arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
(Фото: Курир)

Стадион Партизана изграђен на масовној гробници?!

Душан Ковачевић, драмски писац и академик на промоцији књиге „Равна гора“ Радоша Бајића покренуо је праву лавину изјавом да поједини фудбалски стадиони леже на масовним гробницама. „Докле год наша деца буду игралаа фудбал на масовним гробницама, Србији неће ићи добро. За стадион Обилића знамо, а прича се и да је бетониран део гробнице око Партизановог стадиона“, рекао је том приликом Ковачевић. Чувени драмски писац, аутор остварења „Маратонци трче почасни круг“, „Ко то тамо пева“, „Радован трећи“, „Балкански шпијун“, „Свети Георгије убива аждаху“, „Професионалац“ и многих других, рекао је и да многи други објекти, попут фабрике аутомобила у Крагујевцу леже на масовним гробницама. Ковачевић је за београдске медије касније образложио да

Идентификација - илустрација

Загреб: Идентификовани посмртни остаци 20 српских жртава

У Загребу је данас, уз присуство чланова породица, обављена идентификација посмртних остатака 20 жртава српске националности, страдалих током оружаних сукоба 1991/95. на територији Хрватске. У Загребу је данас, уз присуство чланова породица, обављена идентификација посмртних остатака 20 жртава српске националности, страдалих током оружаних сукоба 1991/95. на територији Хрватске. Како је Саопштење Комисија за нестала лица Владе Републике Србије, посмртни остаци ексхумирани су у Горњем Селишту (13), Кореници (1), Дарувару (2), Бенковцу (1), Зрмањи Врело (1) и Машићкој Шаговини (2). Посмртни остаци су идентификовани у загребачком Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета, методом анализе ДНК, и њихова сахрана биће обављена у складу са израженим жељама породица. Из регистрованих, масовних

Краљ Петар на фронту

Голгота Великог рата

У Историјском музеју Србије у четвртак вече ће бити отворене две мултимедијалне изложбе Две поставке посвећене Великом рату биће свечано отворене у четвртак од 18 часова у Историјском музеју Србије: гостујућа изложба солунског Музеја византијске културе „Француско-српска болница у Седесу, Солун“ и домаћа „Србија 1915-1916“ . Аутори поставке која долази из Грчке су археолог др Анастасиос Антонарас и др Јоанис Моцијанос, који су уз помоћ богатог фотографског и видео материјала, али и уз оригиналне експонате Историјског музеја Србије, приказали Велики рат на Солунском фронту из угла обичног човека. За овај пројекат потакло их је ново откриће извесног броја предмета у некадашњем Седесу (данас Терми), надомак Солуна, где се налазила француска

Пред зградом Одељења за ратне злочине у Београду: адвокати Борут Шкерљ и Светозар Ж. Павловић са Драгомиром Грујовићем (Фото: Г. Оташевић)

Био сам спреман да погинем за отаџбину

Капетан ВС Драгомир Грујовић, као окривљени за наводни ратни злочин у Словенији, саслушан у Одељењу за РЗ Вишег суда у Београду: Ја сам њима предао поруку да нећемо никога дирати, ако и они нас не дирају. Буду ли нас напали ми ћемо бити принуђени сви да изгинемо. Отворио сам врата складишта и пустио да изађе сваки војник који жели а ја да останем сам, и сам погинем. Рекли смо да никога нећемо пипнути, али немој нико да нас дира. Ми смо били затворени. Овaко је у одбрани, у Одељењу за ратне злочине Вишег суда у Београду, Драгомир Грујовић (56) описао свој сукоб са Територијалном одбраном Словеније, на почетку отцепљења те

Храстов пуштен из затвора 14 мјесеци прије истека казне

Михајло Храстов три је пута ослобођен на Жупанијском суду за убиство 13 српских резервиста. Врховни је суд такођер одлучивао три пута Изласком Михајла Мише Храстова 9. децембра из казнионице у Липовици с издржавања четверогодишње затворске казне на условни отпуст окончан је најдуговјечнији поступак хрватског правосуђа. Храстов, осуђен због убиства тринаест српских резервиста на Коранском мосту у Карловцу 21. септембра 1991. године, на слободу је изишао око 14 мјесеци прије, након што је Повјеренство за условни отпуст Министарства правосуђа прихватило његову молбу. Пресуде за 23. поглавље Је ли завриједио чин милости предсједнице државе, никада неће знати јер о молби за помиловање коју је поднио није имао тко одлучивати зато што је предсједница распустила своју комисију још у фебруару,

Драган Човић

„ЕуроБлиц”: Ватикану смета сарадња Срба и Хрвата

Београд/Бањалука – Католичка црква тражи од лидера ХДЗ БиХ Драгана Човића да прекине блиске односе са председником Српске Милорадом Додиком, пише „ЕуроБлиц”, позивајући се на своје изворе. Према изврорима тог листа из ХДЗ, Човић ће тешко моци да се одупре утицају који Ватикан има на целокупну хрватску политику, па тако и на поступке политицких представника Хрвата у БиХ. Да је врх Католичке цркве у БиХ незадовољан блиским, па чак и пријатељским односима целника ХДЗ БиХ са политицким руководством РС најбоље показују последње изјаве кардинала Винка Пуљића и генералног секретара Бискупске конференције у БиХ Иве Томашевица, који Човићу замерају „снисходљивост” према властима у Бањалуци, наводи „ЕуроБлиц”. Томашевић у ауторском тексту за

Фото Филмски архив Аустрије

Аустријски неми филм из 1924. године антиципира холокауст

Секвенце из најзначајнијег аустријског немог филма „Град без Јевреја“, за које се веровало да су неповратно изгубљене, злослутно наговештавају друштво осиромашено због изгона јеврејске популације Секвенце из најзначајнијег аустријског немог филма „Град без Јевреја“, за које се веровало да су неповратно изгубљене, случајно су пронађене прошле године на париској бувљој пијаци, а потом их је преузела Аустријска кинотека. Филм заснован на роману јеврејског писца и новинара Хуга Бетауера, снимљен у Бечу 1924. године, злослутно наговештава друштво интелектуално и економски осиромашено због изгона његове јеврејске популације. Новооткривене секвенце омогућавају не само да први пут гледамо филм у целини, већ на њега бацају и ново светло. Досад непознате сцене приказују живот Јевреја

© Фото: Министарство одбране РС

Србијо, размисли о враћању војног рока

Сасвим је упутно да политички и војни врх размисле о предлогу о враћању обавезног служења војног рока који смо брзоплето укинули, изјавио је Спутњику историчар и војни аналитичар Бојан Димитријевић који је и сам пре шест година учествовао у доношењу те одлуке. Најновије истраживање „Демостата“, које је обухватило репрезентативни узорак од 1.200 грађана Србије, показало је да чак 75 одсто испитаних сматра да треба вратити обавезно служење војног рока. Против је било 19 одсто, док је неопредељено било само шест одсто. При томе је, како су објавили медији, чак 80 одсто младих старости од 18 до 29 година, дакле оних стасалих за сиво-маслинасту униформу, сматрало да треба вратити служење војног рока. Оних између 30 и 44

Thinkstock

„За мир на Балкану – ‘велике’ Србија, Албанија и Хрватска“

Угледни амерички часопис Форин аферс објавио је анализу политичке ситуације на простору земаља бивше Југославије, аутора Тимотија Леса. Он у анализи заговара прекрајање граница, па чак и стварање велике Србије, Албаније и Хрватске, а све зарад мира, пренела је Н1ТВ за БиХ. Време је, наводи Лес, за нови, радикални приступ како би се задржао мир и успоставила стабилност у региону Балкана. Ако је, како каже, Запад, као што тврди, заиста веран циљу очувања мира на Балкану, онда је дошао тренутак да се прагматизам стави пре идеализма и крене ка реализацији идеје о правилно уређеним националним државама, чија популација ће моћи задовољити своје најосновније политичке интересе. Прво, због подељености Европе, САД

Никола Грмоја

Грмоја: Спријечити да се „За дом спремни“ пребаци у негативан контекст

Заступник листе Моста и један од челних људи те странке Никола Грмоја сматра да је усташки поздрав „За дом спремни“ неупитан, ако се употребљава у „исправном контексту“, у коме су га користили хосовци током рата деведесетих. Он је у радио-емисији познатог екстремисте Велимира Бујанца, осуђеног нарко-дилера који је признао да је проститутке плаћао кокаином, изјавио да је „увијек спреман и за дом и за домовину“. Током емисије, снимљене у кафићу у Метковићу, како наводе хрватски портали, Грмоја је рекао да је то „легалан поздрав – ако се гледају ријечи то значи: `неко ко воли свој дом`“. Према његовом мишљењу, други контексти, „игра ријечи: за дом, за поглавника, за домовину –

Национал: Сећање на усташе на дечјем вртићу је провокација

Загреб – Спомен плоча погинулим припадницима ХОС-а у Јасеновцу, са усташким покличем „За дом спремни“, која се од 5. новембра налази на згради дечјег вртића, на месту којем је у Другом светском рату била смештена команда усташког логора, ту није случајно постављена, већ је реч о смишљеној провокацији, пише загребачки недељник Национал. Уз фотографију тог објекта, Национал пише да је ту некада било и седиште Вјекослава Лубурића, док је командовао логором. Приликом повлачења из Јасеновца, пише недељник, усташе су срушиле ту зграду, а данас се на том месту налази вртић са поменутом плочом погинулим припадницима ХОС. Иван Фришчић, председник удружења ХОС, које је плочу поставило, међутим, негира да је знао

СУБНОР - полагање вијенаца Фото: РТРС

Бањалука- сјећање на формирање Прве пролетерске бригаде (ФОТО)

Представници Градског одбора СУБНОР-а, данас су, поводом Дана формирања Прве пролетерске бригаде положили вијенце и цвијеће на споменик Палим борцима у Бањалуци. Они су након тога посјетили носиоца партизанске споменице стотрогодишњег Милана Пузића. Пузићу, који је у Другом свјетском рату више пута рањаван, уручен је пригодан поклон. Предсједник бањалучке организације СУБНОР-а Раде Џајић рекао је да је Пузић најстарији живи учесник НОР-а у Републици Српској. „Настојимо да носиоце споменице не заборавимо. То је наша обавеза“, каже Џајић. Он је навео да је прије 30 година било 4.800 живих бораца НОР-а, а сада око 200. „Било је 420 носилаца партизанске споменице, а сада их је девет“, додао је Џајић. Координатор бањалучког

Ђовани Спонза

Спонза позвао Петрова да подстакне уклањање плоче из Јасеновца

Председник саборског посланичког клуба ИДС-ПГС-РИ Ђовани Спонза позвао је председника хрватског парламента Божу Петрова да својим ауторитетом подстакне надлежне институције на уклањање спорне спомен-плоче ХОС-а у Јасеновцу, истичући да натпис са усташким поздравом „за дом спремни“ није само провокација, него и срамота за Хрватску те опасност за друштво. „Постављање плоче с усташким покличем није нити може бити само провокација, посебно на месту које има изузетно снажну симболику за грађане Хрватске, већ је то велика срамота за Хрватску и врло опасно за друштво у целини“, наводи Спонза, пренела је Хина. Реагујући на прекјучерашњу изјаву Петрова да не види разлог зашто би спомен плочу у Јасеновцу требало уклонити осим, како је рекао,

Бискуп Комарица „благословио“ слику свеца коју је насликао Анте Готовина

Бањалучки бискуп Фрањо Комарица благословио је синоћ у Загребу на Хрватском католичком свеучилишту слику Блаженог Ивана Мерца, коју је хрватски генерал Анте Готовина насликао прије седам година у хашком затвору. Како наводе хрватски портали, слика је „благосиљана“ у склопу обиљежавања 120. година рођења Мерца. Ријеч је о двије слике свеца, које је насликао Готовина, једној у униформи и другој у цивилној одјећи. Том приликом бањалучки бискуп је за хрватске медије нагласио „како је хрватски генерал у блаженом Мерцу очито пронашао свој узор, али на један начин показао и колико је снажна његова вјера“. Анте Готовина пред Хашким трибуналом првостепеном пресудом био је осуђен на 27 година затвора због злочина над

Парастос жртвама села Слабиња.

Не заборављамо невине жртве из Слабиње

Посљедњих неколико година, половином децембра, окупи се нас неколико десетака у Слабињи на парастосу за 96 становника тога села. Прије 73 године, 17. децембра 1943, одведени су из цркве Свете Петке гдје су били затворени предходни дан и убијени ни стотину метара даље. Најмлађи је имао 4 а најстарији 73 године. Споменик са именима жртава уништен је 1996. године. Оквир гробнице је пропао а приступ гробници отежан. ВСНМ Хрв. Дубица је више пута скретало пажњу надлежнима у општини да се нешто подузме. Без резултата. Из Слабиње је током Другог свјетског рата страдало 55о њених мјештана. У ово вријеме, једино је што можемо не заборавити ове невине жртве. Мртви нису мртви

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.