arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Представљање књиге о страдању СПЦ у Независној Држави Хрватској

У Народној библиотеци „Филип Вишњић“ у Бијељини сутра ће бити представљена књига „Страдање Српске православне цркве /СПЦ/ у Независној Држави Хрватској“, аутора Јована Мирковића. „У Независној Држави Хрватској /НДХ/ од 1941. до 1945. године, СПЦ, њено свештенство и српски народ доживјели су голготу библијских размјера, срушено је око 450 српских цркава, а око 800 је опустошено и оштећено“, наводи се у најави за представљање књиге у бијељинској библиотеци. Исцрпни текстови у књизи праћени су са 900 документарних фотографија, које приказују срушене, полусрушене и попаљене цркве, капеле, јаме, згаришта. Књига доноси биографије 171 српског свештеника, које су усташе убиле у њиховим домовима, црквама или у госпићким и јасеновачким логорима. Описани су

У хрватском Сабору се чуло „четник Вучић“

Загреб — У расправи о Закону о хрватским бранитељима у Сабору један заступник помињао је и „Вучића четника“, „председника Републике Српске“. Наиме, у хрватском парламенту посланик Моста Миро Буљ коментарисао је изјаву председника Србије Александра Вучића о новом хрватском закону, у којој је рекао да ће доношење овог закона значити отварање Пандорине кутије. „Ваша је дужност зауставити изјаве вашег коалиционог партнера Милорада Пуповца, који генерала Бобетка упоређује с ратним злочинцима попут Ратка Младића и осталих. Не сме да се дозволи да нам човек споља који је председник Републике Српске, четник Вучић, упућује поруке о хрватским бранитељима“, рекао је Миро Буљ, а пренео хрватски портал „Индекс“. Извор: Б92 Везане вијести: Нови

За борце Војске Републике Српске из Подгоре код Лопара данас је служен парастос испред спомен-обиљежја на којем су уписана 22 имена.

Парастос за борце из Подгоре

За борце Војске Републике Српске из Подгоре код Лопара данас је служен парастос испред спомен-обиљежја на којем су уписана 22 имена. Начелник општине Лопаре Радо Савић истакао је да је Подгора у рату дала велики допринос одбрани, јер су борци овога краја били на бранику планине Мајевице. „Општина Лопаре је у предходном периоду урадила бројне инфраструктурне пројекте да би се побољшао квалитет живота мјештана, а у овој години син несталог борца из Подгоре примљен је у стални радни однос у Центар за културу у Лопарама“, рекао је Савић новинарима. Према његовим ријечима, за потребе Борачке организације у Лопарама годишње се издваја 70.000 КМ из општинског буџета. Предсједник Општинске борачке организације

Недељко Митровић

Породице погинулих из Српске против ретификације споразума

Републичка организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Српске против је ратификације Споразума о статусу функционисања Међународне комисије за нестала лица у БиХ /ИЦМП/ због њихове пристрасности бошњачким, а на штету српских жртава, рекао је предсједник ове организације Недељко Митровић. „Породице погинулих и несталих из Републике Српске у потпуности се залажу да Дом народа парламента БиХ не ратификује Споразум са ИЦМП-ом, јер би на тај начин верификовали њихову активност, која није била објективна“, рекао је Митровић Срни. Он је истакао да су породице погинулих и несталих из Републике Српске из више разлога незадовољне радом ИЦМП-а, прије свега, асистенцијама у процесу тражења несталих, ексхумацијама, а посебно идентификацијама посмртних остатака. „За

Фото: ABA liga/Mornar/Media Pro

Цедевита изгубила психолошки рат с Београдом

У спортској предигри новој сезони Цедевита је изборила три побједе над конкурентима из АБА лиге, а потом је, у политичкој предигри, изгубила психолошки рат покренут из Београда. Након што су поједини српски таблоиди слово “У” у именима појединих играча (Укић, Крушлин, Муса, Мурфи, Буљевић) окарактеризовали усташким знаком, у Цедевити су одлучили промијенити фонт на дресовима својих играча премда је исти био и цијеле прошле сезоне и никоме није сметао. Спортски дио клуба био је против тог потеза јер се тиме тој бесмисленој причи даје на значају и као да се признаје “гријех”, но главни спонзор замолио је да се то промијени како то не би угрозило његове пословне интересе у

big-1503.jpg

Милан Цветојевић убијен код Сиска, нађен крај Ковина

Миља Цветојевић свога је супруга Милана сахранила тек након рата, након што јој је нетко од повратника у поштански сандучић ставио лист „Панчевац“, у којем је писало да је тијело Милана Цветојевића пронађено на обали Дунава код Ковина, шест мјесеци послије убојства уз Саву Мошћеница код Сиска, топао дан 19. септембра 1991. Милан Цветојевић ради у дворишту породичне куће. Три особе, одјевене у маскирне униформе без ознака, гологлаве, с пиштољима за опасачима, долазе по њега и одводе га на обалу Саве, у оближњу Храстелницу, гдје га убијају мецима у потиљак. Убиство Милана Цветојевића тек је једна од неколико стотина сисачких ратних прича у којој починитељи нису одговарали. Све судске инстанце

Прва СДС Фото: СРНА

Прва СДС: Пресуда Капетану Драгану заснована на мржњи према Србима

Пресуда хрватског правосуђа Драгану Васиљковићу, познатијем као Капетан Драган, је политикантска, обојена усташком идеологијом и заснована на мржњи према Србима, саопштено је данас из Прве Српске демократске странке. Из ове партије наводе да је пресуда Васиљковићу осуђена да у будућности буде дерогирана и оборена, јер међународни правни поредак неће прихватити негирање међународних конвенција о људским, политичким и правним слободама. „Најоштрије осуђујемо правосуђе једне државе која је, нажалост, у ЕУ, а изриче овакве срамне и антисрпске пресуде“, истичу из Прве СДС. Васиљковић је јуче у сплитском Жупанијском суду, након годину дана суђења, неправоснажно осуђен на 15 година затвора. Проглашен је кривим по двије тачке оптужнице – злостављање затвореника на Книнској тврђави

Дрaгицa Koвaчeвић

Tajнa брaтoвoг кaпутa

Дрaгицa Koвaчeвић сумњa дa je нeкo тoкoм рaтa у бaниjскoм Kлaснићу ликвидирao њeнoг брaтa Mилaнa Дeмићa, jeр ниje хтиo узeти oружje и крeнути у рaт Лутajући пo зaпуштeнoм и нaпуштeнoм Kлaснићу, прoлaзeћи крaj дeсeтинa срушeних, нaгoрjeлих и oпљaчкaних кућa, нигдje нe нaлaзимo чeљaдeтa. Oдjeднoм, изa jeднoг зaвoja трoшнoг путa, зaбљeсну нaс кућa, тoликo лиjeпa дa зaстaje дaх. Испрeд њe, витaлнa жeницa пoзвa нaс у двoриштe. ‘E, бaш лиjeпo дa стe дoшли, дaнaс ми je сeдaмдeсeти рoђeндaн!’ – рeчe уз ширoк oсмиjeх и oтвoри joш ширe врaтницe. Нa трпeзи сe зa чaс нaђoшe тeк убрaнe jaбукe и крушкe. Приje чeтрдeсeт гoдинa, Дрaгицa Koвaчeвић и њeн супруг Љубoмирoтишли су, зa пoслoм из Kлaснићa у Kaрлoвaц,

Зграда Европског парламента у Стразбуру Фото: СРНА

Европски парламент постао „рајска башта“ хрватских ултрадесничара

Хрватска ултрадесничарска и посланик у Европском парламенту Ружа Томашић, позната по антисрпским ставовима, добила је вишу функцију. Именована је за координатора посланичке групе Европских конзервативаца и реформиста у Одбору за регионални развој. Хрватски медији преносе саопштење из кабинета Томашићеве у коме се истиче да ће она бити „главна представница треће по величини групације у Европском парламенту, у одбору који се бави за Хрватску важним питањима – бољим коришћењем средстава из ЕУ фондова, квалитетном децентрализацијом, кохезијском политиком и очувањем локалних заједница, као и њиховим економским напретком“. Наводи се да је Томашићева „нагласила да је нова функција прилика да у приоритете групације угради хрватске интересе“. Извор: Блиц Везане вијести: Ружа Томашић: Ко купи примерак

hrvati-na-staljingradu.jpg

И усташе и балисти убијали по Србији

После 70 година и даље се расветљаваjу таjне масовних егзекуциjа, од jесени 1944. до ослобођења 1945. Воjници НДХ, коjи су с нацистима опседали Стаљинград, и муслимани и Албанци из СС Ханџар дивизиjе променили униформе у партизанске Припадници 369. пуковниjе НДХ с нацистима ишли у поход на Стаљинград КОМУНИСТИЧКИ злочини дословно су избили из земље на Брду мира изнад Горњег Милановца 70 година пошто jе Озна ту убила без суђења неколико стотина људи. Кости жртава су откривене jер су се осушили борови посађени поврх гробнице да би jе сакрили. Гробови оних коjе jе Озна прогласила народним неприjатељима и убила систематски су уништавани по наредби Александра Ранковића од 18. маjа 1945. године.

Капетан Драган: Последња битка српско-хрватског рата

О Драгану Васиљковићу, једној од најживописнијих фигура новије српске историје, ексклузивно за Недељник говоре његови пријатељи, супруга, адвокати, сарадници, они који су га знали деведесетих и они који се праве да га не познају сада… Рећи да је живот Драгана Васиљковића, Данијела Снедена, Драгана Симендића, Капетана Драгана – што су само нека од познатих имена која су означавала ту контроверзну, живописну фигуру што се појавила почетком деведесетих – сценарио за филм, био би озбиљан еуфемизам. У ствари, срећа је што се читава планета помало оканула Холивуда, и што је прешла на производњу серија, пошто прикљученија човека који је данас осуђен на 15 година затвора у ХРватској. Недељник је у Аустралији

Фото: Свети Сава из Цркве Светих апостола у Пећкој патријаршији

Бришу српско име!

Представљена изложба о нашој уметничкој баштини на КиМ у галерији САНУ. Споменике представљају као наслеђе територије, а не народа Када је у питању физичко опстајање наших споменика на Косову и Метохији, стање се није променило последњих година. Оно што је сада суштински другачије јесте тежња косовских институција да им се избрише српски идентитет, да их представе као своје, као наслеђе територије, а не народа. Нарочито је опасно и то што су и споменици који су ушли на Унескову листу угрожене светске баштине (Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и Богородица Љевишка) ту доспели не као српски, него као споменици КиМ. Представљајући изложбу „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост“,

Тома Фила

Усвајање закона имало би велике посљедице по Србе

Усвајање Закона о правима хрватских бранитеља, у чијем нацрту су Србија, Црна Гора и велики број припадника српске националне мањине у Хрватској означени као агресори, имало би велике посљедице по Србе у овој земљи, оцијенио је адвокат Тома Фила. „Ако би био усвојен, закон би имао велике последице по Србе у Хрватској јер би могли да буду малтретирани као агресори, као људи који су нападали мирно хрватско становништво, растурали хрватску државу“, рекао је Фила за „Спутњик“. Он сматра да се приједлог оваквог закона користи за хрватске унутрашњополитичке потребе, те да Хрватска на основу њега не би могла да тражи никакву надокнаду штете. Фила подсјећа на то да су Хрвати од

Перса (91) је два пута била рањавана, четири пута одликована, а сада овог народног хероја војска избацује из стана

Учесница је Народноослободилачке борбе у Другом светском рату, два пута је рањавана, четири пута одликована, 1992. избегла из БиХ, Перса Томић (91) и даље мора да се бори, али овог пута за кров над главом. После изгубљеног спора, а и поред уредних папира, Фонд за социјално осигурање војних осигураника од ње, осим стана, тражи и обештећење од скоро 9.000 евра. – Нисам имала ни детињство, шта сам ја, на свој рођендан сам имала ватрено крштење на Козари – прича она за Б92. Ајде бако кући, ми ћемо решити проблем Орден за храброст, два за заслуге, медаља рада са свом имовином нестало јој је у Босни. Из Вршца се крајем педесетих

Добрила Кукољ

Кукољ: Отргнути од заборава убиство 6.000 Срба у Старом Броду

Предсједник бањалучког Удружења логораша Другог свјетског рата Добрила Кукољ изјавила је да се никада не смије заборавити страшни злочин над 6.000 Срба у Старом Броду на Дрини 1942. године и да младе генерације морају његовати истину о страдању Срба у том рату. „На овом мјесту око 300 српских дјевојака бацило се са лиците у ријеку Дрину да не би пале у руке усташа“, рекла је Кукољева Срни. Она је навела да ће чланови овог удружења у петак, 29. септембра, први пут обићи овај спомен-комплекс. У прољеће 1942. године усташе „Црне легије“ Јуре Францетића, међу којима су предњачили муслимани из подрињског краја, звјерски су убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.