јануар 2018 - Страница 5 од 19 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за јануар 2018 » Страна 5

Немачки доктор, Рудолф Хензел о штетности бомбардовања Србије

27. јануар 2018.

Број оболелих од карцинома у свету је у сталном порасту, а један од главних разлога је употреба осиромашененог уранијума у бобмардовању Савезне Републике Југославије 1999. године, али и Републике Српске 1994. године. Ово у свом научном чланку износи познази немачки лекар Др Рудолф Хензел, који за читаоце портала „Србин инфо“ износи целу анализу о пошасти за целокупно човечанство, а о којем ћуте медији на Западу. Он наглашава да је код све више пацијената у Немачкој и Швајцарској откривен висок ниво Урана 238, за који део стручњака истиче да не зна одакле потиче, али да постоје научни кругови, који ову појаву објашњавају бомбардовањем Срба током деведесетих година прошлог века, али и

На Светог Саву 1996. затворено мучилиште за Србе у Тарчину

27. јануар 2018.

На данашњи дан 1996. године затворен је концентрациони логор „Силос“ у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу. „Силос“, као концентрациони логор за Србе, којим је управљала такозвана Армија БиХ, отворен је 11. маја 1992. у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. године на Светог Саву, односно два мјесеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум. Према свједочењу бивших заточеника, „Силос“ је имао све елементе злогласног логора из Другог свјетског рата Аушвиц. У „Силосу“ је било заточено 600 српских цивила, од чега

Међу доказима о злочинима је и списак Теслине побијене родбине, Фото Жељко Кнежевић

„Новости“ на изложби о Јасеновцу у Њујорку: Свет видео истину коју Загреб хоће да сакрије (ФОТО/ВИДЕО)

27. јануар 2018.

„Новости“ у УН на изложби са последњим живим заточеницима монструозних логора у Независној Држави Хрватској. Многи посетиоци нису знали да су усташе убиле чак 91 Теслиног рођака, од тога 10 у Јасеновцу ЊУЈОРК ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ИЗВЕШТАЧА Kада је рођен Илија, бака је тешила нашу маму Ану и говорила јој да ће моћи увек да га позна ако јој се негде загуби. Имао је белег на левој слепоочници. И даље чекам да ми се врати. Осећам да је жив. Сигурна сам у то. Тако нам говори стена од жене, Јелена Радојчић Бухач. Једна је од петоро преживеле деце логораша из злогласних Јасеновца и Јастребарског. Оца су јој усташе убиле маљем, пред

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (37): Потписан мировни документ

27. јануар 2018.

Рат је, ето, прошао, а муке остале да вјечно боле. Није ваљда да ћу крити да сам био у рату. Да сам и патио и саосјећао са српским борцима јунацима рата, онима који су и најзаслужнији за ово мало, а заправо велико, што данас имамо 14. децембар 1995. Догодио се Париз. Слободан Милошевић, Алија Изетбеговић и Фрањо Туђман потписали мировни документ који је, тек парафиран, и први пут овјерен у америчкој бази „Рајт Петерсон“ код Дејтона. Рат је, ето, прошао, а муке остале да вјечно боле. Зашто је толико момака изгинуло? Зашто је толико кућа порушено? Ко ће бринути о стотинама хиљада људи протјераних са родних огњишта? Са своје дједовине.

Историчар и писац Чедомир Вишњић отворено о Титиној југославији и њеним Србима, Кордунашком процесу, Владимиру Бакарићу …

26. јануар 2018.

Историчар Чедомир Вишњић јавности је познат као бивши предсједник СКД Просвјета и помоћник министра културе у РХ. У овом тренутку један је од најистакнутијих српских писаца који живи и ради у Хрватској. У свом стваралаштву дотицао се оних тема које су у вјековном битисању Срба у Хрватској од историјског значаја. На овогодишњем сајму књига представио се са књигом Време спорта и разоноде – Титина Југославија и њени Срби 1951–1971. У разговору за Српско коло Вишњић је објаснио зашто се опредијелио за овај наслов, а није се либио да коментарише и друга, за Србе у Хрватској, осјетљива историјска питања. – Свако од нас из генерације која је одрастала и образовала се

Сећање на жртве Холокауста – положени венци на Старом сајмишту (ВИДЕО)

26. јануар 2018.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста (27. јануар) обележен је данас државном церемонијом код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату на Старом сајмишту у Београду Београд – Међународни дан сећања на жртве Холокауста (27. јануар) обележен је данас државном церемонијом код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату на Старом сајмишту у Београду. Након верског обреда, који је обавио рабин Исак Асиел, преживели логораши, њихови потомци, представници државе, града Београда и амбасада положили су венце и беле руже којима су одали почаст убијенима у Холокаусту. „Оваква сећања и комеморације најбоље би било да почнемо од основне школе и да учимо да се доброта у људима мора вежбати и стварати

Рабин Асијел: На изложби у УН приказане чињенице

26. јануар 2018.

Рабин београдски Исак Асијел изјавио је данас да су на изложби „Јасеновац – право на незаборав“ у сједишту УН у Њујорку приказане чињенице. „Чињенице су чињенице“, рекао је Асијел, коментаришући противљење званичног Загреба да ова изложба о страдању Срба и Јевреја у Јасеновцу буде постављена у сједишту УН. Министар спољних послова Србије Ивица Дачић отворио је синоћ у сједишту УН у Њујорку изложбу „Јасеновац – право за незаборав“, коју је званичан Загреб свим дипломатским средствима покушао да спријечи, а потом је оптужио Србију да овом изложбом „манипулише и пласира лажне податке“ и да страдање у том логору „користи у пропагандне сврхе“. Асијел је данас присуствовао обиљежавању Међународног дана сјећања на

Јадовно је било једно од највећих српских стратишта Фото Википедија

Књигу о злочинима над Србима забрањивао Ватикан, комунисти, а САНУ 2012. одбила да дистрибуира

26. јануар 2018.

„Магум кримен“ (Велики злочин) академика Виктора Новака, Хрвата и универзитетског професора историје, који је у свом делу разобличио хрватски клерофашизам, много пута „саплитана“ Глас о клерофашизму у Хрватској и геноциду над Србима тешко је у протеклим деценијама проналазио пут до светске јавности. Више пута осујећени су покушаји појединаца да свет сазна истину о усташким злочинима у НДХ и улози католичког свештенства у страдању српског народа. Књига „Магнум кримен“ (Велики злочин) академика Виктора Новака, Хрвата и универзитетског професора историје, који је у свом делу разобличио хрватски клерофашизам, од свог првог издања, 1948. године била је забрањивана и цензурисана. Нашла се на ватиканском попису забрањених књига – Index librorum prohibitorum, комунисти су

У Музеју Семберије у Бијељини данас је отворена изложба о меморијалима Првог свјетског рата у Републици Српској, чији су аутори Мирко Бабић, Снежана Неговановић и Ненад Лукић.

Меморијали Великог рата у добром стању

26. јануар 2018.

У Музеју Семберије у Бијељини данас је отворена изложба о меморијалима Првог свјетског рата у Републици Српској, чији су аутори Мирко Бабић, Снежана Неговановић и Ненад Лукић. Неговановићева је рекла новинарима да је изложба резултат трогодишњег истраживања и ово је њено прво представљање које приказује стање 43 меморијална обиљежја, а уз изложбу је урађен и каталог. „Упоредо са нашим истраживањем трајала је и обнова меморијала, захваљујући општем интересовању поводом стогодишњице обиљежавања краја Првог светског рата и овом изложбом започиње низ догађаја којима ће се обележити победа у овом Великом рату“, истакла је она. Према оцјени аутора истраживања, на територији Републике Српске меморијали Великог рата су у врло добром стању, захваљујући

Бизаран прилог на ХРТ – Детињство у НДХ и играчка Хитлер

26. јануар 2018.

Загреб — Емисија ХРТ-а „Код нас дома“, која се емитује уместо емисије „Хрватска уживо“, у среду објавила прилог који би се могао назвати бизарним, пише Индеx.хр. Ради се о једном ТВ прилогу пуштеном у поменутој емисји, а у ком се говори о „генијалном Загрепчанину“ Живку Парцу, чији је отац погинуо за време Другог светског рата у Русији. „Тада се приказује слика Живковог оца у војној униформи уз глас који каже: Живко је имао само пет година када му је отац ветеринар нестао у Русији с већим делом Здруга лакопревозне Друге хрватске легије у борбама код Дона 1942. године“, наводи Индеx и додаје да преведено на обичан језик то значи

Ивица Дачић на отварању изложе о Јасеновцу у Њујорку (Фото МСП-Танјуг)

Дачић: Пленковић да се поклони жртвама Јасеновца

26. јануар 2018.

Исто тако као што Пленковић одлази у Јерусалим да се поклони сенима у Јад Вашему, очекујемо да то уради у Хрватској и самом Јасеновцу и да јасно дефинише и каже ко су жртве, рекао је Ивица Дачић Њујорк – Потпредседник српске владе и шеф дипломатије Ивица Дачић, који је у седишту УН у Њујорку отворио изложбу „Јасеновац-право на незаборав”, позвао је хрватског премијера Андреја Пленковића да оде у Јасеновац, поклони се сенима и јасно каже ко су жртве. Јасеновац је један од, нажалост, највећих концентрационих логора из периода Другог светског рата, подсетио је Дачић. Исто тако, казао је, као што српски народ има довољно смелости, храбрости и морала да сагледа

Почело снимање филма о херојима са Кошара (ВИДЕО)

26. јануар 2018.

Радио-телевизија Србије у копродукцији с Министарством одбране и Војнофилмским центром „Застава филм“ почела је снимање документарно-играног филма о борбама на Кошарама и Паштрику 1999. године. Филм ће бити емитован на двадесетогодишњицу НАТО бомбардовања као захвалност свима који су штитили границу отаџбине током 1999. године, али и почаст онима који су дали животе за одбрану земље. У документарно-играни филму који се снима у копродукцији Радио-телевизије Србије и Министарства одбране Републике Србије, хронолошки ће бити испраћена дешавања од напада на караулу Кошаре 9. априла 1999. године, уз осврт на догађаје на Косову и Метохији који су им претходили годину дана раније, па све до потписивања Кумановског споразума јуна 1999. године. У борбама

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (36): Ослобођени француски пилоти

26. јануар 2018.

Ослободили смо два француска пилота. Свијет затечен гестом добре воље српске стране 4. новембар 1995. На гробљу у родном му селу Машићи код Градишке данас је у присуству високих војних старјешина, сабораца, родбине и пријатеља откривен споменик пуковнику Рајку Балаћу, хероју борбе српског народа за слободу. За част и достојанство. Споменик српском јунаку који је, на данашњи дан прошле године, погинуо на Радићу, на бихаћком ратишту, открио је генерал-потпуковник Манојло Миловановић, начелник Главног штаба Војске Републике Српске. 27. новембар 1995. Ако је Бихаћ био кључ рјешења кризе и нашег усуда у западном дијелу Републике Српске, а по многима сигурно јесте, због чега се онда то питање није ријешило поткрај прошле

Дачић: Нацисти убијали индустријски, а усташе својим рукама и страсно (ФОТО / ВИДЕО)

26. јануар 2018.

У седишту Уједињених нација у четвртак увече отворена изложба о злоделима у Јасеновцу Не смемо дозволити насилно нити перфидно мењање погледа на прошлост и историјске чињенице, јер се тиме релативизују и негирају геноцидне и злочиначке политике према целим народима у прошлости. Уколико не негујемо културу сећања и нисмо на опрезу, ризикујемо да нам се понови трагична судбина из прошлости. Логор Јасеновац мора остати као један од најзначајнијих симбола Другог светског рата, страдања Срба, Јевреја, Рома, антифашиста Хрвата и других нација, симбол масовног и суровог убијања. Ову поруку пренео је у четвртак увече први потпредседник Владе и министар спољних послова Србије Ивица Дачић, који је у седишту УН отворио изложбу „Јасеновац

Премијера филма Бориса Малагурског о Косову у Љубљани

26. јануар 2018.

Уводна реч организатора Никше Малетића и Обраћање Бориса Малагурског У уторак, 23. јануара, дворана културно-духовног центра Св. Ћирила и Методија у Љубљани била је тесна да прими око 400 људи, у великој већини омладине, придошлих на премијерно приказивање новог документарног филма Бориса Малагурског „Косово, тренутак у цивилизацији“. Режисер и сценариста филма Борис Малагурски се посетиоцима обратио а после пројекције је одговарао на питања присутних. Тако је и јавност у Љубљани имала прилику да се, после премијера у Београду, Штокхолму и Москви, упозна са новим делом талентованог режисера. Организатор пројекције био је Никша Малетић. Никола Милованчев ИЗВОР: Центар академске речи