САВЕЗ СОКОЛА У НЕГОВАЊУ ТРАДИЦИЈА БОРБЕ ЗА СЛОБОДУ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Стеван Жакула
Стеван Жакула

Савез Сокола трудио се да се сачува сећање на борбе и жртве дате за слободу у Првом светском рату. Соколи су учествовали у преносу посмртних остатака Видовданских хероја из Чехословачке у Сарајево. Делегација Сокола и прашких студената на челу са Стевом Жакулом, старешином Босанско-Херцеговачке жупе, кренула је 1.јула 1920. у Терезин да преузме посмртне остатке сарајевских бораца за слободу. У делегацији су били и др. Лаза Поповић, старјешина Загребачке жупе, и др. Богдан Видовић, вођа Босанско-Херцеговачке жупе. Целокупно становништво Терезина дочекало је делегате. Моменат растанка терезинског становништва са посмртним остацима хероја био је дирљив. Сандуци су били окићени цвећем и венцима. Др. Поповић говорио је у име Савеза сокола. Кренули су за Праг, а сутрадан, 2 маја 1920. са соколским југославенским возом преко Линца, Граца и Загреба у Босански Брод. Ту су остали сандуци до 6. маја, а потом у свечаним мртвачким колима кренули су за Сарајево. Превезени су посмртни остаци Гаврила Принципа, Трифка Грабежа, Недељка Чабриновића, Јакова Миловића, Митра Керовића и Неђ. Керовића. Заједно са Данилом Илићем, Вељком Чубриловићем, Мишком Јовановићем, Марком Перином и Богданом Жерајићем покопани су у заједничку гробницу на гробљу у Кошеву. На месту атентата говорио је са трибине Васиљ Грђић. (1)

У Официрском дому у Београду новембра 1932. отворена је Соколска изложба.  На одељењу жупе Мостар била је изложена смртна пресуда Чеди Милићу, Сави Љубибратићу и Василију Гргићу.  У одељењу жупе Бања Лука биле су изложене :  оптужница о велеиздајничком процесу са оригиналним потписима 156 оптужених, оригиналне белешке државног тужиоца, три индекса с именима свих соколских родољуба и соколске литературе, плакат видовданског слета који је одржан у Бањалуци 1914.  На одељењу жупе Сарајево била је изложена оригинална оптужница против  др. Воје Бесаровића за велеиздају. На одељењу жупе Тузла биле су изложене слике омладинаца националних радника тузланског краја од 1912 до 1914, и застава која је била развијена приликом слета у Тузли 1910.  На одељењу жупе Бечкерек била је изложена пресуда мађарских судова, којом се осуђују на смрт соколски прваци Бранко Ролер, Славко Лаковић и многи други. (2)  На одељењу жупе Бањалука било је изложено решење о распуштању Сокола, са потписом Потјорека. (3) Члан сокола Стеван Жакула издао је у Београду 1936. спев “Соколска буна на Бечке дахије”.

Сабор талаца, интернираца и заробљеника одржан је у Београду 26. и 27. септембра 1937.  На сабор је дошло око 1.500 људи из целе земље. Највећи број учесника носио је соколску значку. На челу Акционог одбора били су Ристо Јеремић и др. Владимир Ћоровић. По резолуцији главни циљ био је да се сви преостали живи свједоци мука под туђим јармом организују и међусобно помажу, јер „времена која преживљујемо пуна су криза свих врста, али најтеже и најдубље осјећамо сви моралну поколебаност и духовну малаксалост”. На сабору је одлучено, да се проведе организација, да се прикупе подаци о деловању и материјалном положају сваког појединца, и да се притекне у помоћ онима који се налазе у тешкој ситуацији. Сваки члан је требао да прикупи све историјске податке о моментима у којима је имао учешћа и да их опише. Заробљеници су требали да опишу свој живот у заробљеничким и концентрационим логорима. Удружење је требало да изради Зборник проверених докумената из њиховог живота и у облику Споменице захвалности објави имена оних племенитих грађана и друштава из савезничких држава, који су их помагали. Историчари, писци и новинари требали су да прикупе податке о онима који су ширили народну мисао и књиге, часописе, списе, алманахе и летке. Такође требало је прикупити непријатељске публикације, које су настојале да омету рад на ослобођењу и уједињењу. (4)

Професор београдског универзитета др Хенрих Барић одазвао се позиву „Дубровачког Радничког Друштва" да у Дубровнику одржи предавање пригодом преноса земних остатака др. Франа Кулишића, подстаросте дубровачког Српског Сокола „Душан Силни”, из иностранства у његов родни град. Предавање „менталитет једне дубровачке генерације“ одржано је 1937. у свечаној дворани дубровачког српског пјевачког друштва „Слога". Присуствовали су одлични представници јавног живота, радници, студенти, обртници итд. У уводу предавања Барић је дао уверљиву слику заточеничких логора са баракама „бивших људи”. (5)

Мајка атентатора Данила Илића, Стоја Илић сахрањена је 25 марта 1939. у Сарајеву у присуству војних и цивилних власти, соколских и културних друштава и непрегледне масе света.  На погребу  је  учествовала соколска музика. На гробу је одржао говор у име „Просвете” и у име другова Данила Илића Никола Тришић. (6)

У Дубровнику је 7 маја 1939. прослављена тридесетогодишњица „Народне Одбране” и с њом спојена комеморација Видовданских хероја и Стоје, мајке Данила Илића. Свечаност је почела дочеком делегата из Београда, Загреба, Сарајева, Сплита, Корчуле ... . У Дубровник су дошли на прославу „Народне Одбране” проф. Миле Павловић и Бруно Париш као претставници из Београда, Милан Божић из Сарајева и Силвио Алфиревић из Сплита. Парастосу за Стоју Илић и Видовданске хероје одржаном у цркви Св. Благовијештења, присуствовало је у великом броју грађанство без  разлике вере, а „Нова Југославија” корпоративно на челу са заставом и Дубровачком Грађанском музиком. У дворани „Слоге” одржана је комеморација коју је отворио Нило Ћурлица са говором у коме се истиче готовост наше омладине да сачува идеализам предратне националне омладине. Никола Тришић, друг Данила Илића и заточеник у арадској тврђави, говорио је о „Методама борбе Младе Босне”. Сви говори у „Слози” преношени су преко мегафона који је био постављен на Плаци Краља Петра. Увече је у соколани одржана јубиларна прослава „Народне Обране” којој су присуствовали делегати и велики број чланова и пријатеља а такође и званични представници, конзули ... . На прочељу соколане био је постављен 3 метра високи портрет Гаврила Принципа којега је у ноћи осветљавао рефлектор са Спонзе.  (7)

Организација „Нова Југославија” у Дубровнику издала је проглас у коме се истиче: „ријешила је да седми маја о.г. четрдесети дан послије смрти мајке легендарног Данила Илића посвети успомени Њезиној и свих мајка које су кроз деценије и вјекове рађале синове  борце и жртвовале их на олтар Отаџбине, Слободе и Јединства ...седми маја биће у Дубровнику посвећен Мајкама, које су уздигнуте главе стале под крстове на које су били разапети њихови синови, првоборци наше националне револуције, ...”(8)

У „Соколском гласнику“ јављено је да је 2 априла 1939. требала да се одржи свечана академија у почаст Гаврила Принципа у Соколском дому Београд-Матици. Најављени су као говорници др. Божа Марковић, др. Рудолф Цистлер и др. Стеван Загорчић. Приход са академије био је намењен за подизање спомен-дома Гаврилу Принципу у Босанском Грахову.  (9)  У чланку „Сјетимо се!” у листу „Дубровник” чији је уредник био Кристо Доминковић, члан соколског друштва Дубровник, истакнуто је: „Ко се својих заслужних синова достојно не сјећа, није достојан ни да их има, а и он сам не заслужује да постоји међу часним и племенитим људима и народима.”. (10)      

Савез Сокола трудио се да се сачува сећање на борбе и жртве дате за слободу у Првом светском рату. Утоме је сарађивао са родољубивим организацијама као што је била Народна Одбрана, удружења “Народна свест”, итд. 

 

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

 

Напомене :

  1. „Пренос кости Видовданских хероја”, „Рад”, Дубровник, 10. јула 1920, бр. 34, стр. 3; Др. Лаза Поповић, „VII Чешки Свесоколски Слет у Прагу г.1920.”, „Соколски Гласник” Загреб, 1920, бр. 7, стр. 326;
  2. „Њ. Вел. Краљ с Њ. Вис. Престолонаследником Петром, старешином Савеза СКЈ, отворио је Соколску изложбу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 18. новембра 1932, бр. 46, стр. 1,2,3;
  3. „Кроз дворану Соколске изложбе у Официрском дому у Београду”, „Соколски гласник”, Љубљана, 18. новембра 1932, бр. 46, стр. 3;
  4. 4.      „Сабор бивших политичких криваца, интернираца, талаца и заробљеника”, стр.3, „Дубровачке вијести”, „Дубровник”, бр. 36, 2 октобар 1937, Дубровник, стр.4; „Сабор интернираца”, „Братство”, бр. 8, Осијек, 15 октобра 1937, стр.119; 
  5. „Предавање у „Слози” професора београдског универзитета, Др. Хенрика Барића, Дубровчанина”, „Дубровник”, Дубровник, 13 Новембар 1937, бр.42, стр. 1,2,3;
  6. 6.      „Смрт Стоје Илић“, „Соколски гласник“, Београд, 31 март 1939, бр. 13, стр. 5; „Стоја Илић”, „Братство”,  Осијек, 15 априла 1939, бр. 4, стр. 76;  
  7. 7.      „Двије значајне нацијоналне манифестације”, стр. 3, „Личне вијести”, бр.19, „Дубровник”, Дубровник, 13 маја 1939,  стр. 4;  
  8. 8.      „Седми мај – посвећен мајкама”, „Дубровник”, Дубровник, 6 маја 1939,  бр. 18, стр. 4;
  9. 9.      „Академија у спомен Гаврила Принципа”, „Соколски гласник“, Београд, 31 март 1939, бр. 13, стр. 3;
  10. „Сјетимо се !”, „Дубровник”, Дубровник, 3 априла 1937, бр.9, стр. 2;

 

Везане вијести:

Руско Соколство у Краљевини Југославији

СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ

СОКОЛИ НА СЛЕТУ У ЗАГРЕБУ 1924.

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ - Jadovno 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ ...

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА - Jadovno 1941.

Соколи у борби против клерикализма у Западној ... - Jadovno 1941.

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ - Jadovno 1941.

САВЕЗ СОКОЛА У ПРИПРЕМИ ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ - Jadovno ...