Сутра обиљежавање 23 године од пробоја "Коридора живота"
На Дугој Њиви код Модриче сутра ће бити обиљежене 23 године од пробоја "Коридора живота", највеће побједе Војске Републике Српске у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.
Oбиљежавање пробоја коридор Фото: Глас Српске
Преживјели учесници битке, становници општина кроз које је пробијен коридор и званичници поново ће, 23 године након операције, на Дугој Њиви код Модриче, традиционално у недјељу прије Видовдана евоцирати успомене на најзначајнију акцију Војске Српске и одати помен погинулим за стварање и одбрану Републике Српске и слободу српског народа.
Програмом обиљежавања, који је утврдио Пододбор Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја, предвиђено је да манифестација почне у 9.00 часова у манастиру Светог великомученика Цара Лазара на Дугој Њиви, коју ће служити Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Хризостом.
У 11.00 часова почеће служење помена и полагање цвијећа на спомен-обиљежје погинулима у рату, у 12.00 часова планирано је обраћање званичника, након чега је предвиђен богат културно-забавни програм.
Незапамћена хуманитарна катастрофа, смрт 12 беба и умирање бубрежних болесника у бањалучком Клиничком центру, због недостатка кисеоника и немогућности допремања пошто је на снази била ваздушна блокада коју је увео Савјет безбједности УН, био је основни разлог да Генералштаб Војске Републике Српске средином јуна 1992. године донесе одлуку о отпочињању акције "Коридор".
Сви путеви били су болкирани, а посљедња копнена веза између Крајине и Семберије била је саобраћајница Бањалука - Добој - Тузла - Бијељина, али је и она прекинута 15. маја 1992. године, када су припадници Територијалне одбране Тузле и Патриотске лиге извршили масакр над недужним војницима Југословенске народне армије, који су се повлачили из тог града.
Тадашњи командант Првог крајишког корпуса Војске Српске генерал Момир Талић је 18. јуна, потпуковнику Новици Симићу, тадашњем начелнику Штаба Прве оклопне бригаде и команданту Тактичке групе један, издао наређење: "Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!".
Наредбом, која ће остати записано у војним аналима, покренута је операција названа "Коридор живота" која је била спас за српски народ на огромном простору - од Гламоча и Грахова на југу, Градишке на сјеверу, Новог Града на западу, до Добоја на истоку, као и у западној Славонији, Банији, Лици, Кордуну и Книнској Крајини.
На том простору, одсјеченом муслиманско-хрватском агресијом, тада је живјело више од милион и по Срба, који су остали без хране, нафте, оружја и у страх од понављања геноцида из Другуг свјетског рата који су над Србима овог краја починили усташе из Хрватске и БиХ.
Генерал Момир Талић био је главни креатор операције "Коридор" која је једна од 22 најзначајније битке из одбрамбено-отаџбинског рата, а у њеном планирању учествовали су и начелник Штаба Првог крајишког корпуса генерал Бошко Келечевић, командант Специјалне јединице МУП-а РСК генерал Боривоје Ђукић, генерал Славко Лисица и тадашњи начелник Штаба Прве оклопне бригаде генерал Новица Симић.
У зору 26. јуна 1992. године, два дана прије од рока задатог наредбом, војници Првог крајишког и Источнобосанског корпуса Војске Републике Српске сусрели су се у рејону села Корница и Чардак, на размеђи Модриче и Шамца, спојивши западни и источни дио Републике Српске.
Руковањем војника означено је ослобађање копнене везе - пута и повезивање Босанске и Книнске Крајине са Семберијом и даље према Београду и Србији.
Војна операција пробоја коридора трајала је од 14. до 28. јуна на просторима цијеле Посавине, чиме је окончана 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног дијела Српске и Републике Српске Крајине.
Успостављањем Коридора из Србије су кренули конвоји са лијековима, храном, нафтом...
У наставку Операције, Српске снаге 28. јуна ослободиле су Модричу, 7. јула непријатељ је протјеран из Дервенте, 13. јула ослобођен је Оџак, а коначни слом снага Хрватске Војске, Хрватског вијећа одбране и такозване Армије БиХ и јединица регуларне Војске Републике Хрватске, у Посавини окончан је 6. октобра 1992. године, када су српске снаге ослободиле Брод.
Према подацима Војске Републике Српске, Акција "Коридор" започела је 14. јуна 1992. године, када су припадници 16. крајишке моторизоване бригаде Војске Републике Српске под командом потпуковника Милана Челекетића, уз подршку тенковске чете из Добоја, кренули у напад на јужном дијелу дервентског ратишта.
Борбе су интензивиране 24. јуна, када је снажна артиљеријска припрема на широком фронту формације такозване Армије БиХ навела на погрешан закључак да српске снаге намјеравају да заузме Тузлу.
Такозвана Армија БиХ да би спречили пробој ангажовала је 16 бригада, и то пет моторизованих и једанаест лаких пјешадијских.
У операцији "Коридор" су, према званичним подацима, погинула 273 припадника Војске Републике Српске, 70 припадника МУП-а Српске и 70 бораца Војске Републике Српске Крајине, а 1.129 припадника тадашње Војске Српске Републике БиХ и специјалца МУП-а Републике Српске Крајине теже је или лакше рањено.
На другој страни, према извештају Оперативне групе Источна Посавина, ХВ имала је 306 погинулих и 1.986 лакше и теже рањених, а ХВО изгубила је 918 војника са 4.254 лакше и теже рањених припадника.
Обиљежавајући "Коридор", са Дуге Њиве, одакле је командовано операцијом, годинама се шаље порука да је та акција била судбоносна за Републику Српску и њен народ.
Новица Симић, бивши командант, у књизи објављеној послије рата, тврди да је Операција "Коридор" јединствена у свијету.
Операција "Коридор" најзначајнија је и најчаснија битка у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Војно, то је добро планирана и без грешке изведена акција којом је поражена много бројнија непријатељска војска, истицао је за живота Симић, уз закључак да је операција изведена у складу са свим међународним правилима ратовања и хуманизма.
Извор: Радио Телевизија Републике Српске
Везане вијести:
обиљежавање пробоја коридора у недјељу на дугој њивибез пробоја коридора,
можда не би било републике српске
ПРОБОЈ ЗА СПАС ВИШЕ ОД МИЛИОН И ПО СРБА - Jadovno 1941.