Историчар који је пописао српска војничка гробља: Чувар заборављених ратника
Миодраг Соколовић је силазио у катакомбе, пео се на мердевине, бележио свако име, презиме, све библиографске податке прво руком у свеску, а потом прекуцавао, од првог до последњег имена
Ишао сам често на терен и тамо остајао веома дуго. Није ми ништа падало тешко, јер ми је сваки дан рада био испуњен емоцијама. Био је то мукотрпан посао, али моје срце и душа били су испуњени љубављу према свом роду, каже за "Вести" историчар, 83-годишњи Миодраг Соколовић који је, између осталог, први урадио регистар сахрањених на војничком гробљу Зејтинлик, са свим подацима који су исписани на крстачама и спомен-плочама.
Његова књига "Зејтинлик, српско војничко гробље у Солуну", објављена 1986. године у издању Завода за заштиту споменика културе, штампана је у 10.000 примерака и одмах је планула. Иако је она база за сва друга истраживања, друго издање никада није објављено.
Хроничар споменика
Миодраг Соколовић рођен је 1931. године у Пироту. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Скопљу. У периоду 1956-66. радио је као саветник конзерватор у Републичком заводу за заштиту споменика културе у Београду. Као стручњак за споменике културе историјског значаја усавршавао се у Кракову, Варшави и Торуњу. Специјализовао се у заштити споменика културе српске историје. Изучавао је историјске споменике српског порекла у Француској, Грчкој, Мађарској, Бугарској, Румунији, Тунису, Аустрији... Одликован је за допринос у раду на чувању и одржавању споменика НОР-а.
- Жао ми је јер је и легендарни Ђорђе Михаиловић, чувар српског војничког гробља на Зејтинлику, говорио: "Штампај још примерака, немам шта да понудим посетиоцима, ни нашима, ни странцима када дођу." А народ и данас свакодневно долази, по 20 препуних аутобуса, да посете гробље. Пале свеће, плачу. Многи од њих траже своје претке - каже Миодраг Соколовић.
Иако оронулог здравља, пристао је на овај разговор мада ни ономад ни сада не жели промоцију онога што је урадио. А био је пионир у свом домену.
- За мене је највећа промоција била та што на мој рад није било лошег коментара. Све сам педантно радио да попишем и направим регистар сахрањених на гробљу, костурнице у маузолеју, које су обложене касетама. Силазио у катакомбе, пео се на мердевине, и уредно бележио свако име, презиме, све библиографске податке. Записивао сам све то прво руком у свеску, а потом прекуцавао, од првог до последњег имена. Онда сам све сложио по азбучном реду и проверавао свако слово, сваки број, сваки податак, по неколико пута како се не би омакла нека грешка. Био је то мукотрпан посао, али мој труд се исплатио јер сам на крају све завршио без иједне грешке - присећа се наш саговорник, који је у то време био једини историчар у Заводу за заштиту споменика Србије.
Књига која је потом објављена је, каже, скроман прилог посвећен палим ратницима на Солунском фронту. Она је не само информативна, већ и грађа за проучавање и служи за идентификацију погинулих ратника, јер су у њој први пут објављени потпуни регистри сахрањених са свим подацима који су исписани на крстачама и спомен-плочама.
Поред тога, Соколовић је урадио и скице распореда гробова на гробљу и распоред спомен-плоча у костурници на основу којих могу лако да се пронађу сахрањени пали и умрли ратници. У регистру је исцртао редослед парцела, где се шта налази и где се ко налази.
- Све је званично забележено и проверено. По родовима војске, дивизијама, ко је ко био у Првом светском рату. Мој задатак је био да формирам одељења и забележим имена да се једном и заувек зна колико је наших страдало, а не да се барата бројкама отприлике.
На српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну, које заузима централно место у комплексу савезничких војних гробаља из Првог светског рата, сахрањено је 7.315 српских војника.
- Покопано је и 129 југословенских војника и интернираца из Другог светског рата, тако да ту лежи 7.444 ратника. По простору које заузима са маузолејом-капелом и костурницом на око 10.000 квадратних метара, и по броју сахрањених ратника, српско војничко гробље је, после француског које има 8.098 гробова, највеће. Затим следе италијанско са 3.500, енглеско са 1.350 и руско са 493 гроба.
Као стручњак за историјске споменике српског порекла, Соколовић је радио и бележио наше пале ратнике по гробљима у Тунису, Словачкој, Чешкој, Румунији, Бугарској. Нажалост, још не постоји прецизна евиденција српских ратних гробаља, односно њихових земних остатака у иностранству. Није урађена експертиза, нити је прикупљена техничка грађа, јер је између осталог у СФРЈ било мало српских амбасадора и зато су, каже, српски споменици остали у лошем стању.
- А то је неопходно у знак сећања на наше храбре људе, да се бар зна где у слави почивају - каже Миодраг Соколовић, који је био активан у друштву Потомци старих ратника, а захваљујући његовом раду обновљено је француско гробље у Зајечару.
Извор: Вести онлине
Везане вијести: