ХАМЗИЋ СЕ КРИЈЕ У ЊЕМАЧКОЈ
ДЕРВЕНТА, 16. ЈУЛА (СРНА) – Бивши припадник ХВО-а Нихад Хамзић звани Фриц, против кога је потврђена оптужница због ратног злочина над српским цивилима у логорима на подручју Дервенте и Брода, крије у Њемачкој од када је сазнао да је на списку оптужених, јавља дописник Срне.
Хамзић, који је једно вријеме након рата живио у Босанском Петровцу, био је немилосрдан према заробљеним српским цивилима, а његову тортуру осјетили су чак и они с којима се прије рата дружио и радио.
Чедо Марић каже да је са Хамзићем радио у Фабрици обуће у Дервенти и да су били нераздвојни.
"Када сам доведен у логор Хамзић ме није познавао већ ме је тукао. Био је обучен у униформу са усташким ознакама. Када је улазио у просторију у којој смо били захтијевао је да обавезно устанемо и да му се обраћамо са `господине усташо`. Често је питао `има ли овдје чеда`, а ја сам се одазиво на позив и због тога сам често од њега добијао батине", рекао је Срни Марић.
Окружни суд Добој потврдио је оптужницу против Хамзића због ратног злочина над српским цивилима у логорима на подручју Дервенте и Брода од априла до августа 1992. године.
Хамзић је, као припадник војне полиције Хрватског вијећа одбране (ХВО), био на дужности командира чувара - стражара у логорима "Рабић" и "Поље" на подручју Дервенте и у логору "Тулек" на подручју општине Брод и оптужница га терети за злостављање заробљеника.
Оптужен је и да је другима омогућавао да злостављају заробљене цивиле, те да је заробљене одводио на присилно копање ровова.
Предсједник Удружења ратних заробљеника из Дервенте Драго Кнежевић поздравља потврђивање оптужнице против Хамзића и очекује да буду подигнуте и оптужнице против оних који су наредили формирање логора и организовали хапшења и мучења Срба.
"То су ратни предсједник Скупштине општине Винко Бегић звани Шиљо, начелник полиције Иван Дуспара, предсједник Кризног штаба ХДЗ-а Иван Чуљак, командир полиције Жељка Пудића, командир Војне полиције Стипо Нујић, те предсједници ХДЗ-а и СДА из Дервенте Ико Станић и Сулејман Алијагић", каже Кнежевић.
Кроз четири логора у Дервенти прошло је око 400 српских цивила. Над њима су примјењиване најмонструозније методе иживљавања. Заробљеници су мучени, премлаћивани, силовани...
"Логораши су убијани пред другим логорашима. Тјерали су нас пасемо траву, а најтеже је било када су нам давали со да једемо а онда данима нисмо добијали воду", присјећа се Кнежевић.
Извор: 