arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
oluja.jpg

СРБИ У ХРВАТСКОЈ ЗАБРИНУТИ ДА ЋЕ НЕСТАТИ

Саговорници су углавном песимистични када jе реч о будућности Срба у Хрватскоj. Боjе се изумирања, асимилациjе, етномимикриjе, а према њиховим исказима, за то имаjу и оправдање, каже се у политолошком часопису коjи ове године обиљежава пола века излажења. ЗАГРЕБ Припадници српске заjеднице забринути су да би њихова национална групациjа могла ускоро потпуно нестати у Хрватскоj, показуjе недавно обjављено истраживање идентитета Срба у Хрватскоj. Истраживање jе проведено у Институту за миграциjе и народности методом дубинских интервjуа с 36 особа српске националности из читаве Хрватске и обjављено у задњем броjу часописа Политичка мисао. Аутор Филип Шкиљан упозорава да наведена методологиjа истраживања не допушта далекосежне закључке нити да тврдње саговорника стоjе као научна

novinarisahrana.jpg

23 године од убиства шабачких новинара на Банији

9. октобра 2014. се навршила тужна годишњица од смрти четири новинара из шабачког дописништва Радио Телевизиjе Србиjе, коjи су послати на ратиште на Баниjу, да направе репортажу. Тако су погинули:  Зоран Амиџић, уредник дописништва Бора Петровић, сниматељ Деjан Милићевић, асистент сниматеља Сретен Илић, уредник радиjа „Шабац“. На радном задатку тог дана ови споменути новинари су упали у заседу на путу између Петриње и Глине, тако да су убиjени под неразjашњеним околностима од хрватских паравоjника. Очевици коjи су пронашли лешеве кажу да су тела новинара била jезиво измасакрирана. Нико од државних органа Србиjе, односно тада Југославиjе, а и Хрватске ниjе се потрудио да испита околности под коjима су шабачки новинари настрадали. Српско и хрватско државно тужилаштво се понашаjу као да оваj случаj

mrkonjic-djokic.jpg

ЂОКИЋ: НЕПРИЈАТЕЉ ХТИО ДА ЗАТРЕ ЖИВОТ СРБА

МРКОЊИЋ ГРАД, 10. ОКТОБРА /СРНА/ – Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић изjавио jе данас, поводом 19 година од страдања Срба у 13 општина западне Краjине од припадника Петог корпуса такозване Армиjе БиХ, Оружаних снага Хрватске и ХВО-а, да jе неприjатељ намjеравао да систематски уништи живот српског народа и његову имовину. Ђокић jе подсjетио да jе неприjатељ направио стравичне злочине и да jе само у Мркоњић Граду на jедном мjесту пронађена масовна гробница са 181 жртвом коjе су звjерски мучене и убиjене. „Неприjатељ jе имао намjеру да систематски уништи живот српског народа и њихову имовину. Невjероватно jе да jош правосудне институциjе у БиХ и оне хашке нису

sabranje3.jpg

BISHOP ATANASIJE: SERBS ARE PRONE TO FORGETTING THEIR OWN BEING

Ћирилица | Русский – Bishop of Bihać and Petrovac Atanasije said today on Mount Kozara that the Serbian people easily forget, reject, amputate and annul even a part of their own being, their life and their people. “Both the biology and theology have imprinted the drive to think before doing to all creatures. One can sometimes get confused watching the Serbian people, doubting that drive has been given to each people”, said Bishop Atanasije at the opening of the First Gathering of Associations of Descendants and Supporters of Serbian War Victims in the 20th century. He said that the Serbian people are open-handed and want to share everything with others, which is not a bad thing, as he said,

Миодраг Линта

ЗАБРАНИТИ УКЛАЊАЊЕ МИНИРАНИХ РУШЕВИНА СРПСКИХ КУЋА У ЗАДРУ

БЕОГРАД, 10. ОКТОБРА /СРНА/ – Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта затражио jе од Владе Хрватске да забрани наjављено уклањање рушевина минираних српских кућа и привредних обjеката у Задру без сагласности њихових власника, док не буду прикупљени докази и утврђено ко jе починио терористичке акциjе рушења. Поводом одлука града Задра да започне уклањање рушевина минираних српских кућа, Линта у отвореном писму хрватском премиjеру Зорану Милановићу тражи да Влада Хрватске jавно осуди терористичке акциjе према Србима у Задру и другим хрватским градовима ван подручjа ратних дjеловања и да се заложи за кажњавање криваца. „Тражим од Вас да Влада Хрватске обезбиjеди законске могућности да власници минираних српских кућа и привредних обjеката ван

nedeljko-savic-srdan-mijalkovic-bec.jpg

СРБИ СЕ ИЗБОРИЛИ: Бечки парк добија име по спаситељки 12.000 српске деце из Јасеновца!

БЕЧ – Парк уздуж Дунавског канала у бечком кварту Росауерленде, у Алзергрунду, 9. бечкоj општини, добиће у понедељак 13. октобра назив „Парк Диане Будисављевић“. Диана Будисављевић jе била жена изузетне хуманости, коjа jе у Другом Светском рату, из фашистичке Независне Државе Хрватске, пре свега из логора Јасеновац, спасила животе 12.000 српске деце. Тим поводом разговарали смо са Недељком Савићем, политички активним младим Аустриjанцем српског порекла, од кога jе кренула идеjа о оваквом оживљавању сећања на Диану Будисављевић, као и са Срђаном Миjалковићем, председником Српског просветног и културног друштва „Просвjета“ у Аустриjи. Просвjета jе успела, у сарадњи са аустриjским политичким структурама, пре свега социjалдемократама, коначно да реализуjе своjу замисао да се

Cirilica.jpg

Ћирилица – чир на дванаестопалачном цреву хрватских шовиниста

Соломонска одлука уставног суда, како смо и очекивали, уопште ниjе умирила узбуркане страсти хрватских „домољуба“ око провођења Уставног закона о правима националних мањина везаног за службену употребу српског jезика и писма у Вуковару. Град коjи су острашћени противници ћирилице претворили у свету краву и место такозваног посебног пиjетета као да jе осуђен на вечити рат. Свака прилика користи се као позорница за представу о угрожености хрватског народа у сопственоj држави. Они коjи лица искривљених од грча и рушилачког заноса зидарским чекићима кидишу на двоjезичне табле на државним институциjама као да не маре због тога што, све са ћирилицом, скрнаве и грб државе коjе су им вазда пуна уста. Не боли

sediste-na-terazijama.jpg

ТЕЧАЈЕВИ ИЗ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ ЗА СОКОЛСКЕ ПРЕДЊАКЕ

Пред Други светски рат Савез Сокола убрзано  jе оснивао стрељачке одсеке у своjим друштвима и четама.  Године 1936. било jе 76 стрељачка одсека, 1937. основана су 73 одсека а 1938. jош 154 стрељачка одсека. У 1939. у саставу Савеза Сокола Краљевине Југославиjе било jе 2.343 jединице (друштава и сеоских чета) са 313 стрељачких одсека, 454 пушке и 98 ваздушних пушака. (1) Као пример соколског рада можемо навести да jе  Соколско друштво Бетина код Шибеника основало 1939. “Стрељачки одсек” са 30 чланова и 10 нараштаjаца, ради гађања са воjничким и малокалибарским пушкама. (2) У Савезу сокола у Београду 1939. одржан jе jедномесечни течаj из народне одбране за путуjуће предњаке из свих

jasenovac-gradina-spomenici.jpg

Бољи од Срба: Козаци посјетили Јасеновац

Група донских козака боравила jе данас у Спомен-подручjу Доња Градина гдjе су посjетили гробно поље Тополе и остатке фабрике сапуна, рекла jе виши кустос у тоj Јавноj установи Тања Тулековић. Риjеч jе о групи од 29 руских умjетника коjи су почетком седмице наступили у Бањалуци поводом обиљежавања стотину година од почетка Првог свjетског рата. „Ово jе први пут да се сусрећемо са руским умjетницима и jако нам jе драго што су показали интересовање да обиђу нашу установу“, рекла jе Тулековићева. Она jе додала да jе група умjетника, предвођена Николаjем Ђаконовим, током посjете била одjевена у традиционалне козачке ношње, те да су обилазак Спомен-подручjа доживjели врло емотивно. До овдjе сте читали

amfilohije-foto.jpg

„На Балкану расте неоотоманизам“

Његово високо преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе оценио jе да jе тренутно на Балкану на сцени неоотоманизам, што се jасно може видети у односима међу муслиманима у Црноj Гори, преко БиХ, Косова, Санџака, Македониjе, дела Бугарске. Поjава фанатичних кругова у исламу подсећа на ренесансу Отоманског царства: Митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе Митрополит Амфилохиjе међусобне оптужбе санџачког муфтиjе Муамера Зукорлића и реиса Исламске заjеднице у Црноj Гори Рифата Феjзића, о отварању верских школа у Рожаjама, види као односе у муслиманском свету уопште. „То се види и у савременоj политици, нарочито Турске. Имате председника Турске Ердогана коjи када дође на Косово у Призрен, jавно изjави да jе Косово Турска, а са друге стране, исто тако

urucenje-medalja.jpg

ПОСТХУМНО ОДЛИКОВАНА ЧЕТИРИ БОРЦА

ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО, 9. ОКТОБРА /СРНА/ – Предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић уручио jе у Источном Новом Сараjеву одликовања породицама четворице погинулих бораца, коjе jе постхумно одликовао предсjедник Републике Српске Милорад Додик. Медаљом заслуга за народ постхумно су одликовани Саво /Николе/ Копривица, Недељко /Божидара/ Вуjичић, Драгиша /Слободана/ Милидраг и Јован /Мирка/ Голиjанин. Митровић jе рекао да jе предсjедник Републике Српске Милорад Додик, на инициjативу Републичке организациjе, приjе двиjе године донио указ о постхумном одликовању свих бораца коjи су погинули извршаваjући своjе патриотске задатке. „Поводом обиљежавања 20 година постоjања Републике Српске, одликовали смо 20 погинулих бораца, а генералним указом и договором, та пракса

m.jpg

СУТРА ОБИЉЕЖАВАЊЕ СТРАДАЊА ЗАПАДНОКРАЈИШКИХ ОПШТИНА

БАЊАЛУКА, 9. ОКТОБРА /СРНА/ – У Мркоњић Граду сутра ће почети обиљежавање 19 година од страдања Срба у 13 општина у западноj Краjини од jединица Петог корпуса такозване Армиjе БиХ, Оружаних снага Хрватске и ХВО-а, злочина за коjи нико ниjе одговарао, рекао jе данас савjетник министра за рад и борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Милан Торбица. Он jе на конференциjи за новинаре у Бањалуци подсjетио да су тада убиjена 1.643 цивила, а да jе протjерано 120.000 Срба. Према предвиђеном протоколу, сутра у 11.00 часова биће служен парастос и положено цвиjеће на спомен-обиљежjе масовне гробнице у Градском гробљу у Мркоњић Граду. За 12.00 часова предвиђено jе полагање цвиjећа на Тргу српских бораца

POZIVNICA-AKADEMIJA.jpg

Премијера филма Бошка Савковића „Бог да прости“

Поштовани приjатељи, позивамо Вас на премиjеру новог филма Бошка Савковића „Бог да прости“, о злочинима коjе jе нова партизанска власт извршила над интелектуалном елитом Србиjе и Београда, краjем 1944. године.   Акценат приче jе на српским глумцима коjи су без суђења, таjно ликвидирани, а да им се гробови и данас не знаjу. Убиjено jе укупно 72 уметника и 76 новинара. На премиjери ће се поjавити и неки од глумаца коjи су током рата играли на даскама коjе живот значе, избегли ликвидациjу и коjи су и данас међу нама. Бошко Савковић jе добитник више десетина интернационалних награда за документарне филмове, међу коjима су jедан Златни и jедан Сребрни делфин на Канском

grigorije-01.jpg

Владика Григорије у Суботици: Херцеговци, ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ

У беседи на донаторскоj вечери у Суботици владика ЗХиП Григориjе позвао Херцеговце да не брину за обнову храма, већ да помогну у обнови сваке куће, врта, воћњака у Пребиловцима. Беседу преносимо у целости Нема веће части и нема бољег положаjа у српском народу него бити херцеговачки владика. Ту jе епархиjу основао Свети Сава, а у њоj столовао Свети Василиjе. Али, ниjе то jедини разлог. Можда jош и више због тога што jе то земља у чиjим темељима има наjвише мученичких костиjу и коjа jе сва натопљена крвљу мученика за слободу и крст часни. Кажу да jе Јован Дучић негдjе записао отприлике да људи коjи не вjеруjу у немогуће не могу

brod-oslobodenje.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН ОПШТИНЕ И 22 ГОДИНЕ ОД ОСЛОБОЂЕЊА

БРОД, 7. ОКТОБРА /СРНА/ – Општина Брод обиљежила jе данас Дан општине и 22 године од ослобођења. Начелник општине Брод Илиjа Јовичић уприличио jе приjем за званице, након чега jе организована посjета спомен-соби погинулим борцима, а потом су на Централном спомен-обиљежjу положени виjенци и служен jе парастос страдалима у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Предсjедник Предсjедништва Борачке организациjе Брод Зоран Видић рекао jе да jе 7. октобар дан коjи ће бити вjечно уписан у историjу Брода и Републике Српске. Он jе подсjетио да jе Брод ослобођен на данашњи дан приjе 22 године, као и да jе 11. маjа 1992. године огромна колона православних Срба кренула у егзодус. „Пут од Брода до Подновља,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.