април 2016 - Страница 18 од 28 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за април 2016 » Страна 18

Сремски фронт - архива (www.wikipedia.org)

Обиљежена 71. годишњица пробоја Сремског фронта

12. април 2016.

Полагањем венаца и одавањем државних и војних почасти данас је у спомен комплексу Сремски фронт у Адашевцима код Шида обиљежена 71 година од пробоја Сремског фронта, а министар Александар Вулин поручио је да су само слободни народи срећни, успјешни и развијени. Вулин је окупљенима поручио да само слободан народ може да ствара добру и честиту државу, те да само слободни људи рађају слободне људе. „Нема богатог и срећног роба, само слободни људи стварају слободне људе. Ово су овде потомци слободних људи – горостаса и нећемо никад бити од њих мањи“, рекао је Вулин. Он је навео да се прије 71 годину на том мјесту наш народ, Србија, уписала на страну

Колинда Грабар Китаровић Фото: dnevnik.hr

Хрватска предсједница између двије ватре

12. април 2016.

Предсједник Хрватске Колинда Грабар Китаровић суочила се са салвом бијеса хрватских десничара након осуде злочиначког режима НДХ, али јој и они који поздрављају њен иступ замјерају да је и сама допринијела усташизацији друштва. Некада познати хрватски глумац, а сада један од највећих екстремиста Божидар Алић напао је на свом „Фејсбуку“ Китаровићеву и премијера Тихомира Орешковића. „Заборавите на други мандат, госпођо предсједнице, данас сте починили политичко самоубиство пљунувши на хрватске гробове и малобројне живуће Хрвате својим љигавим, слугерањским иступом“, коментарише Алић и поручује: „Нико више не вјерује ни вама нити мутавцу од премијера. Обоје сте политички мртваци“. Њгова реакција услиједила је након изјаве Колинде Грабар Китаровић да је усташка НДХ „била

Колико вреди заклетва отаџбини

12. април 2016.

Изгледа да сам у рат отишао сам и сам ратовао, сам се вратио, био и остао ничији – каже Мирослав Радић Чачак – Двадесет година Мирослав Радић (54) проверава, ни крив ни дужан, како изгледа људска правда и колико је спора. Пензионисани капетан Војске СР Југославије којег су тамничари у Схевенингену под кључем, на правди бога, држали четири и по године (1.622 дана), признаје да га полако напушта снага, и физичка и духовна. – Тражим и молим да ми моја држава одговори ко је крив што сам без разлога испаштао. Ако није Србија, ако није ни Хашки трибунал, нека ми неко бар каже да сам успутна штета и да дигнем

Вишеград: Сјећање на руске добровољце Фото: СРНА

Обиљежавање 23 године од страдања руских добровољаца

12. април 2016.

У Вишеграду ће бити обиљежен Дан руских добровољаца који је уврштен у календар значајних историјских догађаја Републике Српске у знак сјећања на руске борце страдале у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Након парастоса у Храму Пресвете Богородице на Мегдану биће одржан помен погинулим руским добровољцима и борцима Војске Републике Српске испред Централног споменика руским добровољцима на војником гробљу Мегдан. Након тога, планирана је посјета Спомен-соби у згради Борачке организације Вишеград и полагање вијенаца и цвијећа на Централни споменик у Вишеграду, саопштено је из Борачке организације Српске. Дан руских добровољаца се обиљежава 12. априла, на дан када су 1993. године код Вишеграда погинула три руска добровољца – Константин Богословски, Владимир Сафонов и Дмитриј

Годишњица бомбардовања жељзничког моста у Грделици (фото: http://sorabia.tripod.com/)

Навршава се 17 година од напада на путнички воз у Грделичкој клисури

12. април 2016.

На данашњи дан навршава се 17 година од напада на путнички воз у Грделичкој клисури, када је авион НАТО током агресије на СР Југославију 1999. године гађао ракетама воз док је прелазио преко жељезничког моста на Јужној Морави усмртивши до сада још неутврђен број људи. Пронађено је девет цијелих лешева и четири дијела људског тијела. Теже и лакше рањено је најмање 16 путника, а многи се воде као нестали. Напад се догодио око 11.40 часова, а воз су погодила два пројектила, при чему је први одвојио локомотиву и први вагон од остатка композиције, док је други пројектил, испаљен нешто касније, уништио трећи вагон, а четврти, усљед високе температуре, остао залијепљен

Сјећање на страдале у пробоју Сремског фронта

12. април 2016.

На данашњи дан навршава се 71 година од пробоја Сремског фронта који је означио окончање Другог свјетског рата на територији Србије. Пуних 175 дана, од 21. октобра 1944. до 12. априла 1945. године, вођена је рововска битка у којој је са обје стране учествовало око 250.000 војника. Уз јединице Југословенске армије, учествовале су и трупе Црвене и бугарске Народне армије, као и бригада „Италија“. У тешким и крвавим борбама, на снијегу и вјетру, погинуло је око 13.500 југословенских војника, углавном младића из Србије и Црне Горе, 1.100 припадника Црвене армије, 630 припадника бугарске Народне армије и 163 Италијана из састава југословенских јединица. На страни непријатеља, који су се борили уз

Хрватска: Три комеморације у Јасеновцу

12. април 2016.

Сада је већ извјесно да ће ове године у Јасеновцу бити одржане три комеморације, јавља Танјуг. Предсједник Савеза антифашистичких бораца Хрватске (САБХ) Фрањо Хабулин потврдио да ће тај савез комеморацију одржати 24. априла. „САБХ неће присуствовати званичној комеморацији у Јасеновцу, већ смо донијели одлуку да ћемо комеморацију одржати 24. априла“, рекао је Хабулин за Н1, која подсјећа да представници јеврејских општина у Јасеновац иду 15., а хрватска влада 22. априла. „Нама ће се придружити, како сада ствари стоје, Српско народно вијеће и многа удружења и организације цивилног друштва, као и странке које његују антифашистичко опредјељење. Бићемо заједно 24. априла у 10 сати у Јасеновцу. Одаћемо почаст жртвама логора и положићемо

У Дaрувaру с 1.429 припaдникa српскe зajeдницe, тeк je чeтвeрo учeникa Foto: Joвицa Дрoбњaк

Сaми сeби нajвeћи прoблeм

12. април 2016.

Учeњe српскoг jeзикa и културe ниje сe институциoнaлизирaлo чaк нити у грaдским срeдинaмa кoje сe мoгу пoхвaлити мултикултурaлнoшћу и oтвoрeнoшћу кao штo су Зaгрeб, Риjeкa и Пулa Oбрaзoвaњe српскe зajeдницe у грaдским срeдинaмa никaкo дa сe мaкнe сa мртвe тoчкe. Иaкo су првa искуствa прaктичнoг Ц мoдeлa, oднoснo учeњa српскoг jeзикa и културe пoзнaтa joш oд рaтнe 1993. пo српским eнклaвaмa у Гoрскoм кoтaру, њeгoвa примjeнa oстaлa je скoрo нeпoзнaтa у урбaним, хрвaтским шкoлaмa. Иaкo у грaдским срeдинaмa, мнoгe нaциoнaлнe мaњинe, мeђу кojимa Чeси, Aлбaнци, Maђaри, чaк и Maкeдoнци, a o Taлиjaнимa и дa нe гoвoримo, имajу нaстaву нa мaтeрињeм jeзику, српскa зajeдницa joш увиjeк сe зa тo свoje прaвo

Херцеговачке реке и херцеговачке сузе

12. април 2016.

Владика Григорије, специјално за „Политику”, пише о свом детињству, односу према животу, смрти и светлости васкрсења У дјетињству нисам волио гробља. Ниједно дијете их не воли. Увијек би ме обузимала блага језа када бих пролазио поред њих. Прво које сам видио било је оно у нестварном мјесту мог рођења. Кажем нестварном, јер и данас, када год некога одведем на Планиницу – имам утисак да сам га извео из стварности, а чини ми се да и тај неко осјећа исто. И ви који читате ово, када бисте случајно отишли тамо, све што би обухватио ваш поглед чинило би вам се управо тако – нестварно. Једина сурова реалност било је гробље. Смјештено

Бајлонијева пијаца после једног од налета савезничких авиона

Србија је пала на колена

12. април 2016.

Од 1. до 7. септембра 1944, над Србијом и Црном Гором била су 1.973 борбена лета. ДОК су Београд и многи други градови Србије видали ране и сахрањивали своје најрођеније, енглески и амерички “савезници и ослободиоци” настављали су свој крвави пир. На њиховој мети опет се, по шести пут, нашао већ одавно ојађени Ниш. Овог пута још подмуклије него раније, кад је град био на спавању. Између 2.20 и 3 часа по поноћи Енглези и Американци су 9. јуна 1944. на Ниш бацили близу 400 бомби. На спавању је побијено неколико десетина Нишлија. Два дана касније, 11. јуна у 9 часова, западни “савезници” обрушавају се на Смедерево. На град је

За Орешковића Степинац доказ

12. април 2016.

У специјалној изјави за хрватску јавност премијер Тихомир Орешковић као главни аргумент да је Јасеновац „највећа љага за Хрватску“ понудио је сведочанство Алојзија Степинца ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА У специјалној изјави за хрватску јавност премијер Тихомир Орешковић као главни аргумент да је Јасеновац „највећа љага за Хрватску“ понудио је сведочанство Алојзија Степинца. ”Хрватска влада и ја лично осуђујемо злочине почињене од стране усташког режима. Дан сећања је 22. април а и одавања почасти невиним жртвама логора Јасеновац, за којег је и блажени кардинал Степинац утврдио да је био „највећа љага“ за Хрватску”. Уплитање Алојзија Степинца у све реакције око не доласка Јевреја, Срба и хрватских антифашиста на званичну комеморацију у Јасеновац

Споменик жртвама тзв. велеиздајничког процеса на гробљу "Свети Пантелија" Фото: СРНА

Не заборавити жртве велеиздајничког процеса

12. април 2016.

У бањалучком велеиздајничком процесу страдало је више од 150 омладинаца, средњошколаца, интелектуалаца и свештеника јер су жељели слободу за српски народ и то не смије бити заборављено, речено је синоћ у Бањалуци на јавној трибини. Поводом 100 година од бањалучког велеиздајничког процеса, најважнијег момента за историју Бањалуке у Првом свјетском рату, синоћ је у Бањалуци одржана јавна трибина. Бањалучки велеиздајнички процес почео је новембра 1915. године, а завршен је у априлу 1916. године и вођен је против тадашње српске интелектуалне елите. Група младих људи окупљена око удружења Колегијум интелектум, одлучила је да обиљежи стогодишњицу од почетка и завршетка чувеног велеиздајничког процеса у Бањалуци. Предсједник овог удружења, Марко Ромић, рекао је

Дервента- Приказан филм „Дах живота“

11. април 2016.

У Центру за културу у Дервенти вечерас је приказан документарни филм „Дах живота“ ауторке Сњежане Брезо, који је инспирисан страдањем бањалучких беба на почетку рата у БиХ 1992. године. Сњежана Брезо је нагласила да је цијела екипа прошла кроз тешке емотивне моменте, посебно током снимања сцена с дјечаком Марком Медаковићем, једином преживјелом бебом, на коме је недостатак кисеоника оставио трајне и тешке посљедице. „Дах живота“ освојио је бројне међународне награде, међу којима прву награду фестивала у Даблину, прву награду фестивала „Бдење Јакова Орфелина“ у Сремским Карловцима, као и награду Златна диплома на фестивалу „Братина“ у Москви. Радио Телевизија Републике Српске

Мердаре: Помен најмлађој жртви НАТО агресије

11. април 2016.

У Боровцу крај Мердара одржан помен малој Бојани и Божини Тошовић. Бомбе на Боровац пале када је отац понео ћерку ка подруму ТОКОМ помена малој Бојани Тошовић и њеном оцу Божини, који су погинули 11. априла 1999. године у бомбардвању Мердара, на сеоском гробљу у Боровцу опело је служио игуман Мардарије из манастира Поганово, са два свештеника епархије нишке, а полагању венаца су присуствовали Милан Поповић, заменик министра за рад и социјалну политику, те представници куршумлијске општине и српски ветерани. – Бојану памтимо као најмлађу жртву агресије НАТО на нашу земљу, која би сада већ била пунолетна – казао је Бранко Аврамовић у име ветерана са КиМ, подсећајући на дан

Китаровић није успјела да Јевреје и СНВ одврати од бојкота

11. април 2016.

ЗАГРЕБ – Хрватска предсједница Колинда Грабар Китаровић није данас успјела у науму да приволи представнике јеврејске заједнице и Српског националног већа да одустану од бојкота комеморације у Јасеновцу, која ће бити одржана под покровитељством државе, 22. априла. Грабар Китаровић је раније данас разговарала са представницима јеврејске заједнице и СНВ, након чега је из њеног кабинета саопштено да је констатовано да је неопходно отворити дијалог о свим отвореним питањима. Предсједник СНВ Милорад Пуповац изјавио је Танјугу послије разговора са хрватском предсједницом да та организација неће присуствовати државној комеморацији у Јасеновцу, а да ће о томе да ли ће се придружити Јеврејској заједници 15. априла одлучити данас. „Не видим простор за компромисно