Украден орден Јови Спајићу

Наши сународници су се током Великог рата и у Аустралији борили за слободу, али су били понижени. Српски добровољац, који је у Галипољу сам уништио цео немачки штаб, одликовам Крстом Викторија

У ВРЕМЕ Великог рата, тек формирана држава Аустралија, као саставни део Уједињеног британског краљевства, постала је војни савезник силама које су се бориле против Аустроугарске и Немачке. Аустралијске бригаде су биле сконцентрисане на фронтовима јужне Европе. Међу њима је била и мала чета српских исељеника са петог континента, добровољаца који су пошли у бој за слободу.

- Био је то период великог усељавања Срба у Аустралији, који су били окупљени око рудника злата Калгурли и ту формирали 1915. године своје прву колонију - сведочи историчар Никола Лукић из Сиднеја, који поседује фотографију 27 Срба у Калгурлији у Западној Аустралији тог времена са српском и аустралијском заставом.

Напис између две заставе гласи - „Вођа, секретар и чланови српско-црногорске заједнице“. Изнад њега је слика краља Петра Првог Карађорђевића и српски мото - „Само слога Србина спасава“. Фотос је начињен на Видовдан 15. јуна 1915. Са овом заставом аустралијски Срби су кренули у Велики рат. У Првом светском рату послали су чету добровољаца, углавном Далматинаца, да се бори на Солунском фронту. Неколико Срба се борило у Првом светском рату у саставу аустралијске војске, као што су Јово Спајић, Никола Марић, Тома Берић и Обрен Гудело.

- Спајић је као добровољац служио у аустралијској војсци током Великог рата. Служио је са још двадесетак Срба у 44. батаљону. Када су Немци напали њихов положај у Галипољу, Спајић је са пушком, бајонетом и неколико бомби претрчао 100 метара кроз фронт, улетео у непријатељски штаб, разнео и њега и немачке команданте. Због изузетне храбрости предложен је за одликовање - Крст Викторије. Орден Јово није никада добио јер је био странац, а знамење је додељено његовом капетану - каже Никола Лукић.

Само захваљујући другом добровољцу, Николи Марићу, који је постао први југословенски конзул, херој Јово Спајић није пао у заборав, јер је овај дипломата натерао Аустралијанце да му подигну меморијалну бисту.

- Никола Марић, рођен 1888. године, као добровољац је био на фронту у Француској. За разлику од Јове Спајића, после рата добио је одликовање и бесплатну земљу, на којој је гајио винову лозу. Године 1929. Никола Марић је постао први генерални конзул Краљевине Југославије у Фримантлу код Перта, и на тој дужности остао петнаест година - открива историчар Никола Лукић, аутор књиге о историји Срба у Аустралији.

ПОГРДНО

ДО Првог светског рата у Аустралији је било око 4.000 досељеника из Боке Которске, Далмације и Крајине, Херцеговине, Босне, Међумурја и Србије.

- Срби су нерадо примани у аустралијске градове. Аустралијанци су их погрдно звали „грозни слинавци“. Било је више случајева да су им паљене куће. Како их полиција није штитила, Срби су се сакривали по шумама. Аустралијске власти су настојале да помогну и подизале су им куће - забележила је историчарка Марија Црнић Пејовић.

УКЛОЊЕН МИЛИСАВ

МНОГИ наши људи су и поред горког искуства из Великог рата учествовали са Аустралијанцима и у Другом светском рату. Војно гробље „Сиднеј меморијал“ чува успомену на сахрањене Србе, припаднике савезничких снага страдале током рата. У Ратном музеју Аустралије деценијама је стајала фигура српског борца Милисава, коју су Аустралијанци уклонили када су Србији заведене санкције 1992. године.

 

Извор: НОВОСТИ

 

Везане вијести:

Заборављени јунаци Солунског фронта

НЕПРИСТОЈАН ОДНОС ДРЖАВЕ ПРЕМА КАРАЂОРЂЕВИЋИМА

ЗБОГ ЊЕГА ЈЕ НАСТАО ”МАРШ НА ДРИНУ”: Јуначка погибија на Колубари

Писмо Нади