ЖЕНЕ - ЖРТВЕ РАТНОГ ЗЛОЧИНА ТРЕБА ДА ДОБИЈУ ПРАВО НА НАДОКНАДУ
Онима који су преживјели силовања потребно је омогућити да докажу страдања, не само медицинском документацијом из времена када је почињен злочин, него и на друге начине, другим доказима, наводи директор Џендер центра за равноправност и једнакост полова Владе Републике Српске Мирјана Лукач.
Разговарао: Миломир САВИЋ
Директор Џендер центра за равноправност и једнакост полова Владе Републике Српске Мирјана Лукач сматра да би жене - жртве ратног злочина требало да добију право на материјалну надокнаду.
Она у интервјуу Срни истиче да је потребно уклонити законске препреке које ову групу жена онемогућавају да остваре то право.
"Потребно је законом о цивилним жртвама рата у Републици Српској предвидјети жртве силовања и сексуалног насиља, као посебне категорије цивилних жртава рата", појашњава Лукачева.
Потребно је омогућити онима који су преживјели силовања да докажу страдања, не само медицинском документацијом из времена када је почињен злочин, него и на друге начине, другим доказима.
Лукачева напомиње да највећи број жена никада није потражио медицинску помоћ, те да им је у старту било онемогућено да траже материјалну помоћ.
"Ту је још много одредби које се морају мијењати, како би се женама жртвама силовања признала њихова страдања и бол, те јасно ставило до знања да нису заборављене", наглашава она.
Додатну тежину овом проблему даје дубоко укоријењена друштвена срамота и стигматизација, што је један од разлога због којих жене нису хтјеле да јавно проговоре о ономе што су преживјеле.
"У посљедњих годину дана грађани Српске могли су да примјете да се све више говори о овој теми, како у медијима, тако и на стручним скуповима.
Свједоци смо интензивираних акција хапшења и процесуирања силоватеља српских жена, посебно у подручју Посавине, што нам даје наду да ће правда ипак бити задовољена", наводи Лукачева.
У супротном, каже она, могуће је покренути поступак пред Европским судом за људска права по основу повреде права која су гарантована Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама.
Лукачева истиче да је програма "Снага је у нама", који је прошле године реализовао Центар за истраживање ратних злочина Републике Српске, осим психосоцијалног сегмента, имао за циљ подизање свијести јавности о овој донедавно невидљивој групи жртава.
Такође, отворен је и продубљен дијалог између жена жртава рата и институција система, како би се сагледале њихове потребе.
"Више од 60 жена учествовало је у радионицама психо-социјалног оснаживања са еминентним стручњацима из области психологије и психијатрије, током којих је већина, по први пут, имала прилику да се суочи са својом дубоком психолошком траумом", истакла је Лукачева.
Она подсјећа да је Џендер центар претходних година реализовао бројне активности с циљем отварања теме силованих Српкиња у рату.
Лукачева наводи за Срну да важан дио њиховог рада представља учешће у изради периодичних извјештаја БиХ о провођењу Конвенције УН о укидању свих облика дискриминације жена.
Џендер центар се залагао да се и на нивоу УН чује да су у рату биле силоване и жене српске националности, што је било веома важно, с обзиром да је створен шаблон да су само Срби били ти који су силовали и да су само Бошњакиње биле те које су силоване.
"Свака жртва мора бити призната и мора остварити право на репарацију. Циљ нам је да се коначно испричају све страшне приче и да се пред лице правде доведу они који су чинили злодјела", закључује директор Џендер центра Републике Српске.
Извор: 
Везане вијести:
ЦИЉ - СТАТУС УДРУЖЕЊА ОД РЕПУБЛИЧКОГ ... - Jadovno 1941.