Константа у политици Хрвата у последњих сто година jе антисрпство и антиjугословенство, а у политици Срба прохрватство и проjугословенство 1. Увод Међу српским интелектуалцима често сe води полемика око тога зашто Хрвати константно напредуjу, а Срби константно назадуjу. Разлози су многоброjни, али се своде на идеолошку разину: и поред свих промена, константа у политици Хрвата у последњих сто година jе национализам и шовинизам, а константа у политици Срба антинационализам и антишовинизам. 2. Пре Првог светског рата Хрвати су краj XIX и почетак XX века започели антисрпским погромима: 1892, 1895, 1899. и 1902. у антисрпским демонстрациjама у Загребу и другим градовима Хрватске уништaвана jе имовина Срба, а било jе и жртава.

Нове скандалозне одлуке Хашког трибунала су „западнобалканске“ борце за „истину, одговорност и помирење“, бациле на муке. Угрозиће, кажу, „регионалну сарадњу“. Ако мене питате, када би угрожавање „регионалне сарадње“ била jедина негативна последица хашког безакоња, то и не би била нека штета. Да, на пример, два хрватска генерала нису добила ослобађаjућу пресуду – од „регионалне сарадње“ не би могло да се живи. „Помиритељи“ би мантрали о томе како jе „правда задовољена“ и како ваља „окренути нову страницу“ у историjи „региона“, и похрлити у сусрет „светлоj будућности“, а оне хиљаде убиjених и стотине хиљада из Хрватске протераних Срба, претпостављам, оставити на милост и немилост „мрачноj прошлости“, како „иста“, то jест „светла будућност“,

Сведочење Небоjше Гоjковића из Кипа, о погрому Срба из овог западнославонског села, у зиму 1991. Ексхумиран и идентификован само Илиjа Даноjевић. Од осталих 18 jош ни трага Небоjша Гоjковић / Фото: Н. ФИФИЋ Све је као што бива у српској, домаћинској кући која слави свог Светог Николу. Икона, свећа, славски колач, босиљак и тамјан. Али, ништа није исто. Од зиме 1991. године у дому Небојше Гојковића, прогнаника из западнославонског села Кип крсна слава слави се као ни у једној кући. Радост славе, свих ових година, помућена је потресним сећањем на страдање његових најближих: оца Николе, мајке Милице, као и седамнаест рођака и комшија. Небојша Гојковић славу обележава у Параћину, где је са

Доживотна пресуда генералу Здравку Толимиру, помоћнику за безбедност и обавештаjне послове команданта Главног штаба Воjске Републике Српске, оправдано jе изазвала бурне реакциjе. Оштра казна изречена генералу Толимиру упечатљиво се издваjа из недавне сериjе ослобађаjућих пресуда Хашког трибунала оптуженицима из редова других актера током сукоба у бившоj Југославиjи, Готовини, Маркачу и Харадинаjу. Овоj групи могао би се додати и Насер Орић, коjи jе на сличан начин био ослобођен кривичне одговорности пре неколико година.   Наведени контраст без сумње указуjе на суштинску неjеднакост по националном кључу оптужених пред Хашким трибуналом. Међутим, поред тога важно jе бацити професионални поглед и на форму и садржаj пресуде генералу Толимиру, jер то суд дискредитуjе неупоредиво више

Говорећи о значаjу Дана Уjедињења за Дубровник  ,,Дубровник”, лист Срба католика,  истакао jе : ,,Дубровник jе срећан што jе 1 децембра 1918 г. срећно  дочекао успостављање своjе хиjадугодишње слободе коjу му jе туђин за кратко вриjеме био прекинуо, …”.   (1)   Патриjарх  Варнава и митрополит црногорско-приморски Гаврило посетили су 23.септембра 1934. Дубровник. О посети : „велико мноштво народа прекрилило простор пред црквом св. Влаха и створило густ шпалир  на Тргу краља Петра, преко коjег jе био прострт дугачак црвени ћилим од Орландовог стуба до Чингриjеве улице“. Пред Орландовим стубом били су међу мноштвом света представници власти и локалних удружења. Патриjарх jе, захваливши на добродошлици и искреноj пажњи старог Дубровника, истакао да

Хвале се кафански свирци да знаjу све одсвирати. Приђе им jедан господин и затражи да одсвираjу Бахову фугу на шта ће ти они, онако углас “Баховаaaa jе фуга преголеeeeeeма…“     У нашоj jавности jе све присутниjа и све агресивниjа фашизациjа национализма у намjери делегитимизациjе било коjег облика националног мишљења, jер, забога, са фашистима (читаj националистима) се не разговара, њих jедноставно треба уништити. Ако пођемо од чињенице да jе интелектуално промишљање од идеолошког наратива одвоjено досљедном примjеном истог критериjума без обзира да ли му резултат анализе иде у прилог, схватићемо да су наши НВО “антифашисти“ ништа друго до идеолошке клепетуше. У прилог овоj тези извешћемо кратку студиjу случаjа. Наиме, прошле

Ако имате „Топничке дневнике“ – онда имате све. Хрвати су врло добро знали шта значе, па су их сакрили. То jе могао да уради само неко моћан, што се иначе приписуjе Карамарку, шефу ХДЗ-а и свих таjних служби у Хрватскоj Правник и дугогодишњи судиjа Саво Штрбац, своjевремено и секретар Владе Републике Српске Краjине, као дугогодишњи председник документационо-верификационог центра „Веритас“, за „Печат“ говори о борби за истину о страдању Срба у Хрватскоj, посебно кроз призму хрватско -српских правних битака пред међународним судовима.   Документационо-верификациони центар „Веритас“ jе вршњак Хашког суда и по годинама и по борби за истину, изгледа различиту, а за Србе недостижну. Хрватски генерали Готовина и Маркач су у