Рајко Обрадовић (24) је заједно са својом породицом протеран из Крајине 1995. године. Више од 20 година касније, он се вратио у своје родно село поред Грачаца, са дипломом Правног факултета у Београду, да чува – овце. – Баба и деда нису могли више да издрже у Србији. Недостајала им је Крајина, па су се 1999. године, кад је још било „свеже“, вратили у Грачац. Зато сам и ја желео да се вратим, а имао сам и где – каже Рајко за „Блиц“ и додаје да деда није ни хтео да иде. Када је кренуло гранатирање његовог села, Рајко каже да је отац потрпао њих седморо, од којих је било

Хрвати у недељу „славе“, кажу да је „Олуја“ била „победа хрватске војске, полиције и Хрватског већа обране“. А у Србији за то време туга, око 250.000 прогнаних напустило је пре 23 године домове, огњишта, земљу… Једна од породица која је била у конвоју избеглица презивала се Марић. Најближа фамилија Алекса Марића, бившег кошаркаша Партизана и потом репрезентативца Аустралије. Тада 11-годишњак, рођен у Сиднеју, памти ту 1995. А његова прича за „Блиц“ је више него потресна: Наиме, Алексов деда је убијен почетком августа 1995. током хрватске војне акције „Олуја“ у својој кући у Сонковићу код Шибеника. Његови посмртни остаци ексхумирани су тек последњег дана новембра 2012. из заједничке гробнице на локацији

Још се не зна судбина 1.746 Срба несталих током сукоба у Хрватској, а породице несталих кажу уочи обележавања војне акције Олуја да за њих „Олуја још траје и трајаће све док не пронађу и сахране своје најмилије“ Још се не зна судбина 1.746 Срба несталих током сукоба у Хрватској, а породице несталих кажу уочи обележавања војне акције „Олуја“ да за њих „она још траје и трајаће све док не пронађу и сахране своје најмилије“. Мира Деветак каже да је њеног супруга током Олује заробила Војска БиХ, да су га заједно са још три саборца мучили и на крају убили. Њена борба за проналажење посмртних остатака супруга траје пуне 23 године.

Предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова Миленко Савановић сматра да сјећање на акцију хрватских снага „Олуја“ мора бити пренесено у насљеђе млађим генерацијама, да се не би заборавило страдање и поновила крвава историја српског народа. Савановић је подсјетио да за овај злочин, у којеме је страдало 1.922 углавном српских цивила, нико није одговарао и истакао да је оружана акција „Олуја“ наставак усташке идеологије и пројекта НДХ. Он је на конференцији за новинаре у Бањалуци рекао да се под покровитељством влада Српске и Србије сутра у Бачкој Паланци одржава централна државна манифестација Дана сјећања на прогнане и страдале Србе у операцији „Олуја“ коју су 4. августа 1995.

Представници породица чији су најмилији нестали током хрватскe злочиначке акције „Олуја“ у августу 1995. године, поручили су да ће та акција за њих трајати све док судбине чланова њихових породица не буду познате и жртве достојанствено сахрањене. Мирјана Деветак је, говорећи у име породица жртава на тематској конференцији „Некажњени злочини у `Олуји` – посљедице 23 године послије“, рекла да се они који су изгубили најмилије већ двадест година буде и лијежу са истим болом и питањем, зашто. „Нама је `Олуја` стално, а докле ће да траје не знамо. Можда ја нећу дочекати истину о свом мужу чије убице су из Бужимске дивизије Петог корпуса Армије БиХ добро познате и можда

Координатор Документационо-информационог центра „Веритас“ за Бањалуку Радомир Кужет рекао је да су у операцији хрватских снага „Олуја“ 1995. године извршени геноцид и етничко чишћење над српским народом, јер је више од 1.860 Срба из Републике Српске Крајине убијено, а четврт милиона протјерано. „Хашки трибунал је рекао да то није то, али циљ и план су реализовани, а акција је спроведена до танчина. Од првог дана се хтјела спровести идеја – трећину Срба убити, трећину прекрстити и трећину протјерати. Мислим да се то са овом акцијом успјело“, рекао је Кужет на данашњој конференцији за новинаре у Бањалуци поводом обиљежавања 23 године од егзодуса Срба из Хрватске. Он је истакао да Хашки

Помен жртвама хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ биће служен у недјељу, 5. августа, у Цркви Светог Марка у Београду, као и у многим општинама широм Србије, најавио јер Комесаријат за избјеглице и миграције Србије. Комесаријат у саопштењу подсјећа да се сутра навршавају 23 године од ове акције током које је протерано више од 200.000 крајишких Срба и да је тада живот изгубило или се води као нестало више од 2.000 људи. „Сећање на десетине километара дугу колону оних који су у Србију стигли преко БиХ и данас сведочи о једном од најмасовнијих егзодуса на овом поднебљу“, истиче се у саопштењу. Из Комесаријата додају да је од почетка ратова на просторима бивше