Андрићград - Обиљежавање стогодишњице Првог свјетског рата на Видовдан
На истуреном језичку земље, на ушћу Рзава у Дрину, гдје је некад била Јалија, па Спортски центар "Ушће", за само три године никло је архитектонско и културно чудо, град од камена - Андрићград, који ће свечано бити отворен на Видовдан, 28. јуна.
Свечаност отварања града од камена и обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата почеће светом архијерејском литургијом, коју ће у Храму Светог цара Лазара и косовских мученика служити Његова светост патријарх српски Иринеј.
Након литургије на улицама и трговима Андрићграда биће приређен богат умјетнички програм све до 16.30 часова, када ће град од камена бити свечано отворен испред његове већ препознатљиве капије.
Град од камена свечано ће отворити предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Владе Србије Александар Вучић и идејни творац града, неимар новог доба Емир Кустурица, који је у сваки камен, циглу, плочицу уградио и дио себе.
Сам чин отварања најавиће Оркестар Гарде Војске Србије, а потом ће домаћин Емир Кустурица, заједно са гостима, уз звуке корачнице кренути Улицом "Младе Босне" до Трга Петра Петровића Његоша и Споменика Његошу, који ће бити и званично отворен.
На Тргу, испред Храма Светог цара Лазара и косовских мученика, наступиће Војни оркестар Министарства одбране Републике Србије "Станислав Бинички". У 17.10 часова предвиђено је свечано отварање два студентска дома у Андрићграду, а потом слиједи разгледање Отоманског трга испред Караван сараја и Сахат-куле, гдје ће наступити "Но смокинг оркестар".
Шетња домаћина и гостију биће настављена до Византијског трга, који красе три куле у византијском стилу, гдје ће, уз звуке оркестра, у небо бити пуштено јато бијелих голубова.
На Тргу испред Византијског двора биће одржан музички перформанс у извођењу групе "Врело", Василисе, Марте Хаџиманов и Хора "Јединство" из Котора.
У Галерији "Лубарда" у Андрићевом институту у 17.45 часова биће отворена изложба слика академског сликара Момира Булатовића - портрети свих учесника Сарајевског атентата под називом "1914 - Најт вижн".
Након тога у Андрићевом институту биће одржана промоција књиге "Сарајевски атентат - повратак документима" аутора Мирослава Перишића, а у издању Андрићевог института и Архива Србије, те промоција међународног историјског часописа "Векови" у издању Андрићевог института и јунског броја "Историјских свесака".
У 18.30 у Мултиплексу "Доли Бел" биће приказан филм "Атентат, Сарајево 1914" аустријског редитеља Андреаса Прохаске.
Цјелокупан програм рађен је према идеји Емира Кустурице, а у реализацији режисера Милана Нешковића који је рекао за Срну да су у овом филму, рађеном у продукцији националне аустријске телевизије и њемачке телевизије, приказане историјске чињенице у вези са Сарајевским атентатом, којима се негира умијешаност Србије у Први свјетски рат.
"У оквиру обиљежавања 100 година од Сарајевског атентата и почетка Првог свјетског рата предвиђено је откривање великог мозаика 'Млада Босна' на зиду биоскопа 'Доли Бел' на којем су представљени видовдански хероји Гаврило Принцип и младобосанци, рад магистра сликарства из Београда Бисеније Терешченко", истакао је Нешковић.
Приликом откривања мозаика предвиђено је обраћање предсједника Српске Милорада Додика, премијера Србије Александра Вучића и режисера Емира Кустурице.
У касним вечерњим часовима биће изведена реконструкција Сарајевског атентата у сценском приказу у три чина - "Побуњени анђели", рађеном према идеји Емира Кустурице.
"Овај сценски приказ представља вјеродостојни приказ догађаја у Сарајеву са савременим конотацијама у којем ће атентатор у првом чином џи-пи-есом бити доведен до Фердинанда", каже Нешковић.
У другом чину биће приказано суђење младобосанцима у којем ће, између осталих, играти глумци Небојша Глоговац, Ненад Јездић, Зоран Цвијановић... Трећи чин је комеморација српским жртвама у Првом свјетском рату.
Сценски приказ "Побуњени анђели" директно ће преносити Радио-телевизија Републике Српске и Радио-телевизија Србије.
Обиљежавање 100 година од почетка Првог свјетског рата у Андрићграду биће завршено наступом чувеног Академског хора руске армије "Александров" на Тргу Петра Другог Петровића Његоша.
Извор: