arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
idntifikacija.jpg

Ексхумација – можда, идентификација – не

Породице жртава и 17 година послиjе “Олуjе” нису покопале своjе наjмилиjе. Према подацима Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза” на списку им jе jош увиjек 1950 нериjешених судбина, што из “Олуjе”, што из “Бљеска”. За остацима жртава се трага, али и ако се нађу нитко и ништа не гарантира да ће породице моћи спокоjниjе спавати. Наиме, у загребачком Заводу за судску медицину се према подацима Удружења “Суза” налази 350 ексхумираних остатака тиjела коjи чекаjу на идентификациjу. Слиjеде три приче чланова породица коjи 15-ак година чекаjу да сахране своjе родитеље. Завод заводи породице Нада Бодирога jе већ позната читатељима Новости од приjе годину дана кад се пожалила да су 18. jуна 2010. године на кућном згаришту

glamoc_obiljezavanje.jpg

ЈАЊА ГАЋЕША: НЕ СМЕМО ЗАБОРАВИТИ КОСОВСКЕ ЖРТВЕ

Од доласка припадника међународне заjеднице на Косово и Метохиjу догодило се много тога, готово ништа добро по Србе. Много тога памтимо, али оно што jе наш печат, оно по чему смо обележени, jесу злочини над нама. Протежу се Покраjином као вена, од Мердара до Гораждевца. Том веном пролази сећање, туга и страх! Када се пређе административна линиjа прво вас дочека место Ливадице, где jе 16. фебруара 2001. године у ваздух дигнут аутобус Ниш-експреса коjи jе саобраћао на релациjи Ниш-Грачаница. У разнесеном аутобусу било jе око 60 путника а званични броj настрадалих jе 12. Настрадао jе двогодишњи Данило, заjедно са родитељима. Аутобус jе разнесен са 100 килограма ТНТ експлозива смештеног у одводу испод пута. Осумњичени Фљорим

beli-dvor.jpg

Удба је чувала мртвог Дражу

Сведочење Титовог гардисте Милорада Живковића из Јагодине, да се гроб убиjеног генерала Драже Михаиловића налази код Белог двора забележила jе Бисениjа Илић, jагодински истраживач, годину дана пред Живковићеву смрт. Бисениjа Илић, jе по казивањима Живковића, нацртала и мапу са прецизно уцртаном локациjом Дражиног гроба. Живковић jе од 1955. до 1957. године, као деветнаестогодишњак, служио у Титовоj гарди чуваjући Бели двор. За време jедног стражарског дана, кретао се према маршрути на касниjе нацртаноj мапи. То jе стаза дугачка 30 до 50 метара, од увале данашњег Лисичjег потока до гаража. Тада jе приметио испод jедног дрвета да се види камење обрасло маховином, поређано у облику правоугаоника и приближио се да би га jасниjе видео.

hasim-taci-i-ovk.jpg

Трговина органима : Докази против Тачија

Окупиране териториjе – Досиjе „Жута кућа“ коjи говори о трговини људским органима у Албаниjи и на окупираним териториjама током 1999. године отворен jе по обjављивању књиге бивше тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте, „Лов: Ја и ратни злочинци“. У своjоj књизи, Карла дел Понте jе изнела податке да jе 1999. године сазнала од новинара да су 300 Срба и других неалбанаца послужили као заморчићи: отети су и транспортовани у Албаниjу, где су им вађени органи, коjи су затим слати у Италиjу, а одатле дистрибуирани у клинике широм Европе. Она посебно спомиње насеље Бурељ у Албаниjи, где су жртвама вађени органи у „жутоj кући“. Афера тровине људским органима на окупираним териториjама

ivo-milorad.jpg

Иво Јосиповић оцрнио Милорада Пуповца: Он је професионални Србин!

ЗАГРЕБ – Предсjедник Хрватске Иво Јосиповић упутио jе на адресу недjељника Српског народног виjећа “Новости” писмо у коjем jе оптужио лидера СДСС-а Милорада Пуповца да jе професионални Србин и “да jе за Србе у Хрватскоj учинио мало а за себе и своjе пуно”. Укратко, “Новости” су предсjедника Јосиповића оптужиле да им покушава укинути досадашњи начин финансирања из државног буџета, док шеф државе Хрватске, у свом писму, тврди да то ниjе тачно, али ниjе стао само на томе. Његов деманти jе претворио у прворазредну политичку тему. Јосиповић тврди да иза свих оптужби на његов рачун стоjи Милорад Пуповац и открива да му jе неформални лидер Срба у Хрватскоj недавно упутио писмо

Срна

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГОВОРИ ТЕК У ОКТОБРУ

БЕОГРАД, 17. АВГУСТА /СРНА/ – До одмрзавања политичких преговора Србиjе и Хрватске о међусобном повлачењу тужби за геноцид вjероватно неће доћи приjе новембра, пишу „Вечерње новости“.Тада би требало да се састану шефови дипломатиjа двиjе земље Иван Мркић и Весна Пусић, а процес пред Међународним судом правде у Хагу биће jедна од главних тема. Добра воља постоjи на обjе стране, а да би се остварио помак потребно jе да министарства правде двиjе земље усагласе текст билатералног споразума о уступању поступака за ратне злочине, коjи се воде у Србиjи и Хрватскоj. Парафирање тог документа главни jе предуслов за договор о вансудском окончању процеса пред Међународним судом правде у Хагу. У Министарству правде

policija_hr.jpg

„Бранитељске“ тековине праведног наставка борбе „ослободитеља“

Како у пракси изгледа третман чувара традициjе антифашизма и противусташтва у Хрватскоj, оваj пут на примjеру Клечке.   Пише: Душан Басташић     Прошле недjеље по први пут након 71 године, служен jе парастос за 542 српске жртве коjе су хрватски усташе убили бацањем у jаму на брду Клек покраj Огулина. Обjавили смо прилог СРНА-е, поставили и неколико фотографиjа. У прилогу ниjе поменуто да jе учеснике чувала полициjа, пошто jе то уобичаjено када се одржаваjу комеморативни скупови и молитвена окупљања Срба, Србима побиjеним у вриjеме НДХ. „Чувани“ смо били и касниjе, на ручку уприличеном од стране организатора. Оваj пут, као недавно код цркве у Садиловцу, нисмо легитимисани, пописивани и претраживани. У

avdibegovic_if.jpg

Уместо Церића крвави муфтија

Међу пет кандидата за новог поглавара Исламске заjеднице БиХ нема новопазарског муфтиjе Муамера Зукорлића чиме jе и дефинитивно стављена тачка на вишемесечну причу о могућности да управо он наследи Мустафу Церића у фотељи у Сараjеву. Испоставља се да Зукорлић никада ниjе ни био озбиљан кандидат и да су коментари да jе он главни фаворит одлазећег реиса Церића били само скретање пажње са суштине целе приче. А по свему судећи, суштина jе у томе да jе jедини Церићев фаворит муфтиjа травнички Нусрет Авдибеговић. Стручњаци упозораваjу да би евентуални избор Авдибеговића за новог реиса значио нову радикализациjу ове заjеднице и корак даље ка екстремним верзиjама ислама, а као jедан од разлога за то наводе ратни педигре травничког муфтиjе.

janko-velimirrovic.jpg

ВЕЛИМИРОВИЋ: ПОТРЕБАН КВАЛИТЕТАН ПОПИС СВИХ ЖРТАВА РАТА

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић сматра да jе од великог значаjа да се обави квалитетан попис жртава у Другом свjетском рату и протеклом рату у БиХ, како би се избjегле манипулациjе броjем страдалих. „Свjедоци смо манипулациjе броjем жртава у Другом свjетском рату, посебно у Јасеновцу и Доњоj Градини, а jедан од разлога за то jесте што бивша СФРЈ ниjе обавила квалитетан попис жртава“, рекао jе Срни Велимировић, коментаришући у посљедње вриjеме учестало минимизирање броjа jасеновачких жртава. Према његовим риjечима, некадашњи хрватски предсjедник Фрањо Туђман jош за вриjеме док се бавио науком предњачио jе у манипулациjи броjем jасеновачких жртава са политичком позадином. Велимировић jе истакао да и

srna.png

ДАН СЈЕЋАЊА НА РОМСКЕ ЖРТВЕ ХОЛОКАУСТА

На ромском гробљу у Уштици, на подручjу општине Јасеновац, данас ће први пут у Хрватскоj бити обиљежен Међународни дан сjећања на ромске жртве холокауста. Комеморациjа свим жртвама почиње у 10.00 часова. Предсjедник Организационог одбора и саборски посланик Вељко Каjтази напомиње да се оваj дан обиљежава у броjним европским државама, преносе хрватски медиjи. Tоком jула 1942. године сви Роми на подручjу НДХ депортовани су у усташки логор Јасеновац. За разлику од већине других затвореника овог концентрационог логора, они по доласку нису били идентиФиковани по имену, него по броjу вагона коjим су довезени. Тачан броj убиjених Рома у Јасеновцу немогуће jе утврдити, jер ниjе вођена евиденциjа о затвореним припадницима ове мањине, а

topola-uzasa.jpg

“Тополи ужаса” продужен живот

Бањалука – “Тополи ужаса” на мjесту гдjе се Уна улива у Саву, природном споменику коjи своjим постоjањем свjедочи о стравичним усташким злочинима, стручњаци Републичког завода за заштиту културно-историjског и природног насљеђа, са рестауратором и конзерватором Милицом Котур на челу, удахнули су нови живот. Милица Котур каже за “Глас Српске” да су радови били изузетно захтjевни, али рад на jедном оваквом проjекту има вишеструки значаj. – На овом “горостасу” од дрвета, коjе jе било на отвореном простору, примиjенили смо потпуно нове методе, jер се до сада нисмо срели са сличним проjектима у нашем раду. Рестаурациjа се ниjе односила само на дрво као дрво, jер оно има посебно историjско сjећање, коjе на

klecka.jpg

Одржани парастос и комеморација жртвама усташког геноцида испод Клека – Клечка јама

У недjељу, 12. коловоза 2012.год., одржани су парастос и комеморациjа жртвама усташког геноцида подно Клека – Клечка jама. Организатор комеморациjе jе Виjеће српске националне мањине за подручjе града Огулина.   Парастос жртвама предводили су парох огулински, протоjереj Милан Симић и дрежнички, протоjереj Милош Орељ. Комеморациjу жртвама у име организатора, ВСНМ-а, водио jе Синиша Љубоjевић. Комеморациjи и парастосу присуствовали су Јосип Бољковац, потпредсjедник СНВ-а Саша Милошевић, предсjедник СКД-а Просвjета Чедомир Вишњић, предсjедник ВСНМ-а за подручjе града Огулина Невен Ивошевић, Предсjедник Удруге „Јадовно 1941. године“ Душан Басташић из Бања Луке, конзулица Републике Србиjе у Риjеци Мирjана Миленковић те представници Удруга антифашиста Огулина, Карловца и Карловачке жупаниjе. У свом обраћању, Синиша Љубоjевић се захвалио присутнима што

Аустралија штити нацистичког злочинца

Канбера – Аустралиjски суд одбио jе да изручи Мађарскоj 90-годишњег Кароља Зентаjа коjи jе оптужен за гоњење и тортуре Јевреjа у Будимпешти 1944. године, пренела jе данас агенциjа Associated Press.   Зентаj спада међу наjтражениjе нацистичке злочинце на планети и налази се на списку Визенталовог центра.   1950. године Зентаj jе емигрирао у Аустралиjу и добио држављанство те земље.   2004. године Мађарска jе издала међународни налог за његово хапшење и захтевала од Аустралиjе да изручи злочинца. Зентаj негира своjу кривицу, али додаjе да jе спреман да разговара са мађарским иследницима у Аустралиjи.   Извор: ВАСЕЉЕНСКА

kralj-petar2.jpg

ДАНАС 91 ГОДИНА ОД СМРТИ КРАЉА ПЕТРА ОСЛОБОДИОЦА

БЕОГРАД, 16. АВГУСТА /СРНА/ – Данас се навршава 91 година од смрти српског краља Петра Првог Карађорђевића Ослободиоца, а комеморативна церемониjа овим поводом биће одржана на Опленцу у Тополи.Уз наjвише државне и воjне почасти, краj владаревог саркофага, виjенце ће данас положити представници Министарства рада, запошљавања и социjалне политике Србиjе, затим Министарства одбране и Воjске Србиjе, као и удружења грађана опредиjељених за његовање традициjа ослободилачких ратова Србиjе. Краљ Петар Први био jе jедан од наjзначаjниjих нововjековних српских владара, а у народу jе остао запамћен као Краљ Ослободилац, иако jе касниjе прозван и Уjединитељ. Наjчешће се истиче да jе његова владавина била обиљежена развоjем парламентарне демократиjе, општим убрзаним привредним и културним напретком и слободом штампе. Током Петрове

ivo-josipovic.jpg

Чувај се испружене руке Иве Јосиповића

Ми немамо чега да се стидимо.Таква jе природа наших злочина. Прогнаници имаjу териториjалне претензиjе. Желе да се врате на своjа огњишта. Срби нису пружали отпор када су у колонама напуштали Хрватску. То значи да су добровољно отишли у изгнанство.   Александар Баљак   Изjава председника Хрватске Иве Јосиповића на свечаности поводом 17-годишњице Олуjе како треба пружити руку српском народу и поменути и његове жртве изазвала jе различите коментаре и оцене. Ово његово слављеничко обраћање се тумачи и промовише као потпуно нова политика према Србима у Хрватскоj, али у нашоj jавности преовладава мишљење да се ради о настављању старе и добро познате хрватске националне политике коjа се сада спроводи софистицираниjим и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Oтjeрaнa у грoб

Стoja Tривкaнoвић (1950 – 2019) из Сискa изгубилa je свe судскe пoступкe

Цвита

Од четрнаесторо преживјелих у јами Равни долац најстарија је била Цвита Бошковић

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.