S obzirom na okolnosti sa kojima je počeo ovaj esej, neophodno je da se u pojedinostima razmotre one tri zavere, u kojima je istorijska nauka rešavala pitanje odgovornosti za svetski rat i odgovornosti za ubistvo prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914.     Naučna istraživanja su u svakoj od te tri zavere otkrila nešto novo koje ranije nije bilo poznato, pa je lakše da istraživači uplaste ono što je pokošeno. Samo po sebi se razume da taj zadatak zadugo neće biti završen, jer je ova nauka o ratu i atentatu 1914. toliko opterećena predrasudama, starijim nego što su događaji 1914. One se najsporije rastaču i iščezavaju, ako je uopšte danas

Srpske vlade, po pravilu strančarske, ponekad su čak nastupale protiv Demokratske partije Srba u Makedoniji. U regionu je stanje idealno. Svi su u Evropskoj uniji ili nadomak nje, a Srbija je „faktor stabilnosti”. U Hrvatskoj većina građana veruje da je srpska kultura izvor zločina. Ustaški fašisti, prema tome, bili su borci za slobodu i pravdu, istina na pogrešnoj strani, ali niko nije savršen. U savremenoj Hrvatskoj, međutim, ima i građana i političara koji ne žele da razularena rulja raznih fašisoidnih i verski zatucanih fanatika određuje kako će biti tumačen zakon. Da ulica i razni potomci „državotvornih” „jasenovačkih mesara” zamene državni sabor. Međutim, razlika u odnosu prema Srbima, recimo vođstva vladajućeg SDP

U ratu sam učestvovao tako što sam Hrvatsku branio od Hrvata a Srbe iz Hrvatske od Hrvata, Muslimana i Srba. SFRJ više nije vrijedilo braniti jer su je svi do tada izdali MINISTARSTVO ODBRANE RH Z A G R E B, Sarajevska cesta br. 7 n/r Ministra  Štovani g. Ministre,   Ja, dolje potpisani Nikola Kobac, rođen 09.03.1954 godine u selu Trepča pod kućnim brojem 28, općina Vrginmost, sada privremeno smješten u Banja Luci, molim da mi:   MINISTARSTVO ODBRANE RH IZDA POTVRDU O UČEŠĆU U RATU OD 03.07.1991 do 06.08.1995 g. RADI REGULISANJA OSPORENIH GRAĐANSKIH PRAVA U BiH, ODNOSNO REPUBLICI SRPSKOJ. Svoju molbu obrazlažem slijedećim:  1. Bio sam i ostao građanin Hrvatske koji je

Pitanja o stvarnim uzrocima Prvog svetskog rata ni posle jednog veka nisu razrešena. U susret stotoj godišnjici od izbijanja velikog sukoba koji je zauvek promenio svet, uzavrele su rasprave u okrilju nauke i pseudonauke, a njihovo posebno obeležje je duboka politizacija i ideološki obojeno tumačenje činjenica. „Gledamo li kako se ono što se dogodilo pre jednog veka, ponovo pokušava obnoviti“, i šta je istina o uzrocima izbijanja kataklizme 1914. – pitanja su na koja odgovara naš vodeći istoričar, čije dragoceno promišljanje objavljujemo u ovom i narednom broju „Pečata“   Milorad Ekmečić Da li danas nešto slavimo, ili u duhu pokušavamo da obnovimo jednu tragediju koja nas je opet snašla? Niti

Poslednju ste godinu često u Hrvatskoj, gde kontaktirate s predstavnicima države, ali i Srba: kakvi su vam utisci i šta mislite o položaju srpske zajednice? Stekla sam utisak da se stanje pogoršava. Kada sam pre godinu dana došla na ovu poziciju, bila sam iznenađena koliko je težak položaj Srba u regionu, posebno u Hrvatskoj, kao i time da postoji niz pitanja koja se ne rešavaju. Imala sam više razgovora sa hrvatskim zvaničnicima, održano je i više sastanaka hrvatskih i srpskih vlasti na najvišem nivou no, nažalost, nismo bliže rešavanju niti jednog nerešenog pitanja. Naprotiv, desila se eskalacija problema oko dvojezičnosti, odnosno srpskog jezika i pisma. Ispada da sa nekim pravima

English Hrvatska skoro da nije ništa učinila da svoj narod nauči o sopstvenoj genocidnoj prošlosti, pa sada iz svakog ćoška Hrvatske vaši građani nastavljaju da rigaju rasističke i neonacističke povike Nekako, na neki način, oduvek sam znao da će Bobi Z. jednoga dana reći moćnicima  istinu o Hrvatskoj. Voleo bih da ju je izgovorio mnogo ranije, ali sada bar znamo da on zna šta se dogodilo na Balkanu i da je napravio savršeno tačnu analogiju nasleđa koje su rasizam i genocid ostavili u političkoj kulturi regiona. Hvala Ti, Bobi!!! Više mi znači što je ovo rekao Bobi Z. nego da su svi živi i mrtvi predsednici Sjedinjenih Država sazvali zajedničku konferenciju za štampu i na njoj rekli to