ИНСТИТУТ СКРИВА СИЈЕКОВАЧКЕ ЖРТВЕ
БРОД, (СРНА) – Удружење за тражење заробљених бораца и несталих цивила из Брода оптужило је Институт за тражење несталих и Тужилаштво БиХ да скривају злочин који су над цивилима починили припадници регуларне војске из Хрватске у мају 1992. године у близини Брода.
Предсједник Удружења Марко Грабовац изјавио је Срни да је ријеч о злочину који су припадници Хрватске војске починили над цивилима из Подриња који су се налазили у четири аутобуса. Аутобуси су код Брода требали да пређу Саву и да пут наставе ка некој од европских земаља.
"Заустављени су код Брода, одведени и ликвидирани, јер је са врха тадашње власти Хрватске стигла наредба да аутобуси не смију прећи на хрватску територију", подсјетио је Грабовац, напомињући да је међу цивилима било највише жена и дјеце.
У четири аутобуса било је око 220 цивила. Њихова тијела су сахрањена у масовне гробнице,а једна таква, у којој су се налазила тијела 59 лица,међу којима и скелети 22 дјеце млађе од 15 година, налазила се у Сијековцу на муслиманском гробљу.
Тијела су ексхумирана и одвезена у Високо иако су представници из Републике Српске захтијевали да се посмртни остаци пренесу у Бањалуку.
Грабовац истиче да су ови посмртни остаци били предмет манипулације и да се данас не зна гдје се она налазе.
"Наше удружење више пута је захтијевало од Института за тражење несталих и Тужилаштва БиХ да се идентификују посмртни остаци ексхумирани из масовне гробнице у Сијековцу још прије седам година, али су они то одбијали. Нико не жели ни да каже гдје се тренутно налазе ови посмртни остаци.У Високом, сигуран сам, нису",категоричан је Грабовац.
Он истиче да би одговор на ово питање најбоље могли дати Ениса Адровић која је у то вријеме била тужилац Кантоналног суда у Зеници и адвокат Душко Томић, али и Добојско тужилаштво.
Према ријечима Грабовца, још двије масовне гробнице са подрињским жртвама из аутобуса налазе се у Дубочцу код Дервенте.
Представници Института за тражење несталих БиХ прошле године су претраживали овај терен, али су убрзо одустали.
За злочин над цивилима из Подриња терете се Анто Пркачин који је био командант ХОС-а и Нијаз Чаушевић, звани Медо.
Извор: 