ЗАСТОЈ У ПРОЦЕСУИРАЊУ РАТНИХ ЗЛОЧИНА
ЛОНДОН, 23. МАЈА /СРНА/ - Правосудни систем у БиХ ради са великим застојем у отвореним случајевима ратних злочина,а напредак је ометан и политичким препрекама да се побољша регионална сарадња, констатује у најновијем извјештају Амнести интернешнел.
У извјештају ове невладине организације наводи се да су институције на нивоу БиХ, укључујући правосуђе, слабљене током претходне године и оцјењује да је провођење Стратегије за процесуирање ратних злочина каснило, "првенствено због недостатка политичке и Финансијске подршке".
"Напредак у рјешавању случајева ратних злочина ометан је политичким препрекама да се побољша регионална сарадња, укључујући и неуспјех да се уклоне правне препреке изручењу лица осумњичених за ратне злочине између БиХ, Хрватске, Србије и Црне Горе", упозорава се у извјештају.
Амнести интернешнел указује да је настављена пракса неусклађене примјене кривичног закона у случајевима ратних злочина и да је коришћење Кривичног закона из 1976. године у случајевима пред судовима у различитим ентитетима резултирало "озбиљним препрекама у обезбјеђивању Фер и еФикасне правде".
Према извјештају, то укључује немогућност да се злочини квалиФикују као злочини против човјечности, неуспјех да се процесуира командна одговорност и неједнакост пред законом због ниских прописаних законом минималних и максималних затворских казни за ратне злочине.
У извјештају се тврди да су "вербални напади високо рангираних политичара" на Одјељење за ратне злочине Суда БиХ и друге правосудне институције које се баве истрагама и просецуирањима ратних злочина, "поткопали напоре земље да процесуира случајеве ратних злочина".
Амнести интернешнел указује да власти нису успјеле да сакупе податке о укупном броју истрага и процеса за злочине по међунардном праву на свим нивоима.
"Услуге за подршку свједоцима на државном нивоу су проширене у јануару да обухвате период прије суђења. Међутим, мјере за подршку и заштиту свједока у случајевима процесуираним на нижим нивоима, а које су идентиФиковане у Националној стратегији за процесуирање ратних злочина као неопходне, и даље не постоје", каже се у извјештају.
У извјештај се напомиње да је та ситуација одвраћала жртве од тражења правде,као и да власти нису успјеле да обезбиједе свеобухватан програм репарација за жртве злочина по међународном праву током сукоба.
У извјештају се каже да званичне циФре УН о више од милион повратника широм БиХ не одговарају броју избјеглица и интерно расељених лица која су се стварно вратила својим предратним домовима.
"Одрживост повратка остала је проблем за оне који су жељели да се врате, пошто би се они суочили са дискриминацијом у приступу правима на здравстену заштиту, пензије, социјалну заштиту и запослење", наводи се у извјештају.
Према подацима УНХЦР-а, скоро 8.600 људи је још живјело у 159 колективних центара или привременом смјештају 16 година након рата. "Основне комуналије, као што су текућа вода, гријање или струја, су недостајали у колективним центрима. Трајна рјешења још нису била пронађена за посебно рањиву популацију која живи у колективним центрима", истиче Амнести интернешнел.
У извјештају се наглашава да власти нису успјеле да проведу пресуду Европског суда за људска права од децембра 2009. године у случају "Сејдић - Финци".
"Амнести" напомиње да је "власт на државном нивоу наставила да крши права неких људи који су се населили у БиХ током или послије рата и који су након тога добили држављанство БиХ".
Неки од њих су изгубили држављанство и процедуре за депортацију су покренуте против њих."Препоруке Комитета УН против тортуре које се односе на присилан повратак нису проведене", додаје се у извјештају.
Извор: 