Писмо Епископу славонском Јовану Ћулибрку поводом Дана сјећања на Јадовно 1941.

Вjеруjем да нас потомке Јадовничких жртава и саме жртве нећете повриjедити своjим учешћем у наjављеном окупљању код Шаранове jаме, под присвоjеим називом, на том за нас светом мjесту

Преосвећени Владико,

Поводом наjаве да ћете у недељу, дан по Видовдану, служити над Шарановом jамом на Велебиту и учествовати на комеморативном скупу коjи организуjе Српско народно виjеће у Хрватскоj, Савез антифашистичких бораца и антифашиста Р. Хрватске и Жидовска опћина у Загребу, под називом: „Дан сjећања на Јадовно 1941“, желим Вас обавиjестити о слиjедећем:

Од 20. – 24. jуна, низом манифестациjа, Дан сjећања на Јадовно 1941. jе већ обиљежен у организациjи удружења Јадовно 1941 из Бања Луке и Београда, са благословом Епископа горњо-карловачког Г. Герасима.

У петак 20. jуна, у Плашком, у сали некадашњег Соколског дома, недалеко од Храма Ваведења Пресвете Богородице, промовисана jе прва књига у издању нашег удружења, аутора jереjа Драгана Шућура, под насловом:

„Јадовничка голгота свештенослужитеља Српске православне цркве на Јадовну 1941.“^[1] у коjоj jе описано страдање 72 свештенослужитеља.

Дан касниjе, ходочашћем над Шаранову jаму на Велебиту, гдjе jе служен парастос и узношењем Часног крста мученичком стазом jадовничком на само мjесто некадашњег логора Јадовно, потомци и поштоваоци српских жртава, њих око 200, показали су да нису заборавили страдање своjих рођака и сународњака.

Тога дана обишли смо и Спомен подручjе у Смиљану, родном мjесту Николе Тесле у коме више нема Срба. Отворена нам jе и црква Св Петра и Павла поред коjе jе гробница без икаквог обиљежjа у коjоj леже тиjела 519 смиљанских Срба, жртава НДХ. Обишли смо и девастирано православно гробље на коме jе све мање споменика упокоjеним Србима Смиљана.

Исте вечери, учесницима Сабрања, одржао сам предавање о Комплексу логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг из 1941.

Молитвено Сабрање у мученичкоj Лици, завршено jе у недељу уjутро, служењем Свете Литургиjе у Храму у Плашком и послужењем коjе jе организовао парох плашчански и малоброjни вjерни народ.

Парастосу над Шарановом jамом, присуствовали су изасланици Предсjедника Републике Српске, Предсjеднице Владе Републике Српске и Секретар за вjере Владе Републике Српске. Са нама jе био и Предсjедник Београдског форума за свет равноправних, професори београдског универзитета, чланови Старешинства Двери и многи други.

У уторак 24. jуна, на сам Дан сjећања на Јадовно, служен jе парастос Јадовничким Новомученицима у Храму Христа спаситеља у Бања Луци^[2] и Цркви Светог Саве на Врачару.

Више информациjа о протеклом Сабрању можете прочитати на саjту Горњо-карловачке епархиjе^[3] као и у издањима београдских Вечерњих новости, Политике и Данаса. Госпођа Мира Лолић Мочевић jе за РТРС урадила неколико ТВ репортажа^[4].

Пошто организациjа предстоjећег скупа на коjи сте позвани, представља за нас Јадовничане манипулациjу jедним значаjним датумом и политизирање стравичним стратиштем српског народа, желим Вас упознати са чињеницама коjе слиjеде.

На приjедлог нашег удружења, за Дан сjећања на Јадовно 1941, у косултациjи са историчарима, одређен jе 24. jун и протеклих дана обиљежен jе пету годину за редом. На наш приjедлог, оваj датум jе уписан у календаре Српског народног виjећа у Хрватскоj и Жидовске опћине у Загребу.

Влада Р. Српске уписала jе оваj датум у календар значаjних датума из историjе Републике Српске.

Од 2010 до 2013, Дан сjећања на Јадовно 1941 обиљежаван jе у организациjи Српског народног виjећа у Хрватскоj, удружења грађана Јадовно 1941. из Бања Луке, Жидовске опћине у Загребу и Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Р. Хрватске. Од тада, поред комеморативног диjела, окупљање jе, на наше инсистирање имало и своj молитвени дио, служењем парастоса и читањем Кадиша над Шарановом jамом. Исто тако, на наш приjедлог, 2010 и 2013, служен jе парастос у ували Слана на острву Пагу, на мjесту логора и страдања из времена НДХ, као и 2012 на самом мjесту логора Јадовно на Велебиту.

Већ прве године, од стране представника СНВ-а изражено jе незадовољство садржаjем мог обраћања на комеморативном скупу, што jе кулминисало прошле године, када jе господин Пуповац, гласно у присуству свих званичника, током мог обраћања рекао: Никад више.

Господин Пуповац jе то изjавио у присуству Стипе Месића, почасног предсjедника Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Р. Хрватске, коjи jе позван као гост али и говорник од стране СНВ-а. Стипе Месић, иначе носилац златне плакете Српског народног виjећа, нешто касниjе у свом говору jе изjавио да злочине на Јадовну нису починили Хрвати него усташе и да НДХ ниjе била ни независна ни држава ни Хрватска.

Неколико дана касниjе, упутио сам писмо господину Пуповцу, на коjе никада нисам добио одговор.

Недуго након тога, поводом Европског дана сjећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима, предсjедник Хрватског сабора и министар ратних ветерана положили су виjенце уз, цитирам: „jаму Јазовка, симбол партизанских злочина 1945. и уз jаму Јадовно, симбол усташких злочина“.

На саjту радиjа Слободна Европа, тим поводом обjављено jе слиjедеће: 

„На Јадовну jе комеморациjа била одржана и концем липња у организациjи бањалучке удруге „Јадовно“, међутим у Савезу антифашистичких бораца Хрватске (САБХ) се од тога дистанцираjу, каже за наш радио члан Предсjедништва САБХ Иван Фумић“.

Цитирана jе и изjава Ивана Фумића, члана Предсjедништва Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Р. Хрватске, дакле суорганизатора окупљања: 

„Неки људи из Бањалуке жељели би то приватизирати, али то не иде! Наиме, то обиљежавање може организирати Савез антифашистичких бораца и Српско народно виjеће, а никако неки са стране коjи онда даjу непримjерене изjаве коjе штете и Хрватима и Србима и међусобним односима“.^[5]

Већ 22. августа, на званичном саjту Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Р. Хрватске, пренесено jе у циjелости: „Писмо Бранка Чачуге др. Душану Басташићу, Предсjеднику удруге „Јадовно 1941 године“ Бања Лука“.

Поред увреда и непримjерених коментара на рачун православног свештеника коjи jе служио парастос над Шарановом jамом, аутор писма jе написао и слиjедеће:

„На краjу, дошао jе ред на др. Душана Басташића, предсjедника удружења Јадовно 1941. из Бање Луке. Већ у првим реченицама, почео jе jедан вербални терор, политичког осуђивања Хрвата од данас до стољећа седмог. Гласом врхунског драмског умjетника, патетике, набраjао jе од Косова, преко Шумадиjе до Воjводине и Републике Српске, гдjе су неки аутобуси ишли на оваj скуп и нетко им правио проблеме. Тада сам се сjетио, а то jе и била реприза у маломе, Газиместана 1989. године. Сjетио сам се и Шолевића и његових „ путника и путова истине „, Сjетио сам се, да jе удруга Јадовно 1941. основана у Бања Луци, бившем наjхрватскиjем граду у Босни, на двадесету годишњицу Газиместана. Сjетио сам се и оних удружених четничко-комуњарских (комуниста jе за мене био частан човjек и патриот, а комуњаре су биле пригузине ) носања „ костиjу и мошти Цара Лазара „. Јадан цар какве су га све фукаре носиле, у гробу се окретао. Сjетио сам се и Боре Јовића, и његовог рушења Југославиjе, заjеднице самосталних република и стварање Србославиjе. САНУ , Слобе и осталих у проjекту „ хуманог пресељења српске браће на Косово „. Сjетио сам се и побjедничке пjесме након „ослобођења српског Вуковара „ брадоње пуни реденика, хистериjом озарени пjеваjу пjесме, „… шаљи Слобо салате, бит че меса клат чемо Хрвате „. Сjетио сам се колона избjеглица. Сjетио сам се Меркала, Сребренице, Поточара, Козарца. Кератерма, Дубровника, сараjевског тунела……

Аутор jе написао и ово:

„Пристигао jе jедан аутобус, из коjег су почели као стршљенови искакати биjесни кршни момци у биjелим маjицама са исписаним логоом www.jadovno.com. Омах су се распоредили уоколо назочних. Било их jе између 40 и 50 особа. Да jе пристигло слиjедећих шест аутобуса, како jе наjављивао доктор Басташић, било би око 300 жестоких момака. Незнам коjи им jе краjњи циљ био, но лако би могло доћи до нереда, коjи би изазвали, а све према драматургиjи др. Басташића“.

Риjеч jе дакако о омладини, студентима, учесницима молитвеног скупа из Србиjе и Српске.

На краjу, аутор jе похвалио главног организатора:

„Екипа око СНВ-а и проф.др. Милорада Пуповца, одлично jе организирала то путовање и саму комеморациjу.“^[6]

Вjеруjем преосвећени Владико, да са свим горе изнесеним чињеницама нисте до сада били упознати и да нас потомке Јадовничких жртава и саме жртве нећете повриjедити своjим учешћем у наjављеном окупљању^[7], под украденим називом, на за нас светом мjесту, уз оне коjи своjим дjеловањем не могу адекватно доприниjети култури сjећања, памћења и молитвеног прослављања Новомученика Јадовничких.Ово од Вас посебно очекуjем, пошто поред многих обавеза, вршите и дужности Секретара Одбора за Јасеновац Светог Сабора Српске православне цркве и Предсjедника управног одбора Музеjа жртава геноцида у Београду.

У Бањалуци, 24. jуна 2014.

С поштовањем,

Др Душан Ј. Басташић

Предсjедник удружења Јадовно 1941