затирање Срба у Хрватској (9): Етничко чишћење Далматинске загоре

22. децембар 2018.

Некада позната као Бановина или Банска Хрватска, Банија је увек имала уравнотежен национални састав становништва, у коме су две националне групе, хрватска и српска, све до 1991. биле готово подједнако заступљене. Иако се под називом Далматинска загора, овај регион Хрватске помиње тек после Другог светског рата, фактички је део Загоре који обухвата готово целокупно залеђе далматинске обале, а то је око 150 километара дуг појас уз море омеђен планинским масивима Козјака, Мосора, Омишке Динаре, Биокова и Рилића. Територијално, то су подручја општина Книн, Дрниш, Бенковац, Обровац, Сињ, Врлике, Имотског и Вргорца. Истражујући пописе становништва у периоду од 111 година, професор Светозар Ливада истиче да се у том периоду, односно до

Вучић и Додик за Меморијални комплекс у Доњој Градини

22. децембар 2018.

Предсједник Србије Александар Вучић предложио је данас у разговору са предсједавајућим Предсједништва БиХ Милорадом Додиком да се у спомен подручју Доња Градина изгради нови Меморијални комплекс и музеј, како би ђеца са ових простора могла да уче о Јасеновцу и злу које се ту догодило. „Идеја је да направимо нешто што би био највећи заједнички споменик, на територији где живе Срби – да у Доњој Градини изградимо нови Меморијакни комплекс и музеј, са могућношћу најбољих и најснажнијих видео записа из времена Дрогог светског рата“, рекао је Вучић. На тај начин би, каже, деца из Србије, БиХ, али и из Хрватске могла да уче какво се зло догодило у Јасеновцу, јер

СЈЕЋАЊЕ НА ОСНИВАЊЕ ПРВЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ БРИГАДЕ

21. децембар 2018.

Представници Градског одбора СУБНОР-а, данас су, поводом обиљежавања 77 година од формирања Прве пролетерске бригаде положили вијенце и цвијеће на споменик Палим борцима у Бањалуци. Предсједник бањалучке организације СУБНОР-а Раде Џајић подсјетио је да је Прва пролетерска народноослободилачка ударна бригада формирана 21. децембра 1941. године у Рудом, те да ће педесетак чланова сутра тамо отпутовати да обиљежи и ода почаст борцима ове бригаде. „Настојимо да погинуле борце Народноослободилачког рата /НОР/ не заборавимо. То је наша обавеза“, рекао је Џајић новинарима. Он је додао да у Бањалуци живи стотињак учесника НОР-а и четири носиоца партизанске споменице. Према ријечима деведесетдвогодишњег Радета Џајића, градска организација СУБНОР-а има око хиљаду чланова, од којих су

ГОДИШЊИЦА ЧЕТНИЧКОГ ЗЛОЧИНА У ВРАНИЋУ: Крвници ни децу нису пoштедели

21. децембар 2018.

У Вранићу код Београда јуче је обележено 75 година од четничког злочина над 68 недужних становниka. Четници Авалског корпуса сатрли 14 породица. Зверски злочин не сме да буде заборављен. Овде смо да не заборавимо један од најтужнијих догађаја за Вранић и Србију, да подсетимо на трагичан и болан биланс четничког злочина који се догодио пре тачно 75 година. У ноћи између 20. и 21. децембра, четници Авалског корпуса Првог батаљона Посавске бригаде убили су 68 житеља нашег села. Клали су жене, децу, бебе… Сатрли су 14 породица, редом. Овако је данас на годишњицу покоља 1943. године, подсетио Владан Пантић, председник Удружења „20. децембар“, поклањајући се сенима настрадалих пред Спомен-домом у

Дејан Медаковић, генерални секретар САНУ 1986. године

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (4) Пуцају из свих артиљеријских оружја

21. децембар 2018.

Меморандум је последњих месеци 1986. постао обавезна тема партијских састанака, а највећи апсурд је био у чињеници да су доношене оптужбе документа који заправо нико није читао Ситуација се погоршава из дана у дан. Два пута сам телефоном разговарао са Вукојем Булатовићем (потпредседником Председништва СР Србије), упорно захтева да му Академија пошаље Меморандум. Каже, незгодно је да га траже од новинара. Српски политичари су и сами изложени разним притисцима. Они се неће испрсити и узети у заштиту Академију, прву кућу свог народа. Напротив, они ће нас напасти из свих оружја, а то може да има и кобне последице. Ове речи записао је другог октобра 1986. у свој дневник академик и

svetozar_livada.jpg

Затирање Срба у Хрватској (8): Прогон православља са Баније

21. децембар 2018.

Некада позната као Бановина или Банска Хрватска, Банија је увек имала уравнотежен национални састав становништва, у коме су две националне групе, хрватска и српска, све до 1991. биле готово подједнако заступљене. Светозар Ливада, аутор озбиљне студије која анализира статистичке податке у периоду од чак 130 година, наводи да је регија Банија, као део Војне крајине, попут Лике и Кордуна, прошла кроз све невоље и недаће граничарског краја, па мање-више све што је речено за те регије вреди и за Банију: успорени раст становништва, велики људски губици, тешки и мукотрпни животни услови целокупног становништва, стално досељавање нових породица као основа за регрутацију новака потребних за одбрану „предзиђа хришћанства“, као и тешко

Споменик Камени цвет у Јасеновцу

КОХОРСТ: ХРВАТСКА ДА ПРЕСТАНЕ СА РЕВИЗИЈОМ ИСТОРИЈЕ

20. децембар 2018.

Амерички амбасадор у Хрватској Роберт Кохорст поручује хрватским властима да престану са промовисањем историјског ревизионизма и обезбиједе враћање имовине жртвама. Он је за хрватски „Национал“ открио да је један од важних задатака америчке Амбасаде да подстакне Хрватску да призна оно што се догодило за вријеме Другог свјетског рата. „Ријеч је о једном од наших приоритета како бисмо подстакли Владу да не промовише ревизионизам и пронађе рјешења за проблеме који су се догодили током Холокауста“, поручује Кохорст. Он вјерује да Влада Хрватске то жели да учини, али да треба потпуно да прихвати одговорност и „обезбиједи враћање имовине жртвама“. Хрватска је изложена дипломатским примједбама из свијета које се односе на покушај ревизије

Akademik_Ljubodrag_Dimic.jpg

ЉУБОДРАГ ДИМИЋ: Косовски мит живи и треба и даље да живи у историјској вертикали српског народа!

20. децембар 2018.

„Рекао сам да је албанска идеја једина жива мегалоидеја на Балкану и да она готово дуже од 140 година покушава да се наметне политичким субјектима у свету. Један од центара јесте та идеја о Албанији четири вилајета, на коме треба да живи искључиво албанско становништо, простире и са ког треба потиснути Хелене и Словене, другим речима и Србе и Црногорце и Македонце и све народе који ту живе. Та великоалбанска идеја не само да се шири него покушава и да се наметне.“ Ово у интервјуу „Искри“ каже српски историчар Љубодраг Димић, универзитетски професор, редовни члан САНУ. Са господином Димићем разговарали смо ових дана у Андрићграду. Једном приликом сте рекли да

Насловна страна "Новости" 25. септембра 1986. године

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (3) Крађа из стана академика Ђорђевића

20. децембар 2018.

Званична верзија, коју је саопштио тадашњи потпредседник САНУ Антоније Исаковић, и која до данас ни на који начин није официјелно оповргнута, јесте да је Меморандум – просто украден. Ко је из зграде Академије почетком септембра 1986. године изнео радни текст Меморандума и растурио га на улици – до данас није откривено. За ово питање везује се једна од више контроверзи које прате овај документ од првог дана његовог обелодањивања. Ништа мање важно питање у политичком трилеру који готово без прекида траје пуне три деценије јесте и како се рукопис на коме су радили академици нашао у рукама новинара „Вечерњих новости“ Александра Ђукановића, из чијег пера ће 24. и 25. септембра

Милаковић: Није лако бити Србин у Вуковару

20. децембар 2018.

Заменик градоначелника Срђан Милаковић показао је попис убијених Срба у Вуковару. На списку су 42 имена убијених у јулу и августу 1991. године. Дан након што је вуковарски ХДЗ затражио да се забрани рад Демократског савеза Срба тврдећи да његови чланови износе неистине о деведесетим годинама прошлог века, заменик градоначелника Срђан Милаковић показао је попис убијених Срба у Вуковару. На списку су 42 имена вуковарских Срба који су убијени у јулу и августу 1991. године, а реч је о цивилима који са ратним дејствима нису имали везе. -Ти су људи пореклом Срби, то су цивилне жртве, и кривци који су их убили никада нису одговарали. У Вуковару се говори о

svetozar_livada.jpg

Затирање Срба у Хрватској (7): Кордун историјски полигон смрти

20. децембар 2018.

Још једна регија у Хрватској вековима је имала претежно српско становништво, а претходно је такође чинила део Војне Крајине. Реч је о Кордуну који Светозар Ливада метафорички због чињенице да је стално био на удару, назива „историјски полигон смрти“. Још једна регија у Хрватској вековима је имала претежно српско становништво, а претходно је такође чинила део Војне Крајине. Реч је о Кордуну који Светозар Ливада метафорички због чињенице да је стално био на удару, назива „историјски полигон смрти“. – Сва су та страдања у прошлости најчешће била свестрана, систематска и радикална – истиче Ливада и додаје да је прва карактеристика ове регије, уколико се анализурају подаци од 1880. до 1991. „спор

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА