Један мали, избледели плишани меда и фотографиjа оца Мирка у формату потребном за предратне личне карте. То су све успомене сестара Александре (21) и Тање (18) Стjеља, родом из села Заград код Бенковца. Данас живе у Бараjеву надомак Београда, код уjака и уjне, коjи се о њима брину као о своjоj деци. Њихова потресна, стравична избегличка прича из „Олуjе“, jедна jе од 30 коjе jе Србиjа уврстила у доказе контратужбе против Хрватске за геноцид.     Александра jе имала само три године, а Тања jе jош била у стомаку маjке Ведране, кад су тог августа 1995. године главом без обзира кренуле са jош 200.000 других Срба из Хрватске ка Босни. Њихову колону 7. августа

Партизани, четници, Срби, Југословени, отимачине кроз заjмове за препород, преваре, мито и корупциjа – све то стало jе као зид између матице и диjаспоре. Уместо да се развиjаjу заjедно, на обострану корист, броjна и дарежљива српска диjаспора доспела jе у позициjу неразумевања с матицом рекла jе др Славка Драшковић у свом ауторском тексту за дневни лист Данас. Србиjа би желела да су „они тамо“ организованиjи и сложниjи, сви редом богати, или бар богатиjи и утицаjниjи него што jесу, и да своj новац улажу у отаџбину. Диjаспора тражи да „ми овде“ будемо уређена, jака и моћна држава, да се с њима ради транспарентно и по правилима… Поверење jе изгубљено, а разjедињеност и поделе

Како су се заjедно нашли потоњи Генерал НКВД-а и четнички воjвода, црнорукац и књижевник нобеловац? Не жалећи се и примаjући ход догађаjа и ред ствари у људскоj судбини, не тражећи од новог нараштаjа више разумевања него што он може да га има, ми, из 1914. године, упиремо данас jедан другом поглед у очи и са жаром, али и са том дубоком меланхолиjом, тражимо оно наше из 1914. године, што jе изгледало страшно, дивно и велико, као међа векова и раздобља, а што полако нестаjе и бледи као песма коjа се више не пева или jезик коjи се све мање говори. Али, између себе, гледаjући jедан другом у зенице коjе су виделе чуда,

Употребу фашистичких поздрава и позиве на гажење права мањина у Хрватскоj критикуjе тек скромна мањина медиjских посленика ТУМАЧЕЊЕ УСТАШКОГ ПОЗДРАВА ЗА “УСТАШКЕ ЈУНАКЕ”     И сад кад су се толики политичари, спортисти и приличан део интелектуалне елите подигли на ноге не само зато да би поништили мњења попут овог коjе jе обjавио политички портал Обjектив, него да првенствено убеде jавност у неправду почињену Шимунићу и Хрватскоj, испречило се питање – како то наjефикасниjе постићи? Онда су се досетили обjашњења “стародавних” корена поздрава коjи jе скандиран усред хрватске престонице, али jе упркос томе над Максимиром остало да виси питање: ко jе у праву? Шта jе ту истина, а шта обмана? Нема ту нарочите таjне,

Београд – Савез jевреjских општина Србиjе реаговао саопшењем на вест о формирању Комисиjе за Старо саjмише, истакавши да о томе нису били обавештени ни консултовани.   У саопштењу се наводи да jе претходна управа града, такође, именовала Комисиjу за утврђивање програмских садржаjа и модела управљања мемориjалом на Старом саjмишту, у чиjем jе саставу био званични представник Савеза jевреjских општина Србиjе, као и да информациjу о укидању, расформирању или замени те Комисиjе – нису добили. Како се наводи, Савез jевреjских општина Србиjе, именовањем нове Комисиjе у коjоj нема званичног представника, прикраћен jе за могућност да изложи своjе ставове и да се за њих заузме. Овим путем Савез jевреjских општина Србиjе излаже jавно своjе ставове и